Žena iz Indije po imenu Sobhage je 2005. ostala udovica. Ona i njen muž su imali lep brak i on se dobro brinuo o njoj i njihovoj trogodišnjoj ćerki Megani. Ali od njegove smrti Sobhage je jedva sastavljala kraj sa krajem.

 Dodatno joj je otežavalo to kako su se drugi ophodili prema njoj. Njena porodica je odjednom na nju i njenu ćerku počela da gleda kao na prosjake i često su joj govorili da su im samo na teretu. Pokušala je da pronađe utehu u lokalnoj crkvi, ali i tamo su je ljudi gledali s visine jer je bila siromašna. Htela je da nađe neki posao da bi finansijski bila nezavisna, ali koliko god se trudila, ništa nije mogla da nađe.

 Ona kaže: „Bila sam toliko očajna da sam odlučila da izvršim samoubistvo. Ali pošto sam znala da bi moja ćerka loše prošla ako bi ostala bez mene, odlučila sam da nam obema oduzmem život.“ Tako je Sobhage, osećajući se bezvredno i nevoljeno, otišla da kupi otrov.

 Dok se Sobhage vraćala kući vozom, žena po imenu Elizabet, koja je Jehovin svedok, prišla joj je i počela da razgovara sa njom. Sobhage joj je rekla da nema posao i Elizabet se ponudila da joj pomogne u traženju posla. Usput joj je spomenula da je krenula kod jedne žene sa kojom proučava Bibliju. Sobhage je to iznenadilo jer je bila u mnogim crkvama, ali nikada nije čula da neko proučava Bibliju. Zato ju je Elizabet pozvala kod sebe da joj pokaže kako izgleda biblijski kurs.

 Sobhage nije odustala od svog plana. Ali pošto je Megana u tom trenutku bila kod rođaka, odlučila je da je pričeka dok i ona ne bude tu.

 U međuvremenu je Sobhage otišla kod Elizabet i ona ju je srdačno primila. Pokazala joj je knjigu Šta Biblija zaista naučava? i Sobhage je privukao naslov poglavlja koji glasi „Ima li života posle smrti?“ To ju je zanimalo jer je nedavno izgubila muža. I tako su njih dve počele da proučavaju Bibliju.

 Elizabet je pozvala Sobhage na kongres sledećeg vikenda i Sobhage je došla. Kongres joj je toliko podigao duh da je poželela da postane Jehovin svedok. A kada se vratila kući, dobila je ponudu za posao.

 Sobhage je nastavila da proučava Bibliju i više nije želela da okonča život, jer je imala za šta da živi. Kasnije se krstila, a krstila se i njena ćerka Megana. Sada su obe stalni pioniri, a Megana sarađuje s jednim prevodilačkim odeljenjem u Indiji.

 Sobhage i njena ćerka su zahvalne što je Elizabet prišla Sobhage u vozu, ponudila joj pomoć i prenela istinu. Prezahvalne su i Jehovi. Megana kaže: „Odavno bismo bile mrtve da tog dana istina nije došla do nas. Sada smo presrećne. Moja mama i ja jedva čekamo dan kada ćemo opet zagrliti tatu i reći mu ko je Jehova i kako nam je spasao život.“