Marta je Jehovin svedok i živi u Gvatemali. Ona uči jezik kekči da bi mogla da razgovara o Bibliji s ljudima koji govore taj jezik. Jednog dana je videla kako iz bolnice izlazi čovek po čijem je izgledu zaključila da živi u jednom od kekči sela u planinskom predelu. Tamo su Jehovini svedoci retko išli da propovedaju. Marta je prišla tom čoveku s ciljem da razgovara s njim koristeći svoj ograničeni fond reči na kekči jeziku.

 Ponudila mu je biblijski kurs. Njemu se veoma svidela ta ideja, ali joj je rekao da nema novca da plaća neki kurs. Marta mu je objasnila da Jehovini svedoci besplatno vode biblijske kurseve s ljudima. Takođe mu je rekla da kurs može da se vodi i preko telefona i da cela njegova porodica može da se priključi. Čovek je pristao na takav kurs. Pošto je razumeo španski i pošto je mogao i da čita na tom jeziku, Marta mu je dala biblijski prevod Novi svet na španskom. Takođe mu je dala primerak knjige na kekči jeziku Šta Biblija zaista naučava? Sledeće nedelje je Marta počela da vodi biblijski kurs preko telefona sa ovim čovekom, njegovom ženom i dvoje dece. Kurs je vođen dvaput sedmično. Marta kaže: „Pošto ja ne govorim tečno kekči, kurs smo vodili na španskom, s tim što je taj čovek služio kao prevodilac svojoj ženi. Deca su znala španski.“

 Ovaj čovek je bio pastor u svojoj crkvi. On je počeo da u svojim propovedima govori o onome šta je naučio iz Biblije tokom kursa. Članovima ove crkve su se svidele njegove nove propovedi i neki su ga pitali odakle mu ta nova učenja o kojima je govorio. Kada im je rekao za biblijski kurs, članovi njegove crkve su jedan po jedan počeli da se priključuju tom kursu. Ubrzo je Marta vodila kurs putem telefona sa oko 15 ljudi. Na kraju je ta grupa ljudi postavila mikrofon pored telefona kako bi svi u grupi mogli da je dobro čuju.

 Kada je Marta svojim skupštinskim starešinama ispričala kako je došlo do ovog biblijskog kursa, jedan od njih je posetio selo u kom su živeli ti ljudi. On ih je pozvao na biblijski govor koji je bio planiran da se održi u jednom selu koje je bilo udaljeno od njih sat vremena vožnje i još dva sata pešačenja. Taj govor je trebalo da održi pokrajinski nadglednik. a Oni su pristali da odu u to selo da bi poslušali govor i na kraju je otišlo njih 17.

 Nekoliko nedelja kasnije, pokrajinski nadglednik i još nekoliko Jehovinih svedoka proveli su četiri dana u selu u kom živi čovek koji se prvi zainteresovao za biblijsku istinu. Svako jutro su zajedno s meštanima gledali biblijske filmove na kekči jeziku sa sajta jw.org i proučavali s njima Bibliju pomoću brošure Ko danas vrši Jehovinu volju? Popodne su gledali delove mesečnih emisija sa istog sajta. Pokrajinski nadglednik se pobrinuo da sa svakom zainteresovanom osobom iz ovog sela kurs vodi jedan Jehovin svedok.

 Tokom ta četiri dana, Svedoci su propovedali i u drugim okolnim selima u kojima ljudi govore kekči. Pozivali su ih na poseban sastanak koji su organizovali u selu u kom su odseli. Na tom sastanku, Svedoci su prisutnima kojih je bilo 47 ponudili biblijski kurs. Jedanaest porodica je prihvatilo tu ponudu.

 Nekoliko meseci kasnije, starešine su organizovale da se u prvom selu svake nedelje održavaju sastanci Svedoka. Danas tim sastancima redovno prisustvuje u proseku 40 osoba. A na Spomen-svečanosti, koja se održava u znak sećanja na Hristovu smrt, u publici je bila 91 osoba.

 Marta je ovo svoje iskustvo sažela sledećim rečima: „Veoma sam zahvalna Jehovi. Ponekad mi se čini da je ono što mogu da uradim beznačajno. Ali svako od nas je ipak alatka u Božjim rukama. On je znao šta je u srcu ljudi iz tog sela i privukao ih je svojoj organizaciji. Jehova voli te ljude.“