’E LOTO e Sehova ’Atua ke ma’uli fiafia tokotou famili. ’E fakahā mai ’i tana Folafola, ia te Tohi-Tapu, ia te ’u fakatotonu ki te famili fuli, ’o ina fakahāhā ai te gāue ’aē ’e loto e te ’Atua ke tahi fakahoko ’i te famili. ’E ma’uli fiafia anai te famili mo kapau ’e nātou fakahoko tonatou ’u ma’ua ’o mulimuli ki te ’u tokoni ’a te ’Atua. Ne’e ’ui fēnei e Sesu: “Fiafia ia nātou ’aē ’e nātou fagono ki te folafola ’a te ’Atua pea nātou taupau!”—Luka 11:28, MN.

² ’E fakalogo tāfito te ma’uli fiafia ’o te famili ki tatatou mahino ’aē ko te famili ’e ha’u mai ia Sehova, ia ia ’aē ne’e fakahigoa’i e Sesu “ko [tatatou] Tamai.” (Mateo 6:9) Ko te ’u famili fuli ’i te kele ’e nātou mā’u’uli ’uhi ko tatatou Tāmai ’aē ’e ’i selo—pea ’e mahino ia ’e ina ’ilo’i te ’u me’a ’aē ’e feala ai ki te ’u famili ke nātou mā’u’uli fiafia. (Efeso 3:14, 15) Koia koteā ’aē ’e ako’i mai ’i te Tohi-Tapu ’o ’uhiga mo te tu’ulaga ’o nātou takitahi ’o te famili?

TE HA’U’AGA FAKA’ATUA ’O TE FAMILI

³ Ne’e fa’u e Sehova ia te ’uluaki tagata mo te ’uluaki fafine, ia Atama mo Eva, pea ne’e ina fakatahi’i nāua ke nā mā’u’uli faka taumātu’a. Ne’e ina tuku nāua ki he nofo’aga faka palatiso ’i te kele—te ’ōloto ’o Eteni—pea mo ina ’ui age kiā nāua ke nā ma’u fānau. Ne’e ’ui fēnei age e Sehova: “Koulua fanaunau, pea koulua liliu ’o haha’i, pea koulua fakafonu te kele.” (Senesi 1:26-28; 2:18, 21-24) Ne’e mole ko he fakamatala pe ia pe’e ko he fagana, kote’uhi ne’e ’ui e Sesu ’e mo’oni te ’u me’a ’aē ’e fakamatala ia Senesi ’o ’uhiga mo te kamata’aga mai ’o te ma’uli faka famili. (Mateo 19:4, 5) Logola ’e tou tau mo he ’u tu’uga fihifihia pea ko te ma’uli ’i te temi nei ’e mole hage ko te me’a ’aē ne’e finegalo kiai te ’Atua, kae tou vaka’i mu’a pe’e ko’e ’e feala ki te famili ke ma’uli fiafia.

⁴ Ko nātou fuli ’o te famili ’e nātou lava fakaliliu te ma’uli faka famili ko he ma’uli fiafia, mo kapau ’e nātou fefakahā’aki te ’ofa ’o fa’ifa’itaki ki te ’Atua. (Efeso 5:1, 2) Kae e feafea’i hatatou fa’ifa’itaki’i te ’Atua mo kapau ’e mole tou lava sisio ki ai? ’E tou lava ’ilo’i te ’u fa’ahiga aga ’a Sehova ’aki tona ’Alo ’uluaki tupu ’aē ne’e ina fekau’i mai ki te kele. (Soane 1:14, 18) ’I tana nofo ’i te kele, ne’e fa’ifa’itaki’i lelei e Sesu Kilisito tana Tāmai ’aē ’e ’i selo, he’e ko hata sio pea mo fakalogo ki ai, ne’e hage pe ko hata nofo mo Sehova pea mo logo ki ai. (Soane 14:9) Koia kapau ’e tou ako pe ne’e fakahā feafea’i e Sesu ia te ’ofa pea mo tou muli’i tana fa’ifa’itaki, ko tatou takitokotahi ’e tou lava tokoni ke toe fakafiafia age ia te ma’uli faka famili.

