1-3. (a) Zašto je apostol Pavle u Atini bio veoma uznemiren? (b) Šta možemo naučiti analizirajući Pavlov primer?

 PAVLE je veoma uznemiren. Nalazi se u Atini, centru učenosti u kom su ljude nekada poučavali filozofi kao što su Sokrat, Platon i Aristotel. Atinjani su veoma religiozni. Pavle svuda oko sebe – u hramovima, na trgovima i po ulicama – vidi mnoge idole, jer Atinjani obožavaju mnoštvo bogova. On zna kako Jehova, istiniti Bog, gleda na idolopoklonstvo (Izl. 20:4, 5). Taj verni apostol deli Jehovino mišljenje – idoli su mu odvratni!

² Ono što Pavle vidi kada dolazi na agoru, to jest gradski trg, zaista je strašno. Na severozapadnom delu trga, blizu ulaza, nalaze se brojne statue boga Hermesa sa izraženim falusom. Trg je prepun svetilišta. Kako će ovaj revni apostol propovedati ljudima koji su ogrezli u idolopoklonstvu? Da li će obuzdati svoje emocije i naći nešto zajedničko s tim ljudima? Da li će barem nekome pomoći da pronađe istinitog Boga?

³ Govor koji je Pavle održao pred učenim Atinjanima, a koji je zabeležen u Delima apostolskim 17:22-31, služi kao primer uverljivog izražavanja, taktičnosti i dobrog prosuđivanja. Analiziranjem Pavlovog primera možemo dosta naučiti o tome kako da nađemo zajednički jezik s našim sagovornicima i kako da im pomognemo da dođu do logičnih zaključaka.

4, 5. Gde je Pavle propovedao u Atini i zašto nije bilo lako propovedati tim ljudima?

⁴ Pavle je bio u Atini otprilike 50. n. e. tokom svog drugog misionarskog putovanja. a Dok je čekao da Sila i Timotej stignu iz Verije, Pavle je po svom običaju razgovarao „u sinagogi s Judejcima“. Takođe je odlazio na trg, to jest agoru, gde je mogao da razgovara sa Atinjanima nejevrejskog porekla (Dela 17:17). Atinski trg koji se prostirao na oko pet hektara nalazio se severozapadno od Akropolja. Taj trg nije bio mesto  na kome se samo kupovalo i prodavalo. To je bio javni gradski trg. U jednoj knjizi se kaže da je on bio „ekonomski, politički i kulturni centar grada“. Atinjani su se rado sastajali na trgu i vodili intelektualne rasprave.

⁵ Nije bilo lako propovedati tim ljudima na trgu. Među njima su bili epikurejci i stoici, pripadnici suparničkih filozofskih škola. b Epikurejci su smatrali da je život nastao slučajno. Njihovo gledište o životu moglo bi se sažeti sledećim rečima: „Nema potrebe plašiti se Boga. Posle smrti nema bola. Dobro se može postići. Zlo se može istrpeti.“ Stoici su isticali važnost razuma i logike i nisu verovali da je Bog stvarna osoba. Ni epikurejci ni stoici nisu verovali u uskrsenje o kom su govorili Hristovi učenici. Ova dva filozofska gledišta očigledno su bila nespojiva sa uzvišenom istinom pravog hrišćanstva koju je Pavle propovedao.

6, 7. Kako su neki učeni Grci reagovali na ono što je Pavle propovedao i s kojim se sličnim reakcijama danas susrećemo?

⁶ Kako su učeni Grci reagovali na ono što je Pavle propovedao? Govoreći o njemu, neki su koristili reč koja znači „brbljivac“ ili „skupljač semenja“ (Dela 17:18). Jedan izučavalac za tu reč kaže sledeće: „Ona se prvobitno odnosila na jednu malu pticu koja je okolo skupljala zrnevlje, a potom je počela da se primenjuje na osobe koje su na pijaci skupljale ostatke hrane i druge otpatke. Kasnije se u prenosnom smislu koristila za čoveka koji je sakupljao deliće nepovezanih informacija, a posebno za onog ko nije mogao da ih ispravno razume.“ Drugim rečima, ti učeni ljudi su rekli da je Pavle jedan neuki kradljivac ideja. Međutim, kao što ćemo kasnije videti, Pavla nije uplašilo što su ga tako nazvali.

