Dodatak

Roditelji pitaju

„Kako mogu navesti svoje dete da mi se otvori?“

„Da li treba da insistiram kada je reč o dolasku kući na vreme?“

„Kako da svom detetu pomognem da ima uravnoteženo gledište o ishrani?“

Ovo su samo neka od 17 pitanja o kojima će biti reči u ovom delu knjige. Materijal je podeljen u šest delova i ukazuje na odgovarajuća poglavlja u 1. i 2. tomu knjige Mladi pitaju — praktični odgovori na njihova pitanja.

Pročitaj ovaj Dodatak. Ako je moguće, popričaj o njemu sa svojim bračnim drugom. Zatim koristi savete koji se u njemu iznose da bi pomogao svojoj deci. Odgovori koje ćeš naći vredni su poverenja. Oni se ne temelje na nepouzdanoj, ljudskoj mudrosti, već na Božjoj Reči, Bibliji (2. Timoteju 3:16, 17).

290  Komunikacija

297  Pravila

302  Nezavisnost

307  Seks i zabavljanje

311  Osećanja

315  Duhovnost

  KOMUNIKACIJA

Da li je svađa s bračnim drugom ili detetom zaista toliko loša?

U braku ne možemo izbeći sukobe mišljenja. Međutim, možemo uticati na njihov tok. Na decu veoma snažno utiču roditeljske svađe. To nije nimalo bezazleno, jer brak roditelja najverovatnije postaje model koji deca oponašaju kad odrastu i jednom i sama stupe u brak. Zašto onda kao roditelj ne bi iskoristio porodične nesuglasice kao priliku da ih poučiš kako da efikasno rešavaju razlike u mišljenju? Pokušaj sledeće:

Slušaj. Biblija kaže da treba da budemo ’brzi da čujemo, a spori da govorimo i spori da se ljutimo‘ (Jakovljeva 1:19). Nemoj dodavati ulje na vatru time što bi ’vraćao zlo za zlo‘ (Rimljanima 12:17). Iako možda tvoj bračni drug nije spreman da sluša, ti nemoj tako. Ti budi strana koja je spremna da sluša.

Objasni, a ne kritikuj. Smireno objasni kako je ponašanje tvog supružnika uticalo na tebe. („Povredilo me je kada si...“) Nemoj da optužuješ i kritikuješ. („Tebi nije stalo do mene.“ „Nikada me ne slušaš.“)

Ohladi glavu. Ponekad je bolje zaobići problem i pokrenuti temu kad se malo smire strasti. U Bibliji stoji: „Kad počne prepirka, to je kao da se otvori brana na vodama.  Zato se udalji pre nego što počne svađa“ (Poslovice 17:14).

Izvini se bračnom drugu, i ako je to potrebno, svom detetu. Valerija, koja ima 14 godina, kaže: „Ponekad se roditelji posle svađe izvine meni i mom starijem bratu jer znaju kako ona utiče na nas.“ Nema sumnje da je jedna od najvrednijih stvari kojoj možeš poučiti svoju decu da ponizno kažu: „Izvini, žao mi je.“

Međutim, šta ako je problem nesuglasica s detetom? Osmotri da li možda nenamerno dodaješ ulje na vatru. Na primer, pogledaj ono što je opisano u uvodu 2. poglavlja na 15. strani ovog toma. Uviđaš li neke stvari koje je uradila Rejčelina mama koje su doprinele tome da dođe do svađe? Kako možeš izbeći svađu sa svojim detetom? Probaj sledeće:

● Izbegavaj preterane izjave, poput: „Ti uvek...“ ili „Ti nikad...“ To samo dovodi do toga da dete zauzme odbrambeni stav. Na kraju krajeva, sigurno je u pitanju preterivanje i dete to zna. Ono takođe zna da takve izjave više govore o tvojoj ljutnji nego o njegovom propustu.

● Umesto da dete verbalno napadaš započinjući rečenicu sa „ti“, bolje je da pričaš o tome kako na tebe utiče njegovo ponašanje. Na primer: „Osećam se... kada ti...“ Verovao ili ne, tvom tinejdžeru je duboko u srcu stalo do tvojih osećanja. Kada kažeš kako se osećaš, verovatno će biti spremniji na saradnju. *

● Koliko god da je teško, sačekaj da te bes prođe (Poslovice 29:22). Ukoliko je uzrok sukoba to što dete ne izvršava svoje obaveze po kući, onda otvoreno porazgovaraj s njim. Napiši konkretno šta očekuješ od njega i, ako je potrebno, jasno stavi do znanja šta ga očekuje ukoliko ne  posluša. Strpljivo slušaj dete dok govori, čak i ako ima pogrešan stav. Većina tinejdžera bolje reaguje na saosećajno slušanje nego na popovanje.