KO HE FA’IFA’ITAKI KI TE ’U TAGATA ’OHOANA

⁵ ’E ’ui ’i te Tohi-Tapu ’e tonu ke gaohi fakalelei’i te haha’i fafine e tonatou ’u ’ohoana ohage pe ko te gaohi fakalelei e Sesu ia tana ’u tisipulo. Ko’eni te ’u tokoni ’a te Tohi-Tapu: “’U tagata ’ohoana, ke koutou haga ’ofa ki ’okotou ’ohoana, ohage ko Kilisito ne’e ’ofa ki te kokelekasio pea ne’e ina foaki ia ia totonu ma’a te kokelekasio… ’E tonu ke feiā te ’ofa ’a nātou tagata ki ’onatou ’ohoana, ohage pe ko ’onatou sino totonu. Ko ’aē ’e ’ofa ki tona ’ohoana ’e ’ofa pe kiā ia totonu, he’e mole he’eki he tahi kua fehi’a ki tona sino; kae ’e ina fafaga pea mo ina fakapelepele’i, ohage ko tona fai e Kilisito ma’a te kokelekasio.”—Efeso 5:23, 25-29, MN.

⁶ Ko te ’ofa ’a Sesu ki te kokelekasio ’o tana kau tisipulo, ’e ko he fa’ifa’itaki lelei ’aia ke muli’i e te ’u tagata ’ohoana. Ko Sesu “nee ofa ia natou [’o a’u] ki te gata’aga,” ’o ina sākilifisio’i tona ma’uli ma’a nātou, logola ko nātou ’aia ne’e ko he ’u haha’i agahala. (Soane 13:1; 15:13) ’O toe feiā pe, ’e fakaloto mālohi’i fēnei te ’u tagata ’ohoana: “Koutou haga ’ofa ki ’okotou ’ohoana pea ’aua na’a koutou ’i’ita kiā nātou.” (Kolose 3:19, MN) Koteā ’aē ka tokoni anai ki he tagata ’ohoana ke ina muli’i te tokoni ’aia, tāfito la ’i te ’u temi ’aē ’e lākahala ai tona ’ohoana? ’E tonu ke ina manatu’i mo ia ’e ’i ai tana ’u lākahala, pea mo ina manatu’i te me’a ’aē ’e tonu ke ina fai ke fakamolemole age e te ’Atua kiā ia. Koteā ’aē ’e tonu ke ina fai? ’E tonu ke ina fakamolemole kiā nātou ’aē ’e hala age kiā ia, pea ’e kau ai mo tona ’ohoana. ’E tonu mo te fafine ’ohoana ke loto fakamolemole. (Mateo 6:12, 14, 15) Kua lagi koutou mahino ’i te temi nei pe ko’e ’e ’ui e ’ihi ko he taumātu’a ’e ma’uli fiafia ’e ko he tagata mo he fafine ’e nā fefakamolemole’aki.

⁷ ’E tonu foki ke fakatokaga’i e te kau tagata ’ohoana ko Sesu ne’e tokaga tu’uma’u ki tana kau tisipulo. Ne’e mahino ki tonatou ’u tu’akoi pea mo te ’u me’a ’aē ne’e ’aoga kiā nātou ’i te fa’ahi fakasino. Ohage la, ka nātou ga’egaga’e, ne’e ina ’ui fēnei: “Koutou ’ōmai, ia koutou ’āteaina pe, ki he koga me’a lāvaki pea ke ’ai hakotou ki’i mālōlō.” (Maleko 6:30-32, MN) ’E tonu foki ke tokaga feiā mo te ’u fafine ’ohoana. ’E ’ui ’i te Tohi-Tapu ko te haha’i fafine ’e ko “he ipu ’e vaivai age,” pea ’e tonu ke “faka ma’uhiga’i” e te ’u tagata ’ohoana. Koteā tona tupu’aga? Kote’uhi ko te ’u tagata ’ohoana mo te ’u fafine ’ohoana ’e nātou ma’u tatau ia “te ’ofa makehe ’o te ma’uli.” (1 Petelo 3:7, MN) ’E tonu ke manatu’i e te ’u tagata ’ohoana, ko te me’a ’aē ’e ma’uhiga ’aupito kiā mata ’o te ’Atua ko te agatonu ’o he tahi, kae ’e mole ko tona ’uhiga tagata pe’e fafine.—Pesalemo 101:6.