⁷ Ni danas nije ništa drugačije. I nas kao Jehovine svedoke često nazivaju uvredljivim ili pogrdnim imenima zbog naših verovanja zasnovanih na Bibliji. Na primer, neki prosvetni radnici tvrde da je evolucija činjenica i kažu da svaka inteligentna osoba mora to prihvatiti. Zato smatraju neukima one koji ne veruju u evoluciju. Takvi učeni ljudi žele da navedu druge da misle kako smo mi „skupljači semenja“ kada govorimo ono što Biblija kaže i kada ukazujemo na dokaze u prirodi koji svedoče o postojanju Stvoritelja. Ali nas to ne plaši. Baš naprotiv, mi sa uverenjem branimo naše verovanje da je život na zemlji delo inteligentnog Stvoritelja, Jehove Boga (Otkr. 4:11).

8. (a) Kako su reagovali neki od onih koji su čuli ono što je Pavle propovedao? (b) Šta je možda značilo to što je Pavle bio odveden na Areopag? (Videti fusnotu.)

⁸ Drugi koji su čuli ono što je Pavle propovedao na trgu reagovali su drugačije. Rekli su: „Izgleda da objavljuje tuđa božanstva“ (Dela 17:18).  Da li je on Atinjanima stvarno govorio o nekim novim bogovima? To je bila ozbiljna stvar, jer je podsećala na jednu od optužbi zbog koje je Sokrat vekovima pre toga bio izveden pred sud i osuđen na smrt. Nije čudo što su ga odveli na Areopag i tražili da im objasni učenja koja su Atinjanima čudno zvučala. c Kako će Pavle braniti istinu pred ljudima koji ne poznaju svete spise?

9-11. (a) Kako je Pavle nastojao da nađe zajednički jezik sa onima kojima je propovedao? (b) Kako se možemo ugledati na Pavla u našoj službi?

⁹ Seti se da je Pavle bio veoma uznemiren zbog sveg tog idolopoklonstva koje je video. Međutim, nije oštro iskritikovao Atinjane zbog obožavanja idola već je ostao smiren. Izuzetno taktično se trudio da dopre  do onih koji su ga slušali tako što je nastojao da s njima nađe zajednički jezik. Počeo je sledećim rečima: „Atinjani, vidim da ste u svakom pogledu pobožniji od drugih ljudi“ (Dela 17:22). Pavle ih je u stvari pohvalio što su veoma religiozni. To je zaista bilo mudro s njegove strane. On je shvatao da neki koji su zaslepljeni lažnim verovanjima mogu imati prijemljivo srce. Na kraju krajeva, i on je nekada bio u neznanju i loše postupao dok nije imao vere (1. Tim. 1:13).

¹⁰ Gradeći na zajedničkom temelju, Pavle je rekao da je primetio konkretan dokaz pobožnosti Atinjana, naime oltar posvećen „nepoznatom Bogu“. U jednoj knjizi se kaže da su „Grci i drugi narodi imali običaj da posvećuju oltare nepoznatim bogovima, plašeći se da u svom obožavanju ne izostave nekog boga koji bi se zbog toga mogao uvrediti“. Taj oltar je značio da su Atinjani priznavali da postoji Bog koji im nije poznat. Pavle je iskoristio tu činjenicu da bi prešao na dobru vest koju je propovedao. On je rekao: „Ja vam govorim o tom Bogu, kojem odajete čast iako ga ne poznajete“ (Dela 17:23). Pavlov pristup je bio nenametljiv ali izuzetno efikasan. Nije propovedao o nekom novom ili tuđem bogu, kao što su ga neki optužili. Objavljivao im je Boga koji im je bio nepoznat – istinitog Boga.