● Pre nego što brzopleto zaključiš da duh pobune uzima maha kod tvog tinejdžera, uzmi u obzir da je veliki deo onoga što na njemu primećuješ deo njegovog prirodnog razvitka. Možda je sklon da se prepire oko neke stvari samo da bi dokazao da više nije mali. Nemoj dozvoliti da te uvuče u svađu. Zapamti da to kako reaguješ na provokacije njemu pruža snažnu pouku. Zato ostavi dobar primer u strpljenju i dugotrpljivosti, i najverovatnije je da će te tvoj sin odnosno ćerka oponašati (Galatima 5:22, 23).

VIDETI 1. TOM, 2. POGLAVLJE I 2. TOM, 24. POGLAVLJE

Koliko deca treba da budu upoznata s događajima iz moje prošlosti?

Zamisli sebe u sledećoj situaciji: Večeraš sa svojim mužem, ćerkom i nekim porodičnim prijateljima. Tokom razgovora, neko od prijatelja pomene nekog s kim si se pre braka zabavljala. Tvojoj ćerki skoro ispada viljuška iz ruke. „Ti si se pre tate zabavljala s nekim?“, zaprepašćeno pita. To prvi put čuje i sada želi da sazna više o tome. Šta ćeš uraditi?

Obično je najbolje lepo reagovati na pitanja svog deteta. Na kraju krajeva, svaki put kada ono nešto pita i sluša odgovor, vi komunicirate, a to je nešto što većina roditelja želi.

Ali koliko toga o svojoj prošlosti treba da podeliš sa svojim detetom? Naravno, nećeš otkriti neke detalje koji nisu za priču. Pa ipak, detetu može biti od koristi ako, kada je to na mestu, čuje za neke tvoje borbe. U kom smislu?

Osmotri primer apostola Pavla. Jednom je on rekao za sebe: „Kad želim da činim dobro, u meni je zlo... Jadan  sam ti ja čovek!“ (Rimljanima 7:21-24). Ove reči su zapisane pod vođstvom Jehovinog svetog duha i sačuvane u Bibliji za našu korist. I zaista su korisne, jer ko se ne može poistovetiti s Pavlovom iskrenom izjavom?

Slično tome, kada dete čuje za tvoje dobre izbore i greške koje si napravio, ono će biti otvorenije s tobom. Istina, ti si rastao u jednom skroz drugačijem vremenu. Pa ipak, iako su se vremena promenila, ljudska priroda nije, niti su se promenila biblijska načela (Psalam 119:144). Razgovor o izazovima koje si ti doživljavao, i kako si ih savladao, može pomoći tvom tinejdžeru u savladavanju njegovih problema. „Kada saznaš da su se i tvoji roditelji borili sa sličnim stvarima, onda vidiš da su i oni nesavršeni i da imate mnogo toga zajedničkog“, kaže dečko po imenu Strahinja. Zatim dodaje: „Sledeći put kad imaš neki problem, razmišljaš da li su i tvoji roditelji tako nešto doživeli.“

Reč opreza: ne treba sve priče da se završe savetom. Istina, možda se plašiš da će dete izvući pogrešan zaključak ili čak naći izgovor da napravi slične greške. Ali umesto da kažeš detetu ono što želiš da ono izvuče iz vašeg razgovora („Zato nikada ne treba da...“), kratko reci šta misliš o svom postupku („Kada se osvrnem, voleo bih da to nisam uradio zato što...“). Tako će dete izvući važnu pouku iz tvog iskustva bez osećaja da mu držiš bukvicu (Efešanima 6:4).

VIDETI 1. TOM, 1. POGLAVLJE

Kako da navedem dete da mi se otvori?

