Oko 10 500 osoba je 14. septembra 2013. pratilo dodelu diploma studentima 135. razreda Biblijske škole Galad u obrazovnom centru Jehovinih svedoka u Patersonu, u Njujorku. U ovoj školi se obučavaju iskusni Jehovini svedoci da bi još bolje obavljali svoje zadatke u službi Bogu.

Gaj Pirs, član Vodećeg tela Jehovinih svedoka i predsedavajući programa, izneo je uvodni govor temeljen na Mateju 28:19, 20: „Zato idite i stvarajte učenike od ljudi iz svih naroda [...] učeći ih da se drže svega što sam vam zapovedio.“

Brat Pirs je istakao da su te Isusove reči pokrenule lančanu reakciju koja traje do današnjeg dana. Stvarajući učenike, mi učimo ljude da postupaju po svim Isusovim zapovestima. U to naravno spada i njegova zapovest da propovedamo ’ovu dobru vest o kraljevstvu‘ (Matej 24:14). Na taj način svaki novi učenik i sam počinje da propoveda i poučava druge o Kraljevstvu. Do čega je to dovelo? „Broj ljudi [u svetu] raste“, rekao je brat Pirs, „ali raste i broj Jehovinih slugu.“

„Dali su i preko svojih mogućnosti.“ Tomas Čiki, član Odbora podružnice u Sjedinjenim Državama, održao je govor na temelju 2. Korinćanima 8:1-4. Uprkos krajnjem siromaštvu, braća iz skupština u Makedoniji iz prvog veka preklinjala su Pavla i druge da im omoguće da daju priloge za siromašnu braću u Jerusalimu. Studenti Galada su pokazali takav velikodušan i samopožrtvovan stav.

Međutim, možemo biti sigurni da su Makedonci bili razboriti kako njihova velikodušnost ne bi bila na štetu njihovoj porodici ili ih omela u obožavanju Boga. Brat Čiki je savetovao studente da poput te braće imaju uravnotežen stav u pogledu davanja.

„Školovanje je završeno.“ Samjuel Herd iz Vodećeg tela je naglasio zašto studenti treba da se prisećaju školovanja u Galadu. Kao što čoveku ceo dan u mislima ostane prijatna melodija koju je čuo ujutru, tako i njima treba da ostanu u mislima lepa sećanja na školu Galad dugo nakon njenog završetka.

Brat Herd je podsetio studente da je Božje sećanje neograničeno. On je dao ime svakoj od nebrojenih milijardi zvezda i nikada neće zaboraviti nijednu (Psalam 147:4). Koliko će se onda više sećati truda koji su studenti uložili dok su se školovali u Galadu! Oni su skupljali „blago na nebu“ i Jehovi niko ne može ukrasti lepa sećanja na njih (Matej 6:20).

Pošto Bog pamti trud studenata i njihovu ljubav prema njemu, uspomene iz Galada mogu i studentima biti nešto dragoceno. „Kada vam draga sećanja na ovu školu ulepšaju dan“, rekao je brat Herd, „nemojte zaboraviti da zahvalite onome ko vam je omogućio da osetite tu radost – Jehovi. Nemojte dozvoliti da ono što ste ovde naučili padne u zaborav. Prisećanje na sve to će vam veoma koristiti.“

„Pronađite utehu u Jehovinoj neopisivoj moći.“ Instruktor u Galadu Sem Roberson podstakao je studente da se prilikom suočavanja s novim izazovima oslanjaju na Jehovinu moć, a ne na svoju snagu. U Efešanima 3:20 piše da Bog „može učiniti neizmerno više od svega što molimo ili zamislimo“. Njegova moć je nama toliko nepojmljiva da je čak ni izrazom ’neizmerno više od svega što zamislimo‘ ne možemo potpuno opisati, jer u stihu stoji da on može i više od toga.

Jehova koristi svoju neopisivu moć da bi pomogao svakom hrišćaninu. On je kao „silan junak“ u vreme nevolje (Jeremija 20:11). Brat Roberson je podsetio studente da će im Jehova pomoći da se izbore sa svakim problemom i svakom nedaćom.

„Sačuvajte dostojanstvo u Jehovinoj službi.“ Još jedan instruktor u Galadu, Vilijam Samjuelson, objasnio je da su studenti Galada stekli dostojanstvo na dva načina. Oni su pre i tokom školovanja dokazali da su vredni poštovanja, a to i dalje dokazuju time što zastupaju najuzvišeniju vlast u celom svemiru – Božje Kraljevstvo.