¹¹ Kako se možemo ugledati na Pavla u našoj službi? Ako dobro zapažamo, neke stvari nam mogu pokazati da li je osoba religiozna. Na primer, možemo zapaziti da li nosi neka religiozna obeležja ili ih možda ima u kući ili dvorištu. Možda bismo mogli da kažemo: „Vidim da ste religiozni. Baš sam želeo da razgovaram s nekim ko veruje u Boga.“ Uvažavajući njihova gledišta, možemo naći nešto zajedničko o čemu bismo mogli razgovarati. Seti se da naš cilj nije da unapred donesemo sud o drugima na osnovu onoga u šta veruju. Među našim suvernicima ima mnogo onih koji su nekada iskreno verovali u lažna religiozna učenja.

12. Kako se Pavle prilagodio svojim slušaocima?

¹² Pavle je našao zajednički jezik s tim ljudima, ali hoće li tako i ostati dok im bude dalje svedočio? Znajući da su veoma obrazovani što se tiče grčke filozofije ali da nisu upoznati sa svetim spisima, prilagodio je svoj pristup na nekoliko načina. Kao prvo, izneo je biblijska učenja, a da nije direktno citirao iz svetih spisa. Kao drugo, poistovetio se sa svojim slušaocima govoreći u prvom licu množine. Kao treće, citirao je grčke pisce kako bi pokazao da se nešto od onoga o čemu je govorio spominje i u njihovoj literaturi. Hajde da sada analiziramo njegov izuzetan govor. Koje je važne činjenice Pavle preneo Atinjanima o Bogu kog nisu poznavali?

13. Šta je Pavle rekao o poreklu svemira i šta je bila suština njegovih reči?

 ¹³ Bog je stvorio svemir. Pavle je rekao: „Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu ne prebiva u hramovima koje su sagradili ljudi jer je on Gospodar neba i zemlje“ d (Dela 17:24). Svemir nije nastao pukim slučajem. Sve je stvorio istiniti Bog (Ps. 146:6). Vrhovnog Gospodara neba i zemlje ne mogu obuhvatiti hramovi koje su podigli ljudi, u kakvima su prebivali Atina i druga božanstva čija je slava zavisila od tih hramova, svetilišta i oltara (1. Kralj. 8:27). Suština Pavlovih reči je jasna: Istiniti Bog se ne može uporediti ni sa jednim idolom koji se nalazi u hramovima koje su podigli ljudi (Is. 40:18-26).

14. Kako je Pavle pokazao da Bog ne zavisi od ljudi?

¹⁴ Bog ne zavisi od ljudi. Idolopoklonici su praktikovali da oblače svoje idole u raskošnu odeću, zasipaju ih skupocenim darovima ili da im donose hranu i piće, kao da su idolima bile potrebne sve te stvari. Međutim, možda su neki od grčkih filozofa koji su slušali Pavla smatrali da bogu ništa ne treba od ljudi. Ako je tako, bez sumnje su se složili s Pavlovim rečima da Bogu ne „služe ljudske ruke, kao da mu je nešto potrebno“. Zaista, Stvoritelju ne trebaju nikakve materijalne stvari koje bi mu ljudi mogli dati. On je taj koji njima daje ono što im treba – „život i dah i sve ostalo“, uključujući i sunčevu svetlost, kišu i plodnu zemlju (Dela 17:25; Post. 2:7). Prema tome, Bog koji daje ljudima sve ne zavisi od tih istih ljudi.

15. Kako se Pavle osvrnuo na to što su Atinjani smatrali da su Grci bolji od drugih ljudi i koju važnu pouku možemo izvući iz ovog primera?

