Odrastao sam u gradu Tempere, u Finskoj, u tihom predgrađu bogatom zelenilom. Moja porodica nije bila religiozna, ali je veoma cenila obrazovanje i dobre manire. Moja majka je Nemica i dok sam bio mali ponekad sam odlazio u Zapadnu Nemačku, gde su živeli moji baka i deka.

 Od detinjstva sam voleo sport. Dok sam bio mali bavio sam se raznim sportovima, ali kada sam imao oko 14 godina, odlučio sam da se posvetim tenisu. Sa 16 godina sam već imao dva do tri treninga dnevno – dva puta sam trenirao sa profesionalnim trenerom, a uveče sam. Tenis me je fascinirao u svakom pogledu. To je bio način da u mentalnom i fizičkom smislu ispitujem i pomeram svoje granice. Iako sam voleo da provodim vreme s prijateljima i da ponekad popijem pokoje pivo, nikada se nisam opijao niti koristio drogu. Moj život se vrteo oko tenisa, to mi je bilo najvažnije.

 Sa 17 godina sam počeo da učestvujem na ATP turnirima. a Nakon što sam osvojio nekoliko turnira, stekao sam popularnost u svojoj zemlji. Sa 22 godine bio sam među 50 najboljih tenisera na svetu.

 Godinama sam putovao po svetu i igrao tenis. Video sam neka neverovatno lepa mesta, ali sam postao svestan i mnogih svetskih problema, među kojima su kriminal, droga i zagađenje životne sredine. Primera radi, dok smo jednom bili u Sjedinjenim Državama, rečeno nam je da ne idemo u određene delove grada zbog visoke stope kriminala. Sve me je to pogađalo. Osim toga, iako sam radio ono što volim, na kraju dana sam se osećao prazno.

 Moja devojka Sana je počela da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima. Bio mi je zanimljiv taj njen interes za religiju i nisam imao ništa protiv toga da proučava. Venčali smo se 1990, a ona se godinu dana kasnije krstila kao Jehovin svedok. Što se mene tiče, nisam sebe smatrao religioznom osobom, ali sam verovao da Bog postoji. Sećam se da je moja baka u Nemačkoj često čitala Bibliju, a mene je učila da se molim.

 Jednog dana, Sana i ja smo bili u gostima kod Karija i njegove supruge koji su Svedoci. On mi je pokazao biblijsko proročanstvo o „poslednjim danima“ (2. Timoteju 3:1-5). To mi je privuklo pažnju jer sam tada razumeo zašto je situacija u svetu tako loša. Tog dana nismo više razgovarali o religiji. Pa ipak, Kari i ja smo nastavili da razgovaramo o Bibliji i sve što sam učio imalo je smisla. Pošto sam bio veoma zauzet i često sam putovao, nismo mogli da se redovno viđamo, ali Kari nije odustao. Jednostavno bi mi u pismu odgovorio na sva pitanja koja sam mu postavio dok smo proučavali. Za sva važna pitanja u životu Biblija je imala logičan odgovor i malo-pomalo počeo sam da shvatam njenu glavnu temu – Bog će putem svog Kraljevstva ostvariti svoju nameru. Na mene je dubok utisak ostavilo to što sam saznao da se Bog zove Jehova i šta je sve učinio za ljude (Psalam 83:18). Najviše me je dirnula otkupna žrtva – nije bila u pitanju samo tehnička ili pravna formalnost, već izraz Božje ljubavi (Jovan 3:16). Pored toga, saznao sam da mogu postati Božji prijatelj i zauvek živeti u raju na zemlji gde će vladati mir (Jakovljeva 4:8). Počeo sam da se pitam: „Kako mogu pokazati zahvalnost?“

 Ozbiljno sam razmislio o svom životu. Iz Biblije sam učio da najveća sreća proizlazi iz davanja i želeo sam da podelim s drugima ono u šta sam verovao (Dela apostolska 20:35). Kao profesionalni sportista bio sam odsutan od kuće oko 200 dana godišnje. U našoj porodici se sve vrtelo oko mene – oko mojih treninga, moje rutine, moje karijere. Uvideo sam da moram nešto da promenim.

 Znao sam da mnogi neće razumeti odluku da iz verskih razloga napustim sportsku karijeru u usponu. Ali mogućnost da bolje upoznam Jehovu i da živim večno vredela je više od bilo koje nagrade koju bih mogao da osvojim igrajući tenis. Zato mi je bilo prilično lako da donesem tu odluku. Bio sam rešen da ne obraćam pažnju na ono što bi drugi mogli reći – to je bila moja odluka. Biblijski stih koji mi je posebno pomogao da se oduprem pritisku bio je Psalam 118:6, gde piše: „Jehova je na mojoj strani, neću se bojati. Šta mi može čovek zemaljski?“

 Negde u to vreme, neki sponzori su mi ponudili unosan ugovor koji bi mi omogućio da tokom narednih godina bez ikakvih briga igram tenis. Međutim, već sam doneo odluku tako da sam odbio tu ponudu i na kraju sam prestao da učestvujem na ATP turnirima. Nastavio sam da proučavam Bibliju i krstio sam se kao Jehovin svedok 2. jula 1994.

 U mom slučaju nije bilo potrebno da se dogodi neka tragedija da bih počeo da razmišljam o Bogu. Niti bih za sebe rekao da sam bio neko ko je tragao za istinom. Bio sam prilično zadovoljan svojim životom i smatrao sam da ne bih mogao da tražim više od toga. Pa ipak, kao da je biblijska istina čekala na mene da je pronađem, dogodilo se da sam otkrio da život ima viši smisao i sada živim mnogo bolje nego što sam mogao da zamislim. Naša porodica nikada nije bila tako jaka i složna. I veoma sam srećan što su moja tri sina sledila moj primer – ne kao sportiste, već kao hrišćanina.

 I dalje volim da igram tenis. Tokom godina sam zarađivao za život radeći poslove koji su povezani s tenisom, na primer kao trener i kao direktor sportskog centra. Ali sport više nije u središtu mog života. Nekada sam satima svake nedelje trenirao da bih postao bolji teniser, šampion. A sada, kao punovremeni propovednik, uživam u tome da svoje vreme trošim pomažući drugima da primenjuju biblijska načela koja su promenila moj život. Najveću radost mi donosi trud da produbim svoje prijateljstvo s Jehovom, kao i da s drugima razgovaram o boljoj budućnosti (1. Timoteju 6:19).