Dok su bila mala, verovatno su ti deca pričala o svemu i svačemu. Kada si ih nešto pitao, odmah su odgovarala. Zapravo, često nisi morao ni da postaviš neko pitanje, reči su same izvirale iz njih. A sada, dok se uzaludno trudiš da svog tinejdžera navedeš na razgovor, čini ti se kao da  pokušavaš da izvučeš vodu iz presušenog bunara. Možda kažeš u sebi: ’Kako to da razgovara sa svojim prijateljima, a neće sa mnom?‘

Nemoj odmah zaključiti da te je dete odbacilo ili da ne želi da budeš deo njegovog života. Činjenica je da si mu sada potrebniji više nego ikada ranije. A dobra stvar je što, kako to i istraživanja pokazuju, većina tinejdžera i dalje ceni savete svojih roditelja — i to više nego savete svojih vršnjaka i medija.

Zašto su onda toliko zatvoreni prema roditeljima? Osmotri šta su neki tinejdžeri rekli šta ih sprečava da razgovaraju sa svojim roditeljima. Zatim postavi sebi propratna pitanja i osmotri navedene stihove.

„Teško mi je da priđem tati zato što ima tako puno obaveza i na poslu i u skupštini. Čini mi se kao da nema pogodnog trenutka za razgovor s njim“ (Endru).

’Da li nenamerno šaljem poruku da sam prezauzet za razgovor sa svojim tinejdžerom? Ako je tako, šta mogu učiniti da budem pristupačniji? Kada bih mogao redovno izdvajati vreme za razgovor sa svojom decom?‘ (Ponovljeni zakoni 6:7).

„Sa suzama sam prišao mami da bih joj ispričao za jednu svađu u školi. Želeo sam da me uteši, ali me je ona samo izgrdila. Otada joj ne pričam ništa što mi je važno“ (Luka).

’Kako reagujem kada mi dete priđe s nekim svojim problemom? Čak i ako je ono pogrešilo, mogu li naučiti da prvo zastanem i saosećajno saslušam pre nego što ga ispravim?‘ (Jakovljeva 1:19).

„Roditelji stalno pričaju kako im možemo sve reći i da se neće naljutiti, ali se onda ipak iznerviraju. Tada se mi tinejdžeri osećamo iznevereno“ (Rahela).

 ’Ako mi dete ispriča nešto zabrinjavajuće, kako mogu kontrolisati svoju prvu reakciju?‘ (Poslovice 10:19).

„Mnogo puta se desilo da sam ispričala mami nešto jako poverljivo, a ona je to odmah rekla svojim prijateljicama. Zbog toga dugo nisam imala poverenja u nju“ (Sanja).

’Da li pokazujem poštovanje prema osećanjima svog deteta tako što ne otkrivam ono što mi je reklo u poverenju?‘ (Poslovice 25:9).

„Imam toliko toga da podelim s roditeljima. Samo mi treba njihova pomoć da krenem“ (Silvija).

’Mogu li preuzeti inicijativu da započnem razgovor sa svojim detetom? Koje je najbolje vreme za to?‘ (Propovednik 3:7).

Kada kao roditelj gradiš mostove komunikacije sa svojim adolescentom, to će ti u svakom pogledu koristiti. Osmotri iskustvo 17-godišnje Junko iz Japana. „Jednom sam priznala mami da mi je lepše s društvom iz škole nego sa suhrišćanima. Sledećeg dana, na stolu sam našla pismo koje mi je mama napisala. U njemu mi je rekla da je i njoj nekada bilo teško jer su joj falili bliski prijatelji među suhrišćanima. Podsetila me je na neke osobe iz biblijskih vremena koje su služile Bogu čak i kad nije bilo nikog uz njih da ih ohrabri. Takođe me je pohvalila što se trudim da sklapam prijateljstva koja će dobro uticati na mene. Iznenadila sam se što nisam samo ja imala taj problem. Shvatila sam da ga je i moja majka imala i toliko sam bila dirnuta da sam se rasplakala. Mamine reči su me podigle i ojačale da činim ono što je ispravno.“

Kao što je pomenuta majka i sama shvatila, tinejdžeri će se lakše otvoriti ako znaju da njihova osećanja i razmišljanja neće biti ismejana ili iskritikovana. Ali šta učiniti ako ti se dete obraća iznerviranim ili čak ljutitim tonom  glasa? Izbegavaj istu reakciju (Rimljanima 12:21; 1. Petrova 2:23). Umesto toga, koliko god to bilo teško, pokaži svojim primerom kakav govor i ponašanje očekuješ od njega.