⁸ ’E ’ui ’i te Tohi-Tapu, ko te tagata ’ohoana “’aē ’e ’ofa ki tona ’ohoana ’e ’ofa pe kiā ia totonu.” ’E feiā kote’uhi ko te tagata mo tona ’ohoana “e mole foki kei na tokolua, kae ko te kakano e tahi.” (Mateo 19:6) Koia ’e tonu ai ke nā fakatu’akoi tanā ’u felāve’i fakasino kiā nāua pe, kae mole nā fai mo he tahi kehe. (Tā’aga Lea 5:15-21; Hepeleo 13:4) ’E feala hanā faka’apa’apa ki te fakatu’utu’u ’aia mo kapau ’e nā fetokaga’aki ki te ’u me’a ’aē ’e ’aoga kiā nāua. (1 Kolonito 7:3-5) ’E ma’uhiga ’aupito te fakamanatu ’aenī: “’E mole he’eki he tahi kua fehi’a ki tona sino; kae ’e ina fafaga pea mo ina fakapelepele’i.” ’E tonu ke ’o’ofa te ’u tagata ’ohoana ki tonatou ’u ’ohoana ohage ko tonatou ’o’ofa kiā nātou totonu, ’o nātou manatu’i ’e nātou tu’u ma’ua ki tonatou pule, ia Sesu Kilisito.—Efeso 5:29; 1 Kolonito 11:3.

⁹ Ne’e palalau ia te ’apositolo ko Paulo ’o ’uhiga mo te ‘loto’ofa ’aē ’e ma’u e Kilisito Sesu.’ (Filipe 1:8) Ko te loto’ofa ’a Sesu ne’e ko he kalitātē ma’uhiga, pea ne’e ko he kalitātē ne’e fia fai kiai te ’u fafine ’aē ne’e liliu ko tana ’u tisipulo. (Soane 20:1, 11-13, 16) Pea ’e faka’amu e te ’u fafine ’ohoana ke loto’ofa age tonatou ’u ’ohoana.

KO HE FA’IFA’ITAKI KI TE ’U FAFINE ’OHOANA

¹⁰ Ko te famili ’e hage ko he kautahi, pea ke feala hana ha’ele lelei, ’e tonu ke ’i ai hona pule. Mā’ia foki mo Sesu ’e ’i ai tona Pule. “Ko te pule o Kilisito e ko te Atua,” ’o toe feiā pe “ko te pule o te fafine e ko te tagata.” (1 Kolonito 11:3) Ko te fakalogo ’a Sesu ki te takitaki ’a te ’Atua ’e ko he fa’ifa’itaki lelei, mai te ’alu’aga ’aē ’e tou tahi ma’u fuli tona pule ’e tonu ke tou fakalogo ki ai.

¹¹ ’E ’i ai te ’u lākahala ’a te tagata kote’uhi ’e agahala pea ’e tau tōtō tana takitaki tona famili. ’I te ’u ’alu’aga ’aia, koteā ’aē ’e tonu ke fai e te fafine ’ohoana? ’E mole tonu ke ina me’a noa’i te me’a ’aē ’e fai e tona ’ohoana pe’e ina faiga’i ke ina fa’ao tona tu’ulaga pule. ’E tonu ke manatu’i e te fafine, ko he loto tokalelei pea mo mālū ’e ma’uhiga ’aupito kiā mata ’o te ’Atua. (1 Petelo 3:4) Kapau ’e ina ma’u te ta’i aga ’aia, ’e faigafua anai hana fakalogo ohage ko tona fakama’ua age e te ’Atua, mā’ia pe la pe’e ko he ’u ’alu’aga ’e faigata’a. Pea tahi ’aē me’a ’e ’ui fēnei ’i te Tohi-Tapu: “Ko te fafine ohoana, ke fakaapaapa ki tona ohoana.” (Efeso 5:33) Kae e feafea’i mo kapau ’e mole tali e tona ’ohoana ia Kilisito ko tona Pule? ’E ma’u ’i te Tohi-Tapu te fakaloto mālohi ’aenī ki te ’u fafine ’ohoana: “Koutou fakalogo ki ’okotou ’ohoana totonu, kote’uhi, kapau ’e ’i ai ni’ihi ’e mole fakalogo ki te folafola, ke nātou tafoki mai ’uhi ko te aga ’o tonatou ’u ’ohoana, kae he’eki fai he palalau, he ne’e nātou sio mata ki takotou aga ’aē ’e ma’a ’o fakatahi mo te faka’apa’apa ’e lahi ’aupito.”—1 Petelo 3:1, 2, MN.

