Prošlo je oko 17 godina od kada je Isus kao dvanaestogodišnjak razgovarao s učiteljima u hramu. Sada je bilo proleće 29. n. e. Mnogi su pričali o Isusovom rođaku Jovanu, koji je propovedao po celom području istočno od Jordana.

Jovan je privlačio mnogo pažnje, kako svojim izgledom tako i svojim rečima. Nosio je odeću od kamilje dlake i kožni pojas oko struka. Hranio se skakavcima i divljim medom. O čemu je govorio? Pozivao je ljude: „Pokajte se, jer se približilo nebesko kraljevstvo“ (Matej 3:2).

Njegove reči su ostavljale snažan utisak na one koji su ga slušali. Mnogi su shvatili da treba da se pokaju, to jest da promene svoje stavove i način života. Narod je dolazio iz „Jerusalima, iz cele Judeje i iz celog područja oko Jordana“ (Matej 3:5). Mnogi su se pokajali i Jovan ih je krštavao podranjanjem u vode Jordana. Zašto je to činio?

Jovan je krštavao ljude u znak njihovog iskrenog pokajanja zbog grehova koje su počinili protiv Mojsijevog zakona (Dela apostolska 19:4). Međutim, on nije krštavao sve odreda. Kada su mu prišle neke verske vođe, kao što su fariseji i sadukeji, on im je rekao: „Leglo zmijsko [...] Donesite, dakle, plod koji dolikuje pokajanju. I ne usuđujte se da govorite u sebi: ’Naš je otac Avraham.‘ Jer, kažem vam, Bog može od ovog kamenja Avrahamu podići decu. Sekira je već položena kod korena drveća. Dakle, svako drvo koje ne donosi dobar plod poseći će se i baciti u vatru“ (Matej 3:7-10).

Zbog pažnje koju je Jovan privlačio, njegovih snažnih reči i krštavanja mnogih, sveštenici i Leviti su došli kod njega s pitanjem: „Ko si ti?“

„Ja nisam Hrist“, priznao je Jovan.

„Šta si onda? Jesi li Ilija?“, upitali su ga opet.

On je rekao: „Nisam.“

„Jesi li Prorok?“, upitali su ga, misleći na velikog Proroka o čijem je dolasku prorokovao Mojsije (Ponovljeni zakoni 18:15, 18).

„Nisam“, odgovorio je Jovan.

Oni su bili uporni i opet su ga pitali: „Ko si onda? Reci, da možemo odgovoriti onima koji su nas poslali. Šta ti kažeš o sebi?“ Jovan je rekao: „Ja sam glas onoga koji viče u pustinji: ’Poravnajte put Jehovi‘, kao što je rekao prorok Isaija“ (Jovan 1:19-23).

„Zašto onda krštavaš“, želeli su da znaju, „ako nisi Hrist ni Ilija ni Prorok?“ Jovan im je odgovorio: „Ja krštavam vodom. Među vama stoji jedan koga vi ne poznajete, onaj koji za mnom dolazi“ (Jovan 1:25-27).

Jovan je, dakle, priznao da priprema put onome koji dolazi za njim. To je značilo da narodu pomaže da se u srcu pripremi za dolazak prorečenog Mesije, onog koji će postati Kralj. Za njega je Jovan rekao: „Onaj koji za mnom dolazi jači je od mene. Ja nisam dostojan da mu izujem sandale“ (Matej 3:11). Pored toga, čak je dodao: „Onaj koji za mnom dolazi ispred mene je, jer je postojao pre mene“ (Jovan 1:15).

Dakle, Jovanove reči „pokajte se, jer se približilo nebesko kraljevstvo“ imale su dublji smisao (Matej 3:2). One su služile kao javna objava da će uskoro započeti služba Jehovinog budućeg Kralja, Isusa Hrista.