Zapamti da na svom putu do odraslog čoveka, tinejdžeri prolaze kroz neku vrstu ’tranzicije‘. Stručnjaci kažu da tokom tog perioda njihovo ponašanje strašno varira — jednom se ponašaju zrelije za svoje godine, a drugi put potpuno detinjasto. Ako primetiš tako nešto i kod svog tinejdžera, šta možeš uraditi, posebno kada se ponaša nezrelo za svoje godine?

Nemoj ga zasuti kritikom niti se upuštati u detinjaste rasprave. Umesto toga, priđi mu kao nekom ko je na putu da bude odrasla osoba (1. Korinćanima 13:11). Primera radi, ako ono detinjasto reaguje i kaže: „Šta me samo gnjaviš?“, možda ćeš biti u iskušenju da reaguješ ljutito. Međutim, takvom reakcijom gubiš kontrolu nad razgovorom i verovatno ćeš biti uvučen u raspravu. S druge strane, mogao bi jednostavno reći: „Izgleda da nisi dobre volje. Zašto o tome ne bismo popričali kad se malo smiriš?“ Na taj način, zadržao si kontrolu nad situacijom. Sada je otvoren put za razgovor, a ne za svađu.

VIDETI 1. TOM, 1. I 2. POGLAVLJE

  PRAVILA

Da li treba da insistiram kada je reč o dolasku kući na vreme?

Da bi dobio odgovor na ovo pitanje, zamisli sebe u sledećoj situaciji: Tvoj sin kasni pola sata i čuješ kako se polako otvaraju ulazna vrata. ’Misli da sam zaspao‘, kažeš u sebi. Ali ti, naravno, nisi. Zapravo sediš blizu vrata od vremena kad je tvoj sin trebalo da se pojavi. Vrata se širom otvaraju i njegove oči susreću se s tvojim. Šta ćeš reći? Šta ćeš učiniti?

Imaš nekoliko mogućnosti. Mogao bi olako preći preko toga i pomisliti: ’Dečja posla.‘ Ili bi mogao otići u drugu krajnost i reći: ’Nema više izlazaka!‘ Umesto da reaguješ tako pod emocijama, prvo vidi da li je u pitanju možda nešto opravdano. Tada možeš tu situaciju iskoristiti i poučiti dete nečem jako važnom. Kako?

Predlog: Reci detetu da ćete razgovarati sutra. A onda, u odgovarajuće vreme, sedi s njim i razgovaraj o tome šta planiraš da učiniš. Neki roditelji su probali sledeće: ako njihovo dete dođe malo kasnije od dogovorenog vremena, onda sledeći put mora da se vrati pola sata ranije. S druge strane, ako dete redovno dolazi kući na vreme i time pokaže da je odgovorno, možda bi mogao razmisliti da mu daš malo više slobode, povremeno čak i da produžiš vreme kad mora da se vrati kući. Važno je da zna u koje vreme  mora da se pojavi i koje su posledice ukoliko to ne učini. Zatim kao roditelj treba da se držiš toga.

Međutim, zapazi šta kaže Biblija: „Neka vaša razumnost bude poznata svim ljudima“ (Filipljanima 4:5). Zato pre nego što odrediš vreme kada se dete mora vratiti kući, bilo bi dobro da porazgovaraš s njim o tome i dopustiš mu da ono iznese predlog i objasni zašto mu to vreme odgovara. Zatim razmisli o njegovom predlogu. Ukoliko je dete pokazalo da je odgovorno i da je predlog razuman, možda bi mogao da udovoljiš njegovoj želji.

Tačnost je sastavni deo života. Odrediti vreme kada dete mora da se vrati kući znači više od toga da se ono skloni sa ulice. U pitanju je nešto što će mu trajno koristiti kad jednom započne samostalan život (Poslovice 22:6).

VIDETI 1. TOM, 3. POGLAVLJE I 2. TOM, 22. POGLAVLJE

Kako da rešim sukobe s detetom oko odevanja?

Osmotri situaciju koja je opisana na početku 11. poglavlja ovog toma. Zamisli da je Helena tvoja ćerka. Ne možeš da veruješ koliko je na njoj sve otvoreno i kratko. Odmah reaguješ: „Smesta da si otišla u sobu i presvukla se ili ne ideš nikuda!“ Verovatno će morati da te posluša. Uostalom i nema drugog izbora. Ali kako joj možeš pomoći da promeni svoje razmišljanje, a ne samo odeću?

