JERMENIJA. Izmenjen Zakon o civilnoj službi tako da se poštuje hrišćanska neutralnost

Vlada Jermenije je 2013. izmenila Zakon o civilnoj službi, što je Jehovinim svedocima omogućilo da se zbog prigovora savesti odluče na civilnu službu, a ne da dobiju zatvorsku kaznu. Tamošnja podružnica je izvestila da je u januaru 2014, 71 brat otpočeo sa civilnom službom, koja je u skladu sa ovim novim izmenama Zakona. Primera radi, neka braća rade kao kuhinjski radnici  ili pomoćno osoblje u bolnicama. Oni koji nadgledaju sprovođenje ovog zakona izneli su pozitivna zapažanja o radnoj etici i stavu braće, kojima je često dodeljen naporan posao. Braća su zahvalna što im je omogućeno da obavljaju civilnu službu i zadrže čistu savest. a Jedan brat je rekao: „Zahvalni smo Jehovi što možemo da obavljamo civilnu službu, jer nam to omogućava da ostanemo neutralni, a da mu u isto vreme slobodno služimo.“

DOMINIKANSKA REPUBLIKA. Svedoci dobili dozvolu da budu matičari

Na osnovu ugovora sklopljenog između Dominikanske Republike i Vatikana, Katolička crkva je bila jedina religija koja je mogla da obavlja venčanja. Ukoliko par nije želeo da se venča u Katoličkoj crkvi, mogao je to da učini kod matičara. Međutim, vlada je 2010. usvojila novi ustav koji je kvalifikovanim predstavnicima drugih religija omogućio da kao matičari sklapaju brakove. Vlada je takođe organizovala obuku za one koji su želeli da dobiju ovlašćenje za to. Podružnica u Dominikanskoj Republici je odabrala 30 starešina i poslala ih na tu obuku. Od preko 2 000 prijavljenih, samo 32 je ispunilo uslove da dobije ovlašćenje. Pa ipak, sva tridesetorica naše braće su ga dobila.

 INDIJA. Odlučni da hrabro propovedaju

Državna komisija za ljudska prava u Karnataki 27. januara 2014. presudila je da je načelnik policijske stanice Hubli u Karnataki povredio ljudska prava brata Sandipa Munisvamija, jer mu nije obezbedio zaštitu od napada rulje 28. juna 2011. Komisija je proglasila načelnika krivim za kršenje ljudskih prava, i ne samo što  je naložila vlastima Karnatake da povedu disciplinski postupak protiv njega već je preporučila da se bratu Munisvamiju isplati 20 000 rupija odštete (260 evra). Odredila je da se taj novac oduzme od načelnikove plate.

Brat Munisvami je rekao da su on i njegova porodica zahvalni Jehovi na ovoj neverovatnoj odluci i da su odlučni da nastave da hrabro propovedaju dobru vest. Ova odluka je braći ojačala veru i ulila poverenje u to da Jehova može zaštititi svoj narod. To je takođe snažna poruka vlastima u Karnataki da moraju da zaštite ljudska prava Jehovinih svedoka. Krivični postupak protiv brata Munisvamija i još neke braće, koji je pokrenut nakon tog događaja, i dalje je u toku.

KIRGIZIJA. Ustavno veće Vrhovnog suda priznaje pravo na prigovor savesti

Za one koji ulažu prigovor savesti na vojnu službu, 19. novembar 2013. bio je važan dan. Ustavno veće Vrhovnog suda donelo je odluku u slučajevima 11 Jehovinih svedoka i proglasio neustavnim Zakon o civilnoj službi u Kirgiziji. Prema tom Zakonu, oni koji su obavljali civilnu službu morali su da uplaćuju vojsci novac za podupiranje vojnih aktivnosti. Takođe su nakon završetka civilne službe bili upisani u rezervni sastav vojske. Ustavno veće je zaključilo da se zahtevanjem da se civilna služba obavlja pod tim uslovima krši pravo na slobodu veroispovesti. Tokom prvih meseci 2014, Vrhovni sud Kirgizije primenio je odluku Ustavnog veća tako što je poništio optužbe protiv 14 Jehovinih svedoka, koji su po starom zakonu bili osuđeni za krivično delo. Ove povoljne odluke su okončale sedmogodišnju pravnu bitku za slobodu veroispovesti,  kada je reč o prigovoru savesti. Odlučnost ovih mladih i miroljubivih ljudi slavi Jehovino ime i učvršćuje naše pravo na slobodu veroispovesti u Kirgiziji.

NIGERIJA. „Jehova me je nagradio“

U Nigerijskoj državi Abiji, Jehovini svedoci često trpe pretnje i progonstvo jer odbijaju da se priključe lokalnim udruženjima, b koja se često bave spiritizmom i pribegavaju nasilju. Jednog ranog jutra u novembru 2005, članovi jednog takvog udruženja iz sela Asaga Ohafija upali su u dom brata Emanuela Ogvoa i njegove žene i nezakonito im uzeli sve stvari iz kuće kao naplatu članarine. Jedino što im je ostalo bila je odeća  koju su imali na sebi. Godine 2006, seoska zajednica je izbacila brata Ogvoa iz njegove kuće i sela. Brat i sestra Ogvo su pobegli kod jednog brata iz drugog sela i on se pobrinuo za njih. Iako se brat Ogvo naredne godine vratio u svoju kuću, i dalje je bio pod pritiskom da se priključi udruženju, a na njegove zahteve da mu se vrati imovina niko nije reagovao.