¹² Pe’e ko he tagata ’e tui kiā Sehova pe’e kailoa, kae ’e mole ko he agatu’u ’a he fafine hana fakahā ’aki he aga faka’apa’apa tana manatu ’aē ’e kehe mo te manatu ’o tona ’ohoana. ’E lagi tonu tana manatu, pea ’e feala ke fua lelei ki tonā loto fale mo kapau ’e tokaga’i tana manatu e tona ’ohoana. Logola ko Apalahamo ne’e mole manatu tahi mo tona ’ohoana ia Sala, ’aē ne’e ina fakahāhā age te pule’aki ’aoga ki te fihifihia ’o te loto fale, ne’e ’ui fēnei age e te ’Atua: “Fakalogo ki tona le’o.” (Senesi 21:9-12) Kae ka fai e te tagata he tonu fakamuli ke tuku’aki pea ’e mole fakafeagai ki te lao ’a te ’Atua, ’e fakalogo anai te fafine kiai pea mo lagolago ki te tonu ’aia.—Gaue 5:29; Efeso 5:24.

¹³ Kapau ’e fakahoko e te fafine tona tu’ulaga, pea ’e lahi te ’u fa’ahi ’e feala ke ina fakahoko ’i tona famili. Ohage la, ’e fakahā ’i te Tohi-Tapu ’e tonu ki te ’u fafine ’ohoana ke nātou “ofa ki onatou ohoana mo anatou fanau, ke natou aga fakapoipoi, mo agama’a, mo gaue i onatou lotofale, mo agalelei pea mo fakalogo ki onatou ohoana.” (Tito 2:4, 5) Ko te fafine ’ohoana ’aē ’e ma’u fānau pea mo ina fakahoko tona ma’ua ’aia, ’e ’ofa’ina’i anai pea mo faka’apa’apa anai ki ai tona famili. (Tā’aga Lea 31:10, 28) Kae mai te ’alu’aga ’aē ko te nofo ’ohoana ’e ko he fakatahi ’o he tagata mo he fafine he’e haohaoa, koia ’i he ’u ’alu’aga faigata’a ’aupito ’e feala ke iku ai ki hanā tahi nofo pe’e nā māvete. ’E ’i ai te ’u ’alu’aga ’e fakagafua ai ’i te Tohi-Tapu ke tahi nofo he taumātu’a. Kae ’e mole tonu ke hoko fai te tahi nofo ’aia, kote’uhi ’e tokoni fēnei ’i te Tohi-Tapu: “Aua naa mavae te fafine mai tona ohoana… pea e mole mavae te tagata mai tona ohoana.” (1 Kolonito 7:10, 11) ’E hoki fakagafua ’i te Tohi-Tapu te māvete ’ohoana, mo kapau ne’e folonikasio he tahi ia nāua.—Mateo 19:9.

KO HE FA’IFA’ITAKI LELEI KI TE ’U MĀTU’A

¹⁴ Ne’e tuku e Sesu ia he fa’ifa’itaki lelei ki te ’u mātu’a ’i tana aga ki te tamaliki. Ne’e faiga’i e ’ihi ke nātou tā’ofi te ’u ki’i tamaliki ke mole nātou fakaōvi kiā Sesu, kae ne’e ina ’ui fēnei: “Koutou tukunoa’i te ’u ki’i tamaliki ke ’ōmai kiā te au; pea ’aua na’a koutou faiga’i ke koutou tā’ofi ia nātou.” Pea “ne’e ina to’o te ’u tamaliki ’i ’ona nima pea ina tapuakina ia nātou, ’o ina hilifaki ’ona nima kiā nātou.” (Maleko 10:13-16, MN) Kapau ne’e to’o e Sesu hona temi ke nofo mo te ’u ki’i tamaliki, ’e tonu mo koutou ke koutou fai feiā ki takotou ’u fānau tagata pea mo fafine. ’E mole ’aoga kiā nātou he ’u ki’i temi si’i pe, kae ko he temi lahi. ’E tonu ke koutou to’o he temi ke koutou ako’i ia nātou, kote’uhi ’e fakatotonu e Sehova ki te ’u mātu’a ke nātou fai ia te fa’ahi ’aia.—Teutalonome 6:4-9.