● Kao prvo, upamti sledeće: Tvom detetu je kao i tebi važno, ako ne i važnije, kako će ispasti u očima drugih ako se obuče nepristojno. Duboko u duši, ono ne želi da ispadne smešno niti da privuče neželjenu pažnju. Strpljivo mu objasni zašto provokativan način odevanja nije na mestu. * Predloži neke praktične mogućnosti.

 ● Kao drugo, budi razuman. Razmisli o sledećem: ’Da li je u pitanju kršenje nekog biblijskog načela ili je samo pitanje ukusa?‘ (2. Korinćanima 1:24; 1. Timoteju 2:9, 10). Ako je u pitanju lični ukus, da li bi mogao da dozvoliš svom detetu da obuče šta je planiralo?

● Kao treće, nemoj detetu samo reći koji stilovi nisu prikladni. Pomozi mu da izabere odeću koja jeste prikladna. Zašto ne bi upotrebio predloge sa 82. i 83. strane ovog toma i pomogao detetu da izgradi ispravan stav? To će biti vredno i vremena i truda!

VIDETI 1. TOM, 11. POGLAVLJE

Da li treba da dozvolim detetu da igra elektronske igrice?

Elektronske igrice su se mnogo promenile otkad si ti bio tinejdžer. Kao roditelj, kako možeš pomoći svom detetu da prepozna moguće opasnosti i da ih izbegne?

Ništa se ne postiže kritikovanjem celokupne industrije elektronskih igara niti dogmatičnim tvrdnjama da su igrice potpuno gubljenje vremena. Zapamti da nisu sve igrice loše. Međutim, tačno je da mogu dovesti do zavisnosti. Zato analiziraj koliko vremena dete provede uz njih. Nadalje, proveri i kakve igrice mu se sviđaju. Čak bi mu mogao postaviti i ovakva pitanja:

● Koja igrica je najpopularnija među tvojim drugarima?

● O čemu se radi u njoj?

● Zašto misliš da je popularna?

Možda ćeš uvideti da tvoje dete zna o elektronskim igricama više nego što si mislio. Možda čak igra neke koje su po tvom mišljenju pod znakom pitanja. Ako je tako, nemoj prenagljivati s reakcijom. To je prilika da tvoje dete razvije dobru „moć zapažanja“ (Jevrejima 5:14).

 Postavljaj mu pitanja koja će mu pomoći da i samo vidi zašto ga privlače takve elektronske igrice. Na primer, mogao bi ga pitati nešto poput:

● Da li osećaš da nešto propuštaš zato što ne smeš da igraš tu igricu?

Neki mladi igraju neku popularnu igricu samo zato da bi imali o čemu da pričaju u društvu. Ako je to slučaj i kod tvog deteta, sigurno nećeš reagovati isto kao što bi reagovao da su u pitanju igrice koje sadrže krvave ili razvratne scene (Kološanima 4:6).

Ali šta ako tvoje dete privlače baš loši elementi u nekoj igrici? Pojedini mladi mogu odmah tvrditi kako na njih ne utiču krvave scene sa ekrana. Možda razmišljaju: ’Samo zato što to radim na ekranu, ne znači da ću to učiniti i u stvarnosti.‘ Ako tako i tvoje dete razmišlja, skreni mu pažnju na Psalam 11:5. Kao što taj stih jasno kaže, Bog mrzi ne samo onog ko je nasilan već i ko voli nasilje. Isto načelo važi i kad je u pitanju nemoral ili bilo koji drugi porok koji Božja Reč osuđuje (Psalam 97:10).

Ukoliko tvoje dete ima problem sa elektronskim igricama, probaj sledeće:

● Ne dopusti da igra igricu na nekom izolovanom mestu u kući.

● Postavi jasna pravila (na primer, nema igranja pre završetka domaćih zadataka ili pre večere i drugih važnih aktivnosti).

● Naglasi koliko su važne fizičke aktivnosti.

● Posmatraj ga dok igra igrice, ili što je još bolje, ponekad ih igraj s njim.