Kako studenti mogu sačuvati dostojanstvo? Brat Samjuelson ih je podstakao da slavu daju Jehovi i da poštuju druge, kao što je i Isus poštovao dostojanstvo onih koji su bili s njim čak i kad je trebalo da ih ispravi i savetuje. Kakvi će biti rezultati toga? Kao u slučaju apostola Pavla, dostojanstvo studenata će rasti time što veličaju svoju službu a ne sebe (Rimljanima 11:13).

„Moć ovih konja nalazi se u ustima.“ Majkl Bernet, jedan od instruktora u Galadu, objasnio je da mi postupamo u skladu sa ispunjenjem Otkrivenja 9:19, jer ono što učimo na hrišćanskim sastancima daje moć našim rečima dok propovedamo. Zatim je porazgovarao sa studentima koji su ispričali i odglumili ono što su doživeli u službi propovedanja dok su bili u Galadu. Na primer, jedan student je probudio zanimanje radnika na benzinskoj pumpi pitanjem: „Kada su počela vremena neznabožaca i kada su se završila?“ (Luka 21:24). Drugom prilikom, pomogao je tom radniku da sazna odgovor koristeći 4. poglavlje Danila i dodatak u knjizi Šta Biblija zaista naučava?

„Srce im je ojačano.“ Adrijan Fernandez, član Odbora podružnice u Sjedinjenim Državama, intervjuisao je dva bračna para iz ovog razreda. Brat Helge Šumi je istakao da Biblija govori o Božjim slugama koje su postale ohole jer su dobile neki poseban zadatak i da se zato tokom obuke u Galadu često mogao čuti savet da treba ostati ponizan (2. Letopisa 26:16). Slično tome, brat Piter Kaning se osvrnuo na mudar savet koji su dobili o učenju novog jezika: „Ne budite ponosni. Slobodno ispadnite smešni.“ Oba bračna para su izrazila zahvalnost za to što im je ova obuka dala snagu za zadatak koji je pred njima i ojačala im srce (Jevrejima 13:9).

„Radujte se što je vaše ime zapisano na nebesima“ (Luka 10:20). Džefri Džekson iz Vodećeg tela održao je ključno predavanje. Za razliku od nekadašnjih, većina današnjih studenata Galada neće biti poslata u zabačene krajeve i neće imati uzbudljiva iskustva koja se mogu doživeti na neobrađenim područjima. S kakvim stavom to treba da prihvate?

Kada je Isus poslao 70 učenika da propovedaju, oni su se vratili sa uzbudljivim vestima da su služeći se Isusovim imenom isterivali demone (Luka 10:1, 17). Isus se složio da je to što su uradili stvarno uzbudljivo, a zatim je rekao: „Ali ne radujte se tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što je vaše ime zapisano na nebesima“ (Luka 10:20). Time im je stavio do znanja da neće svaki dan doživljavati nešto tako uzbudljivo. Nije trebalo da se koncentrišu na ono što su postigli, već na vernost Jehovi i na to što su im imena ’zapisana na nebesima‘.

„Ono čemu je Isus poučio sedamdesetoricu važi i za nas“, rekao je brat Džekson. Ne treba da dozvolimo da nam dostignuća u službi propovedanja budu jedini razlog za radost niti osnovno merilo za našu vernost Jehovi. Zapravo, mi smo radosni i dokazujemo svoju vernost Jehovi kada imamo blizak odnos s njim i marljivo obavljamo svoju službu.

Isus se takođe našao u situacijama koje su ga mogle obeshrabriti. Na primer, nakon što je čudom nahranio hiljade ljudi, oni su pošli za njim (Jovan 6:10-14, 22-24). Pa ipak, mnoge od njih je ubrzo sablaznilo jedno Isusovo učenje, tako da se nakon uzbudljivog porasta, broj učenika naglo smanjio (Jovan 6:48-56, 60, 61, 66). Međutim, apostoli su bili verni Isusu i odlučili su da ostanu uz njega. Oni su dobar primer jer se nisu koncentrisali samo na rezultate već na vernost Jehovi i svoj odnos s njim (Jovan 6:67-69).

Zaključak. Studentima su uručene diplome, nakon čega je jedan od njih u ime celog razreda pročitao pismo zahvalnosti. Brat Pirs je zaključio rečima da ovaj svet ne smatra nečim posebnim Božje sluge, među kojima su i studenti Galada (Dela apostolska 4:13; 1. Korinćanima 1:27-31). Ali Jehova priznaje našu predanost i daje nam sveti duh. Pošto za Jehovu nije od velikog značaja naše znanje, brat Pirs je rekao: „Za njega su od velikog značaja naša vernost i odanost.“