¹⁵ ’I te lēsili kovi ’o te mālama ’aenī, ’e ’aoga ki te ’u mātu’a ke nātou puipui tanatou fānau mai te ’u haha’i ’aē ’e nātou holi kovi. Koutou tokaga’i pe ne’e puipui feafea’i e Sesu tana kau tisipulo, ’aē ne’e ina fakahigoa’i faka’ofa ko tana “’u ki’i fānau.” ’I te temi ’aē ne’e puke ai pea mo tona ’amanaki matehi, ne’e fai e Sesu te pule’aki ke feholaki tana kau tisipulo. (Soane 13:33, MN; 18:7-9) ’I tokotou ’uhiga tāmai pea mo fa’ē, ’e tonu ke koutou nonofo tokaga ki te ’u faiga ’a te Tevolo ke ina fai he ’u me’a kovi ki takotou fānau. ’E tonu ke koutou fai he ’u fakatokaga fakatomu’a kiā nātou.* (1 Petelo 5:8) Ne’e he’eki he temi ne’e fakamataku feiā ai te ’u tu’utāmaki ’aē ’e feala ke hoko ki takotou fānau, ’i tonatou ma’uli fakasino, mo tonatou ma’uli fakalaumālie pea mo te ’u aga ’aē ’e tonu ke nātou fai.

¹⁶ ’I te po ’i mu’a ’o tona mate, ne’e fefihi’aki tana kau tisipulo pe’e ko ai ’aē ’e lahi ake ia nātou. Ne’e mole ’ita ia Sesu kiā nātou, kae ’aki he aga’ofa ne’e ina kolekole age kiā nātou ’aki te palalau pea mo te fa’ifa’itaki. (Luka 22:24-27; Soane 13:3-8) Kapau ’e koutou ma’u fānau, ’e koutou tokaga’i pe’e feafea’i hakotou muli’i te fa’ifa’itaki ’a Sesu ’o ’uhiga mo te fakatonutonu’i ’o takotou fānau? ’E mo’oni ’e tonu ke akonaki’i ia nātou, kae ’e tonu ke ‘fakafuafua lelei’ te akonaki ’aia kae ke ’aua na’a fai ’aki te ’ita. ’E mole koutou hoko palalau anai “ohage ko he ’u tā ’aki he heletā.” (Selemia 30:11; Tā’aga Lea 12:18) ’E tonu ke koutou akonaki’i takotou tamasi’i ke sio ki tona ’aoga ki ’amuli.—Efeso 6:4; Hepeleo 12:9-11.

KO HE FA’IFA’ITAKI KI TE FĀNAU

¹⁷ ’E ’i ai koa he fa’ifa’itaki ne’e tuku e Sesu ki te fānau? Ei, ’aki tana fa’ifa’itaki, ne’e ina fakahā pe’e tonu ke fakalogo feafea’i te fānau ki tanatou ’u mātu’a. Ne’e ina ’ui fēnei: “Ohage pe ko tona ako’i mai e te Tāmai kiā te au, ’e au tala te ’u me’a ’aia.” Ne’e ina toe ’ui fēnei:“’E au fai tu’uma’u te ’u me’a ’aē ’e ina lelei’ia.” (Soane 8: 28, 29, MN) Ne’e fakalogo ia Sesu ki tana Tāmai ’e ’i selo, pea ’e fakatotonu ’i te Tohi-Tapu ke fakalogo te fānau ki ’anatou mātu’a. (Efeso 6:1-3) Logola ko Sesu ne’e ko he tamasi’i haohaoa, kae ne’e fakalogo ki tana ’u mātu’a, ia Sosefo mo Malia, ’aē ne’e nā he’e haohaoa. ’E mahino ia ne’e tokoni ia te fa’ahi ’aia ki te ma’uli fiafia ’o nātou fuli ’o te famili ’o Sesu!—Luka 2:4, 5, 51, 52.

¹⁸ ’E ’i ai koa he ’u ’alu’aga ’e feala ai ki te fānau ke nātou fa’ifa’itaki lelei ai kiā Sesu pea mo fakafiafia’i tanatou ’u mātu’a? ’E mo’oni ’i ’ihi temi ’e lagi faigata’a ki te kau tūpulaga hanatou fakalogo ki ’anatou mātu’a, kae ko te me’a ’aia ’aē ’e loto e te ’Atua ke fai e te fānau. (Tā’aga Lea 1:8; 6:20) Ne’e fakalogo tu’uma’u ia Sesu ki tana Tāmai ’e ’i selo, mā’ia mo te ’u temi ’aē ne’e felāve’i ai mo ni ’u faigata’a’ia. ’I te tahi lakaga ne’e ’i ai te me’a ne’e tonu ke fai e Sesu ’o ’uhiga mo te finegalo ’o te ’Atua, kae ne’e ko he fa’ahi ne’e faigata’a ’aupito, koia ne’e ’ui fēnei ai e Sesu: “Ke fakalaka mamao te ipu aeni [ne’e ko he fakama’ua] maia te au.” Kae ne’e fai e Sesu ia te me’a ’aē ne’e kole age e te ’Atua, kote’uhi ne’e mahino kiā ia ne’e ’ilo’i lelei age e tana Tāmai ia te me’a ’aē ne’e tonu ke ina fai. (Luka 22:42) Ka nātou ako ia te fakalogo, ’e fakafiafia’i lahi anai e te fānau tanatou ’u mātu’a pea mo tanatou Tāmai ’e ’i selo.^#—Tā’aga Lea 23:22-25.

