Marko 11:1-33
11 Kad su se približili Jerusalimu, Vitfagi i Vitaniji+ na Maslinskoj gori, poslao je dvojicu svojih učenika+
2 i rekao im: „Idite u selo koje vidite pred sobom. Čim budete ušli u selo, naći ćete privezano magare, na kom još niko nije jahao. Odvežite ga i dovedite ovamo.
3 Ako vam neko kaže: ’Zašto to radite?‘, recite: ’Gospodu treba i odmah će ga vratiti.‘ “
4 Tako su otišli i našli magare privezano kod vrata, napolju na ulici, i odvezali su ga.+
5 Neki od onih koji su tamo stajali upitali su ih: „Zašto odvezujete magare?“
6 Oni su im odgovorili onako kako im je Isus rekao. I pustili su ih da idu.
7 Doveli su Isusu magare,+ stavili na njega svoje ogrtače i on je seo na njega.+
8 Mnogi su prostirali svoje ogrtače po putu, a drugi su sekli grane s drveća u poljima i stavljali ih na put pred njim.+
9 Ljudi koji su išli pred njim i za njim uzvikivali su: „Spasi ga, molimo te!+ Blagoslovljen je onaj koji dolazi u Jehovino* ime!+
10 Blagoslovljeno je Kraljevstvo našeg oca Davida+ koje dolazi! Spasi ga, molimo tebe koji si na visinama!“
11 Kad je stigao u Jerusalim, otišao je u hram. Razgledao je sve unaokolo i, pošto je već bilo kasno, otišao je u Vitaniju s dvanaestoricom.+
12 Sutradan, kad su odlazili iz Vitanije, ogladneo je.+
13 Izdaleka je ugledao smokvu koja je imala lišće i otišao je da vidi može li se na njoj naći plod. Ali kad je došao do nje, nije našao ništa sem lišća, jer nije bilo vreme smokvama.
14 Tada joj je rekao: „Neka niko više nikada ne jede tvoj plod.“+ A njegovi učenici su to čuli.
15 Kad su došli u Jerusalim, Isus je otišao u hram. Počeo je da isteruje one koji su prodavali i kupovali u hramu i isprevrtao je stolove menjačima novca i klupe onima koji su prodavali golubove.+
16 I nikome nije dozvolio da pronese bilo kakvu stvar kroz hram.
17 Poučavao je narod i govorio: „Zar nije pisano: ’Moj dom zvaće se dom molitve za sve narode‘?+ A vi ste od njega napravili razbojničku pećinu.“+
18 To su čuli sveštenički poglavari i poznavaoci Zakona, pa su tražili priliku da ga ubiju,+ jer su ga se bojali, pošto je sav narod bio zadivljen njegovim učenjem.+
19 Uveče su Isus i njegovi učenici izašli iz grada.
20 Kad su rano ujutru prolazili pored one smokve, videli su da se osušila do korena.+
21 Petar se setio Isusovih reči, pa mu je rekao: „Učitelju*, pogledaj! Osušila se ona smokva koju si prokleo.“+
22 Isus im je rekao: „Imajte veru u Boga.
23 Verujte mi, ko kaže ovoj gori: ’Digni se i baci se u more‘, i ne posumnja u svom srcu, nego veruje da će se dogoditi ono što kaže, biće mu tako.+
24 Zato vam kažem: Verujte da ste već dobili sve za šta se molite i što tražite, i dobićete to.+
25 I kad stojite i molite se, oprostite sve što imate protiv nekoga, da bi i vaš Otac koji je na nebesima oprostio vama vaše prestupe.“+
26 * ——
27 Opet su došli u Jerusalim. I dok je išao po hramu, prišli su mu sveštenički poglavari, poznavaoci Zakona i starešine.
28 Upitali su ga: „Odakle ti vlast da to činiš? Ko ti je dao tu vlast?“+
29 Isus im je odgovorio: „Nešto ću vas pitati. Odgovorite mi, pa ću i ja vama reći odakle mi vlast da ovo činim.
30 Odakle je Jovan+ dobio vlast da krštava? S neba ili od ljudi? Odgovorite mi.“+
31 Tada su počeli da govore među sobom: „Ako kažemo: ’S neba‘, reći će: ’Zašto mu onda niste verovali?‘
32 A da kažemo: ’Od ljudi‘?“ Ali bojali su se naroda, jer su svi smatrali da je Jovan zaista bio prorok.+
33 Zato su odgovorili Isusu: „Ne znamo.“ A Isus im je rekao: „Ni ja vama neću reći odakle mi vlast da ovo činim.“
Fusnote
^ Videti Dodatak A5.
^ Ili: „Rabi; Ravi“. Titula kojom se iskazivalo poštovanje judejskim učiteljima.
^ Videti Dodatak A3.