¹⁵ Bog je načinio čoveka. Atinjani su smatrali da su Grci bolji od drugih ljudi. Ali isticanje svoje rase ili nacije kosi se s biblijskom istinom (Pon. zak. 10:17). Pavle se taktično i vešto osvrnuo na ovu osetljivu  temu. Njegovi slušaoci su se nesumnjivo zamislili kada je rekao da je Bog „od jednog čoveka stvorio [...] sve narode“ (Dela 17:26). Pavle je govorio o zapisu iz Postanka o stvaranju Adama, začetnika ljudskog roda (Post. 1:26-28). Pošto svi ljudi potiču od jednog čoveka, nijedna rasa ili nacija nije bolja od druge. Pavlovi slušaoci su nesumnjivo shvatili suštinu onoga što je rekao. Iz ovoga možemo izvući jednu važnu pouku. Premda želimo da budemo taktični i razumni u službi propovedanja, ne želimo da razvodnjavamo biblijsku istinu samo da bi ljudima bila prihvatljivija.

16. Kakva je Stvoriteljeva namera s ljudima?

¹⁶ Bog je nameravao da ljudi budu bliski s njim. Čak i da su filozofi koji su slušali Pavla nadugačko debatovali o svrsi ljudskog postojanja, nikada to pitanje ne bi mogli da razjasne do kraja. Međutim, Pavle je jasno pokazao da Bog želi da ga ljudi traže i da ga nađu jer on „nije daleko ni od koga od nas“ (Dela 17:27). Boga kog Atinjani nisu poznavali ni u kom slučaju nije bilo nemoguće upoznati. Baš naprotiv, on nije daleko od onih koji zaista žele da ga nađu i da ga upoznaju (Ps. 145:18). Zapazimo da je Pavle upotrebio reč „nas“, čime je i sebe svrstao među one koji treba da traže i nađu Boga.

17, 18. Zašto bi trebalo da ljudi budu privučeni Bogu i šta učimo iz toga kako je Pavle približio tu misao svojim slušaocima?

¹⁷ Ljudi imaju mnogo razloga da budu privučeni Bogu. Kao što je Pavle rekao, zahvaljujući njemu „imamo život, krećemo se i postojimo“.  Neki izučavaoci kažu da je Pavle aludirao na reči Epimenida, kritskog pesnika iz šestog veka pre n. e. koji je bio „značajna ličnost u religioznoj tradiciji Atine“. Pavle je naveo još jedan razlog zbog kog ljudi treba da budu privučeni Bogu: „Kao što su i neki od vaših pesnika rekli: ’Svi smo mi njegova deca‘“ (Dela 17:28). Ljudi treba da gledaju na Boga kao na svog Oca, jer je on stvorio prvog čoveka od kog su svi oni potekli. Da bi to približio svojim slušaocima, Pavle je mudro citirao iz grčkih dela koja su oni verovatno uvažavali. e Po uzoru na Pavla, i mi ponekad možemo ponešto citirati iz istorijskih knjiga, enciklopedija ili druge ozbiljne literature. Na primer, nekome bi odgovarajuć citat iz neke ozbiljne knjige mogao pomoći da uvidi koje je pravo poreklo izvesnih običaja i praznika u krivoj religiji.

¹⁸ Pavle je time rekao sve što je bilo važno da ti ljudi znaju o Bogu, vešto birajući svoje reči. Šta bi sada po njegovom mišljenju trebalo da rade? Na to im je odmah ukazao u nastavku svog govora.

19, 20. (a) Kako je Pavle taktično objasnio koliko je besmisleno obožavati idole? (b) Šta je trebalo da Atinjani učine?

¹⁹ Pavle je bio spreman da podstakne one koji su ga slušali da preduzmu konkretne korake. Osvrćući se ponovo na citat iz grčke literature, rekao je: „Dakle, pošto smo Božja deca, ne treba da mislimo da je Bog nalik nečemu od zlata, srebra ili kamena, što je oblikovano ljudskim umećem i maštom“ (Dela 17:29). I stvarno, ako je Bog načinio ljude, kako onda on može imati oblik idola, koje su načinili ljudi? Objašnjenje koje je Pavle taktično izneo pokazalo je koliko je besmisleno obožavati idole koje su napravili ljudi (Ps. 115:4-8; Is. 44:9-20). Kada je rekao „ne treba da mislimo“, Pavle je uključio i sebe, čime je nesumnjivo umanjio mogućnost da ih povredi.