¹⁹ Ne’e fakahala’i ia Sesu e te Tevolo, pea ’e tou ’ilo’i papau ’e ina fakahala’i anai mo te kau tūpulaga ke nātou fai te me’a ’aē ’e kovi. (Mateo 4:1-10) ’E fakaneke e Satana ’ihi tūpulaga, pea ’e feala ke faigata’a kiā nātou hona teke’i. Koia ’e ma’uhiga ’aupito ke ’aua na’a fakakaugā te fānau mo nātou ’aē ’e nātou fai te ’u me’a ’aē ’e kovi! (1 Kolonito 15:33) Ko te ’ofafine ’o Sakopo ’aē ko Tina ne’e haga fakatahi mo nātou ’aē ne’e mole tauhi kiā Sehova, pea ne’e lahi te ’u fihifihia ne’e hoko ai. (Senesi 34:1, 2) Koutou fakakaukau’i age mu’a te mamahi ’aē ’e hoko ki he famili mo kapau ’e pikisia he tamasi’i ’i he felāve’i fakasino he’e’aoga!—Tā’aga Lea 17:21, 25.

TE KALAVI KI TE MA’ULI FIAFIA ’O TE FAMILI

²⁰ ’E faigafua te ma’u ’o he pule’aki ki te ’u fihifihia faka famili mo kapau ’e nātou ma’uli’i te ’u tokoni ’a te Tohi-Tapu. ’I tona fakahagatonu, ko te pule’aki ’aē ’e ’aoga ki he famili ke feala hanatou fiafia, ’e ko te ma’uli’i ’o te ’u tokoni ’a te Tohi-Tapu. Koia ’u tagata ’ohoana, koutou ’o’ofa ki ’okotou ’ohoana, pea mo gaohi fakalelei’i ia nātou ohage ko te tokaga ’a Sesu ki te kokelekasio. ’U fafine ’ohoana, koutou fakalogo ki te takitaki ’o tokotou ’ohoana, pea mo koutou muli’i te fa’ifa’itaki ’o te fafine fa’afai ’aē ’e fakamatalatala iā Tā’aga Lea 31:10-31. ’U mātu’a, koutou ako’i takotou fānau. (Tā’aga Lea 22:6) ’U tāmai, ‘koutou takitaki fakalelei tokotou loto fale.’ (1 Timoteo 3:4, 5; 5:8) Fānau, koutou fakalogo ki ’akotou mātu’a. (Kolose 3:20) ’E mole ’i ai he tahi ’i te famili ’e haohaoa, he’e tou lākahala fuli. Koia koutou agavaivai, ’o koutou fefakamolemole’aki.

²¹ ’E mo’oni, ’e lahi te ’u tokoni ’aoga ’i Tohi-Tapu pea mo te ’u fakatotonu ’o ’uhiga mo te ma’uli faka famili. Pea tahi ’aē me’a, ’e ako’i mai ’i te Tohi-Tapu ia te mālama fo’ou ’a te ’Atua pea mo te palatiso ’i te kele, ’aē ka fonu ai anai te haha’i fiafia ’e nātou tauhi kiā Sehova. (Apokalipesi 21:3, 4) Ko he ’u me’a fakatalakitupua ’aē ka hoko anai ’i te ka ha’u. Mā’ia mo te temi nei, kua tou lava ma’uli fiafia mo totatou famili he’e tou ma’uli’i te ’u fakatotonu ’a te ’Atua ’aē ’e tu’u ’i tana Folafola, ia te Tohi-Tapu.

*  Mo’o tokoni ki te puipui ’o te ’u ki’i tamaliki, ’e ’i ai te ’u tokoni ’i te kapite 32 ’o te tohi Écoute le grand Enseignant, ’aē ne’e tā e te kau Fakamo’oni ’a Sehova.

^#  Kapau leva ’e kole e he tahi ’i te ’u mātu’a ki hana tamasi’i ke ina maumau’i te lao ’a te ’Atua, ’e lelei age anai ke ’aua na’a fakalogo ki te fakatotonu ’aia.—Gaue 5:29.