Naravno, da bi „imao pravo glasa“ što se tiče sadržaja igrica, treba i sam da budeš dobar primer. Zato postavi sebi sledeće pitanje: ’Koje televizijske emisije i filmove gledam?‘  Nemoj se zavaravati, tvoja deca odmah vide ako imaš dvostruka merila!

VIDETI 2. TOM, 30. POGLAVLJE

Šta ako primetiš da je dete postalo zavisno od elektronskih medija kao što su mobilni telefoni, kompjuteri i drugo?

Da li tvoje dete stalno „visi“ na internetu, razmenjuje bezbrojne SMS poruke ili više vremena provodi sa svojim muzičkim plejerom nego s tobom? Ako je tako, šta možeš uraditi?

Možda ti se čini da je najjednostavnije oduzeti mu taj uređaj. Ali, nemoj odmah sve elektronske uređaje odbaciti kao grdno zlo. Na kraju krajeva, i ti verovatno koristiš neke od njih koje tvoji roditelji nisu imali. Zato najbolje rešenje nije da oduzmeš uređaj, osim ako ne postoji opravdan razlog za to. Umesto toga, iskoristi priliku da poučiš dete da mudro i uravnoteženo koristi elektronske uređaje. Kako to možeš učiniti?

Sedi s detetom i porazgovaraj o tome. Prvo, reci šta te zabrinjava. Drugo, saslušaj šta će ono reći (Poslovice 18:13). Treće, zajedno nađite neka praktična rešenja. Nemoj se ustručavati da odrediš granice, ali budi razuman. „Kada sam preterivala sa slanjem poruka“, kaže tinejdžerka po imenu Elena, „roditelji mi nisu uzeli telefon, već su mi pružili neke praktične smernice. Takav pristup mi je pomogao da budem uravnotežena u slanju poruka čak i kada roditelji nisu u blizini.“

Šta ako tvoje dete poriče da ima problem? Nemoj zaključiti da su mu tvoje reči ušle na jedno a izašle na drugo uvo. Umesto toga, budi strpljiv i daj mu malo vremena da razmisli. Možda se u sebi slaže s tobom i odlučilo je da  nešto promeni. Mnogi mladi su poput Hane, koja kaže: „Prvo mi je bilo krivo kad su mi roditelji rekli da sam postala zavisna od kompjutera. Ali što sam više razmišljala o tome, sve sam više uviđala da su u pravu.“

VIDETI 1. TOM, 36. POGLAVLJE

 NEZAVISNOST

Koliku meru slobode treba da dopustim svom detetu?

Ovo pitanje može zvučati komplikovano kada je reč o privatnosti deteta. Na primer, šta ako je tvoj sin sam u svojoj  sobi, a vrata su zatvorena? Da li treba da mu upadneš bez kucanja? Ili šta ako je tvoja ćerka zaboravila svoj mobilni dok je žurila u školu? Da li treba da zaviriš u njene poruke?

Ovo nisu laka pitanja. Kao roditelj, imaš pravo da znaš šta se dešava u životu tvog adolescenta i imaš obavezu da ga štitiš. Ali ne treba da glumiš špijuna i sumnjičavo pratiš svoje dete i svaki njegov pokret. Kako možeš naći ravnotežu?

Kao prvo, moraš shvatiti da to što dete želi privatnost ne znači obavezno da ima neke loše namere. Često je to normalan tok odrastanja. Privatnost mu pomaže da takoreći isproba krila dok sklapa prijateljstva i rešava probleme dobro koristeći razum (Rimljanima 12:1, 2). Privatnost pomaže tvom adolescentu da razvija moć prosuđivanja, što je važna vrlina u odraslom dobu. Takođe mu omogućuje da duboko razmisli pre nego što donese neke odluke ili odgovori na teška pitanja (Poslovice 15:28).

Kao drugo, upamti da špijuniranje života tvog deteta može samo dovesti do otpora i pobune (Efešanima 6:4; Kološanima 3:21). Da li to znači da treba u potpunosti da se povučeš? Ne, jer ti si roditelj. Međutim, cilj je da pomogneš detetu da izgradi dobru savest (Ponovljeni zakoni 6:6, 7; Poslovice 22:6). Na kraju krajeva, pružati vođstvo je mnogo efikasnije od stalnog nadzora.