²⁰ Zatim je objasnio šta je trebalo uraditi: „Bog se u prošlosti nije obazirao na takvo neznanje [zablude da ljudi mogu ugoditi Bogu obožavanjem idola], ali sada poručuje svim ljudima da se pokaju, gde god da žive“ (Dela 17:30). Možda su se neki od tih ljudi zaprepastili kada su čuli da treba da se pokaju. Ali ovaj snažan govor je jasno pokazao da oni svoj život duguju Bogu i da njemu treba da polože račun. Trebalo je da traže Boga, da saznaju istinu o njemu i da ceo svoj život dovedu u sklad s tom istinom. Za Atinjane je to značilo da treba da priznaju da je idolopoklonstvo greh i da ga odbace.

21, 22. Kojim snažnim rečima je Pavle zaključio svoj govor i šta one znače za nas?

 ²¹ Pavle je svoj govor zaključio sledećim snažnim rečima: „[Bog] je odredio dan kad će pravedno suditi svetu preko čoveka kome je to poverio. Njega je uskrsnuo iz mrtvih, čime je svim ljudima pružio dokaz da će taj dan sigurno doći“ (Dela 17:31). Predstojeći Sudnji dan je bio otrežnjavajuć razlog zbog kog je trebalo da traže i pronađu istinitog Boga. Pavle nije spomenuo po imenu onoga ko je postavljen za Sudiju, već je za njega rekao nešto zaista iznenađujuće, naime da je živeo kao čovek, da je umro i da ga je Bog uskrsnuo!

²² Ovaj uzbudljiv zaključak je pun značenja za nas danas. Mi znamo da je Sudija kog je Bog naimenovao uskrsnuli Isus Hrist (Jov. 5:22). Takođe znamo da će Sudnji dan trajati hiljadu godina i da se brzo približava (Otkr. 20:4, 6). Mi se ne plašimo Sudnjeg dana jer razumemo da će on doneti neopisive blagoslove onima za koje se prosudi da su verni. Ispunjenje naše nade u veličanstvenu budućnost zagarantovano je najvećim čudom – uskrsenjem Isusa Hrista!

23. Kako su ljudi reagovali na Pavlov govor?

²³ Ljudi su različito reagovali na Pavlov govor. „Jedni su počeli da se podsmevaju“ kad su čuli za uskrsenje. Drugi su bili ljubazni ali suzdržani, pa su rekli: „Pričaćeš nam o tome drugi put“ (Dela 17:32). Međutim, bilo je i onih koji su pozitivno reagovali: „Neki ljudi su mu se pridružili i postali vernici. Među njima su bili Dionisije, član suda na Areopagu, jedna žena po imenu Damara i drugi“ (Dela 17:34). I mi nailazimo na slične reakcije u službi propovedanja. Neki nam se možda rugaju, dok su drugi ljubazni ali ipak nezainteresovani. Međutim, radujemo se kada neki prihvate dobru vest o Kraljevstvu i postanu vernici.

24. Šta možemo naučiti iz govora koji je Pavle održao na Areopagu?

²⁴ Dok razmatramo Pavlov govor možemo mnogo toga naučiti o tome kako da nešto logično objasnimo i uverljivo dokažemo i kako da se prilagodimo ljudima s kojima razgovaramo. Pored toga, možemo naučiti koliko je važno da budemo strpljivi i taktični sa onima koji su zaslepljeni lažnim verovanjima. Možemo izvući još jednu važnu pouku: Nikada ne smemo razvodnjavati biblijsku istinu samo da bismo ugodili ljudima. Ipak, ako oponašamo primer apostola Pavla možemo biti delotvorniji učitelji u službi propovedanja. Pored toga, nadglednici se mogu poboljšati u poučavanju u skupštini. Na taj način ćemo svi biti u poziciji da pomognemo drugima da traže Boga i pronađu ga (Dela 17:27).