Konačno je 15. aprila 2014, Vrhovni sud države Abije presudio u korist brata Ogvoa, potvrđujući njegovo pravo na slobodu veroispovesti. Oduzeta imovina mu je bila vraćena. Osim toga, Svedoci više ne trpe tako strašno progonstvo kao pre, a braća u Asagi Ohafiji slobodno propovedaju.

Kada je objavljena sudska odluka, brat Ogvo je rekao: „Skakao sam od radosti. Bio sam veoma srećan. Osećao sam se kao da je Jehova dobio slučaj i da su anđeli bili sa mnom. Jehova me je nagradio.“

RUSIJA. Presuda u korist veb-sajta jw.org

Mnogi zakonski problemi s kojima su se naša braća u Rusiji suočila na kraju su ’zapravo pomogli širenju dobre vesti‘ (Fil. 1:12). Iako im se neki vladini službenici i religiozne vođe žestoko protive, naša braća u Rusiji čuvaju svoju vernost i Jehova blagosilja njihov trud.

Jedan pokazatelj toga je pravna pobeda u gradu Tveru. Kancelarija javnog tužioca iz tog grada je 2013. podigla tužbu na lokalnom sudu tražeći da se u celoj Rusiji zabrani veb-sajt jw.org. Sud je odlučio u korist tužioca, a da pri tome o suđenju nije obavestio nikog od predstavnika Jehovinih svedoka. Braća su saznala za odluku suda i uložila žalbu. Regionalni sud u Tveru je  22. januara 2014. poništio odluku nižeg suda i presudio u našu korist. Zahvaljujući Jehovi i molitvama našeg međunarodnog bratstva, većina braće u Rusiji sada može da jača duhovnost koristeći materijal sa veb-sajta jw.org.

TURSKA. Ignorisanje prava na prigovor savesti na vojnu službu

Bariš Germez, Jehovin svedok iz Turske, proveo je više od četiri godine u zatvoru jer je odbio vojnu službu. U pritvoru ga je vojna policija strašno maltretirala, tako što ga je šutirala i tukla pendrecima. Trpeo je i zbog loših uslova u zatvorskoj ćeliji. Pošto je brat Germez visok preko 2 metra nije mogao da spava na krevetu koji su mu dali nego je morao da spava po dijagonali na dva kreveta, u nezgodnom položaju. Na kraju mu je zatvorska uprava dozvolila da unese u ćeliju veći ležaj koji mu je obezbedila skupština.

Brat Germez je, zajedno s još trojicom Svedoka, 2008. uložio žalbu Evropskom sudu za ljudska prava. U njoj su tvrdili da im je Turska uskratila pravo na slobodu veroispovesti time što nije uvažila njihovo pravo na prigovor savesti. Sud je 3. juna 2014. presudio u korist četvorice Svedoka c i naložio turskoj vladi da braći nadoknadi štetu i plati troškove. Ovo je treći put da je Evropski sud po ovom pitanju presudio u korist Jehovinih svedoka, a protiv Turske. Iako trenutno nijedan Jehovin svedok nije u zatvoru, ovaj problem neće biti u potpunosti rešen dok Turska ne prizna pravo na prigovor savesti na vojnu službu.

Azerbejdžan: Policija i dalje upada na sastanke, literatura se cenzuriše, braću hapse dok propovedaju i ugrožena su im i druga ljudska prava. U isto vreme, vlada odbija da registruje versku zajednicu Jehovinih svedoka. Zbog ovih problema, Evropskom sudu za ljudska prava podneto je devetnaest tužbi protiv Azerbejdžana. Uprkos svim poteškoćama, Jehovin blagoslov je očigledan u neprestanom rastu broja objavitelja. Još jedan razlog za radost bilo je izlaženje kompletnog prevoda Novi svet na azerbejdžanskom.

Eritreja: Naša braća u ovoj zemlji nastavljaju verno da služe Jehovi uprkos žestokom progonstvu. Tri brata, Paulos Ijasu, Isak Mogos i Nagada Teklemarijam, u zatvoru su već 20 godina — od 24. septembra 1994. Vlasti u Eritreji su 14. aprila 2014, na obeležavanju Spomen svečanosti, uhapsile oko 150 Svedoka i zainteresovanih osoba. Uhapšeni su starosti od 16 meseci do preko 85 godina. Tokom posebnog predavanja 27. aprila 2014, vlasti su uhapsile još 30 Svedoka. Većina je oslobođena.

Kazahstan: Odsek za verska pitanja nije dozvolio da se 14 naših publikacija uveze ili distribuiše. Osim toga, braća ne mogu da dele svoja religiozna uverenja s drugima van njihovih registrovanih mesta za versku službu, a oko pedesetoro braće je osuđeno zbog takozvanog ilegalnog misionarenja. Da bi se odbranilo pravo na slobodu izražavanja, Savetu Ujedinjenih nacija za ljudska prava podneto je 26 žalbi.