Kao treće, razgovaraj s detetom o njegovoj potrebi za privatnošću. Slušaj kad ti se otvori. Da li možda ima slučajeva kada bi mogao biti tolerantniji? Neka dete vidi da ćeš mu dopustiti izvesnu meru privatnosti sve dok ne prokocka tvoje poverenje. Jasno mu reci šta će biti ako bude neposlušno i onda, ako je potrebno, dosledno to i sprovedi. Budi uveren da možeš svom detetu pružiti izvesnu meru privatnosti, a da i dalje ostaneš brižan roditelj.

VIDETI 1. TOM, 3. I 15. POGLAVLJE

 Kada moje dete treba da završi školovanje?

„Nastavnici su tako dosadni!“, „Muka mi je od domaćih zadataka!“, „Jedva dobijam dvojke, što da se onda džabe trudim?“ Zbog takvih briga, neki mladi požele da prekinu školovanje i pre nego što steknu veštine koje će im biti potrebne da bi sutra zarađivali za život. Ako tvoje dete želi da napusti školu, šta možeš učiniti? Pokušaj sledeće:

● Preispitaj svoj stav prema školovanju. Da li si kad si bio mlađi na školu gledao kao na gubljenje vremena, kao na zatvorsku kaznu koju si morao izdržati da bi onda imao vremena da radiš nešto što si mislio da je važnije? Ako jesi, možda su takav stav poprimila i tvoja deca. Ali činjenica je da će im dobro obrazovanje pomoći da steknu „mudrost i sposobnost prosuđivanja“, što su osobine koje će im omogućiti da ostvare svoje ciljeve (Poslovice 3:21).

● Obezbedi detetu potrebne uslove za učenje. Neka deca bi mogla dobiti bolje ocene, ali jednostavno ne znaju kako da uče ili nemaju odgovarajuće uslove za to. Ti uslovi podrazumevaju radni sto s dobrim osvetljenjem, kao i potrebne udžbenike i pribor. Ti kao roditelj možeš pomoći svom detetu da napreduje — i u školi i u duhovnom pogledu — tako što ćeš mu obezbediti dobre uslove za učenje i razmišljanje. (Uporediti s 1. Timoteju 4:15.)

● Aktivno se zanimaj. Gledaj na školsko osoblje kao na one koji su na tvojoj strani, a ne protiv tebe. Upoznaj se s njima. Razgovaraj s njima o ciljevima i izazovima svog deteta. Ako ono ima problem sa ocenama, probaj da saznaš šta je uzrok tome. Na primer, da li misli da bi zbog dobrih ocena bilo meta maltretiranja? Da li ima problema s nekim nastavnikom? Da li ima problema s nekim predmetom?  Još jedna mogućnost je da dete možda ima neki problem fizičke prirode, kao što je loš vid ili neki poremećaj u učenju.

Što više si uključen u obrazovanje i duhovno poučavanje svog deteta, ono će imati više izgleda za uspeh (Psalam 127:4, 5).

VIDETI 1. TOM, 19. POGLAVLJE

Kako da znam kada je dete spremno da se odseli iz kuće?

Sanela, koja se pominje u 7. poglavlju ovog toma, plaši se odlaska od kuće. Koji je jedan od razloga? Ona kaže: „Čak i ako želim da kupim nešto od svog novca, tata mi ne da. On kaže da je to njegov posao. Zato me plaši čak i pomisao na to da se sama brinem oko svojih troškova.“ Sanelin otac sigurno misli dobro, ali šta misliš, da li on svojoj ćerki pomaže da nauči da sama upravlja svojim prihodima? (Poslovice 31:10, 18, 27).

Da li se prema svojoj deci postavljaš previše zaštitnički tako da su ona nespremna da započnu samostalan život? Kako to možeš znati? Osmotri četiri veštine, o kojima se govori u 7. poglavlju ovog toma u okviru podnaslova „Da li sam spreman?“, ali sada iz ugla roditelja.

Raspolaganje novcem. Da li tvoja deca znaju koliki su troškovi za komunalije, stanarinu i ostalo i da li bi znala da ih plate? (Rimljanima 13:7). Da li su odgovorna kada je u pitanju bilo koja vrsta zajma? (Poslovice 22:7). Umeju li raspolagati svojom zaradom tako da žive u okviru vlastitih mogućnosti? (Luka 14:28-30). Da li su osetila draž kupovine svojim novcem? Da li su osetila još veće zadovoljstvo koje proizlazi iz izdvajanja vremena i sredstava za druge? (Dela apostolska 20:35).

