2. Korinćanima 2:1-17
2 Zato sam odlučio da vas ne ražalostim kad ponovo dođem kod vas.
2 Jer ako ja vas ražalostim, ko će onda mene razveseliti? Zar oni koje sam ja ražalostio?
3 Ono što sam vam napisao, napisao sam zato da se ne bih, kad dođem, ražalostio zbog onih zbog kojih bi trebalo da se radujem. Jer sam uveren da ono što raduje mene raduje i sve vas.
4 Jer sam vam pisao s velikom brigom i teskobom u srcu, uz mnogo suza, ne da biste se ražalostili,+ nego da biste znali koliko veliku ljubav osećam prema vama.
5 A ako me je neko ražalostio,+ nije ražalostio mene, nego u neku ruku – ne želim da preterujem – sve vas.
6 Takvom čoveku je dovoljno što ga je ukorila većina.
7 Zato mu radije oprostite i utešite ga,+ da ga ne bi slomila prevelika žalost.+
8 Stoga vas molim, pokažite mu da ga volite.+
9 Zato vam i pišem, da utvrdim da li ste poslušni u svemu.
10 Kome vi nešto oprostite, njemu i ja opraštam. A ako sam ja nekome nešto oprostio, učinio sam to zbog vas pred Hristom,
11 da nas Satana ne bi prevario*,+ jer nam njegove namere* nisu nepoznate.+
12 Kad sam došao u Troadu+ da objavim dobru vest o Hristu, tamo mi se pružila dobra prilika* da služim Gospodu.
13 Ali nisam imao mira* jer nisam našao svog brata Tita.+ Zato sam se oprostio s braćom i otišao u Makedoniju.+
14 Ali hvala Bogu, koji nas uvek vodi u pobedničkoj povorci sa Hristom i koji preko nas svuda širi miris znanja o sebi!
15 Jer dok objavljujemo Hrista, mi smo Bogu prijatan miris, koji osećaju i oni što su na putu spasenja i oni što su na putu u propast.
16 Onima koji propadaju to je miris smrti koji vodi u smrt,+ a onima koji se spasavaju to je miris života koji vodi u život. A ko je sposoban za takvu službu?
17 Mi, jer nismo kao mnogi koji trguju Božjom rečju,+ nego iskreno govorimo – kao poslati od Boga, pred Božjim očima i u jedinstvu sa Hristom.
Fusnote
^ Ili: „nadmudrio“.
^ Ili: „spletke“.
^ Doslovno: „otvorila su mi se velika vrata“.
^ Ili: „moj duh nije imao mira“.
