Isaija 6:1-13
6 One godine kad je umro kralj Ozija,+ video sam Jehovu kako sedi na visokom i uzvišenom prestolu,+ a donji deo njegove haljine ispunjavao je hram.
2 Iznad njega su stajali serafimi. Svaki je imao šest krila – dva da pokrije svoje lice, dva da pokrije svoje noge i dva da njima leti.
3 I govorili su jedan drugom:
„Svet, svet, svet je Jehova nad vojskama!+
Cela zemlja je puna njegove slave.“
4 Dovraci na pragovima zatresli su se od glasa onih koji su uzvikivali, a dom se ispunio dimom.+
5 Tada sam rekao: „Teško meni!
Poginuću*,jer sam čovek nečistih usanai živim među narodom nečistih usana,+a svojim očima sam video Kralja, Jehovu nad vojskama!“
6 Tada je jedan od serafima doleteo do mene, držeći u ruci komad užarenog uglja+ koji je mašicama uzeo sa oltara.+
7 Dotakao mi je usta i rekao:
„Evo, ovo ti je dotaklo usne.
Tvoja krivica je uklonjenai tvoj greh je oprošten*.“
8 Zatim sam čuo Jehovin glas kako kaže: „Koga ću poslati? Ko će za nas ići?“+ A ja sam odgovorio: „Evo mene, mene pošalji!“+
9 Na to je on rekao: „Idi i reci tom narodu:
’Uvek iznova ćete slušati,ali nećete razumeti,uvek iznova ćete gledati,ali ništa nećete shvatati.‘+
10 Učini da srce tog naroda bude neosetljivo,+pokrij im uši+i zatvori im oči,da očima ne vide,da ušima ne čuju,da srcem ne razumejui da mi se ne vrate i ne ozdrave.“+
11 Tada sam upitao: „Dokle, Jehova?“ A on mi je odgovorio:
„Dok se gradovi ne pretvore u ruševine bez stanovnika,dok kuće ne ostanu bez ljudii dok zemlja ne bude razorena i opustošena.+
12 Dok Jehova ne protera ljude daleko+i dok zemlja sasvim ne opusti.
13 „U zemlji će ostati deseti deo ljudi, ali će i oni ipak biti spaljeni, kao veliko drvo i kao hrast od kojih, kad se poseku, ostane samo panj. Taj panj biće sveto seme*.“
