Jehova želi da se „sve vrste ljudi spasu i da dobro upoznaju istinu“ (1. Tim. 2:4). Zato se Jehovini svedoci u Dominikanskoj Republici savesno trude da dođu do ljudi na svim područjima, uključujući i one koji se nalaze u zatvorima.

Jedan bračni par specijalnih pionira je 1997. godine tokom svoje nedeljne posete zatvoru Nahajo u San Kristobalu upoznao Gloriju, 23-godišnju Kolumbijku koja je tu dospela zbog trgovine drogom. Ona je već razgovarala sa jednom našom sestrom koja je bila nepravedno osuđena na kaznu zatvora. Imala je dosta biblijskih pitanja, pa su joj ti pioniri zato doneli knjigu Rezonovanje na temelju Svetog pisma i druge publikacije. Njeno oduševljenje i želja za proučavanjem Biblije pozitivno su uticali i na druge zatvorenice, tako da je grupa koju su njih dvoje svake nedelje posećivali bivala sve veća.

Zahvaljujući biblijskoj istini, Glorija se mnogo promenila i 1999. godine je ispunila uslove da postane nekršteni objavitelj. Svakog meseca je provodila više od 70 sati propovedajući drugim  zatvorenicama i vodila je šest naprednih biblijskih kurseva. Zatim je 2000. godine podnela molbu za pomilovanje, koja je odobrena zbog njenog dobrog vladanja. Puštena je iz zatvora i vraćena u Kolumbiju. Krstila se 2001, ubrzo nakon povratka u svoju domovinu, iako se njena porodica žestoko protivila tome.

Glorija je nakon krštenja počela sa pionirskom službom. Udala se za brata koji služi kao starešina. Oboje su opšti pioniri. Trenutno služe u Kolumbiji na području na kome je velika potreba za objaviteljima. Glorija je pomogla nekima da se predaju Jehovi i krste. Ona kaže da sebe smatra Jehovinim dužnikom i da je najbolji način da mu se oduži tako što će za druge činiti ono što su braća učinila za nju, to jest pomagati im da upoznaju istinu.

Kao što ovaj primer pokazuje, zatvorske rešetke ne mogu sprečiti zatvorenike da upoznaju istinu koja im može spasti život. Pre izvesnog vremena, predstavnici podružnice su od nadležnih zatvorskih uprava tražili dozvolu da braća dobiju pristup zatvorenicima i u drugim zatvorima da bi s njima proučavali Bibliju. Zahvaljujući tome, 43 braće i 6 sestara dobili su dozvolu da učestvuju u biblijskom obrazovnom delu u 13 zatvora.

U Dominikanskoj Republici je do kraja prošlog veka bilo 21 684 objavitelja u 342 skupštine i vođeno je 34 380 biblijskih kurseva. Spomen-svečanosti je prisustvovalo 72 679 osoba. Tako veliki napredak je podstakao Jehovin narod da preduzme neke korake i da u figurativnom smislu učini ono što je rekao prorok Isaija: „Raširi svoj šator. Neka razapnu platna  tvog veličanstvenog prebivališta. Ne usteži se. Produži uža svog šatora“ (Is. 54:2).

Jedan od izazova bio je obezbediti Kongresnu dvoranu u koju će moći da se smesti tako veliki broj objavitelja. Godine 1996. završena je Kongresna dvorana u okviru podružnice u Santo Domingu i njeni kapaciteti su bili sasvim dovoljni za objavitelje iz glavnog grada i okoline. Međutim, Kongresna dvorana u Vilja Gonzalesu, koja je služila potrebama objavitelja iz drugih delova zemlje, morala je da bude renovirana ili je umesto nje trebalo izgraditi novu.

Vodeće telo je 2001. godine odobrilo izgradnju Kongresne dvorane sa 2 500 mesta za sedenje, na jednom zemljištu u Vilja Gonzalesu. Braća su bila oduševljena kada su saznala da će se graditi još jedan objekat u kom će se održavati Škola za obučavanje naimenovane braće (sada je to Škola za  objavitelje Kraljevstva). Taj objekat se nalazi u sklopu Kongresne dvorane i u njemu su sobe za smeštaj polaznika, zatim učionica, biblioteka, kuhinja i trpezarija. Teodor Džeres iz Vodećeg tela je 2004. godine održao govor za posvećenje novih objekata. Od tada je u toj školi održano 15 razreda.