Jov 29:1-25
29 Jov je zatim nastavio svoj govor:
2 „Kad bih se barem vratio u protekle mesece,u dane kad me je Bog čuvao,
3 kad mi je njegova svetiljka svetlela nad glavomi kad me je njegova svetlost vodila kroz mrak,+
4 kad sam bio u punoj snazi,kad je moj dom bio blagoslovljen prijateljstvom s Bogom,+
5 kad je Svemoćni još bio uz mene,kad su moja deca* bila svuda oko mene,
6 kad je mojim stazama tekao maslac,kad mi je iz stene ulje teklo u potocima.+
7 Kada bih odlazio do gradskih vrata+i zauzimao svoje mesto na trgu,+
8 mladići bi me videli i sklanjali se,čak bi i starci ustajali i ostajali da stoje.+
9 Knezovi bi prestajali da govore,stavljali bi ruku na usta.
10 Utišao bi se glas uglednih ljudi,jezik bi im se zalepio za nepce.
11 Ko god bi me čuo, govorio bi lepo o menii ko god bi me video, hvalio bi me.
12 Jer sam izbavljao siromašne kad su zvali u pomoć,+siroče* i svakog ko nije imao pomoćnika.+
13 Blagosiljali su me oni koji su bili blizu smrti,+udovice su se radovale jer sam im pomagao.+
14 Pravednošću sam se odevao,pravda mi je bila kao ogrtač i kao turban.
15 Bio sam oko onom ko je slepi noga onom ko je hrom.
16 Bio sam otac siromašnima,+rešavao sam sporove onih koje nisam poznavao.+
17 Lomio sam vilice zločincu+i otimao plen iz njegovih zuba.
18 Govorio sam: ’Umreću u svom domu*,+mojih dana će biti mnogo kao peska.
19 Moje korenje će se pružati do vode,rosa će celu noć ostati na mojim granama.
20 Moja slava nikad ne nestaje,luk u mojoj ruci uvek će odapinjati strele.‘
21 Ljudi su me slušali u iščekivanju,u tišini su čekali moj savet.+
22 Posle mojih reči, nisu imali šta da kažu,moje reči su bile ugodne njihovim ušima*.
23 Čekali su me kao što se kiša čeka,upijali su moje reči kao prolećni pljusak.+
24 Kad bih im se nasmešio, ne bi mogli da veruju,vedrina mog lica ih je hrabrila*.
25 Kao njihov poglavar, govorio sam im kojim putem da idu,živeo sam kao kralj među svojom vojskom,+kao onaj koji teši žalosne.+
Fusnote
^ Ili: „sluge“.
^ Ili: „dete bez oca“.
^ Doslovno: „gnezdu“.
^ Ili: „rosile po njima“.
^ Ili možda: „vedrinu mog lica nisu mogli da pokvare“.