 Kućni poslovi. Da li tvoja ćerka odnosno sin znaju da pripremaju obroke? Da li si ih poučio da peru i peglaju veš? Ako imaju auto, da li znaju osnovne stvari o održavanju, kao što je zamena osigurača, ulja i točkova?

Međuljudski odnosi. Kada starija deca imaju sukob, da li si ti uvek sudija koji pronalazi rešenje? Ili si ih poučio da sama mirno reše problem i onda sve ispričaju tebi? (Matej 5:23-25).

Duhovne aktivnosti. Da li svojoj deci govoriš šta treba da veruju ili im pomažeš da se sama uvere u ono čemu ih poučavaš? (2. Timoteju 3:14, 15). Umesto da uvek odgovaraš na njihova pitanja o verovanjima i moralu, da li ih učiš da sama koriste „sposobnost prosuđivanja“? (Poslovice 1:4). Da li je tvoj primer ličnog proučavanja takav da bi bio srećan da te deca oponašaju ili vidiš da i nisi tako dobar primer i voleo bi da tvoja deca budu bolja od tebe? *

Nema sumnje, poučavanje dece u navedenim područjima iziskuje vreme i dosta truda. Ali kad se jednog dana tvoje dete bude selilo od kuće i ti ga pomešanih osećanja radosti i tuge zagrliš, shvatićeš koliko se sve to isplatilo.

VIDETI 1. TOM, 7. POGLAVLJE

  SEKS I ZABAVLJANJE

Treba li da pričam s detetom o seksu?

Danas deca slušaju o seksu u veoma ranom uzrastu. Biblija je davno prorekla da će ’u poslednjim danima nastupiti naročito teška vremena‘ u kojima će ljudi biti ’neobuzdani i više voleti užitke nego Boga‘ (2. Timoteju 3:1, 3, 4). Današnji trend neobaveznog seksa jedan je od mnogih pokazatelja da se ovo proročanstvo ispunjava.

Svet se drastično promenio od vremena kada si ti bio mali. Međutim, u neku ruku izazovi su isti. Zato, nemoj se osećati nedoraslo ili uplašeno zbog loših uticaja kojima su tvoja deca izložena. Upravo suprotno, budi odlučan da deci pomogneš da postupaju u skladu sa onim što je apostol Pavle pre oko 2 000 godina rekao hrišćanima: „Obucite svu Božju ratnu opremu da biste mogli da se oduprete Đavolovim spletkama“ (Efešanima 6:11). Činjenica je da su mnogi mladi Svedoci za pohvalu jer vode borbu za ono što je ispravno, uprkos negativnim uticajima oko njih. Kako ti možeš pomoći svojoj deci da i ona to čine?

Jedan način je da s njima otvoreno razgovaraš koristeći poglavlja iz 4. dela ovog toma i 1. i 7. dela 2. toma. Tamo se nalaze veoma poučni biblijski stihovi. Oni sadrže načela koja tvojoj deci mogu pomoći da uvide kolika je čast  živeti po Božjim zakonima. U pomenutim poglavljima se takođe navode i primeri osoba iz stvarnog života koje su zauzele stav za ono što je ispravno i bile blagoslovljene, kao i primeri onih koji su ignorisali Božje zakone i snosili posledice. Zašto ne isplaniraš da što pre osmotriš s njima taj materijal?

VIDETI 1. TOM, 23, 25. I 32. POGLAVLJE I   I   I   I 2. TOM, 4, 5, 6, 28. I 29. POGLAVLJE

Da li treba da dozvolim detetu da se zabavlja?

Tvoje dete će se pre ili kasnije suočiti s temom zabavljanja. „Ne moram ništa ni da učinim!“, kaže Filip. „Cure me same pozivaju da izađem, a ja stojim i mislim se: ’Šta ću sad?‘ Teško je odbiti jer su neke baš lepe!“

Najbolja stvar koju kao roditelj možeš učiniti jeste da sa svojim detetom razgovaraš o zabavljanju. Pri tom, kao temelj za razgovor možeš koristiti 1. poglavlje iz 2. toma. Saznaj šta dete misli o izazovima s kojima se suočava u školi, pa čak i u skupštini. Ponekad takvi razgovori dođu u neformalnim situacijama, kao što su „kad sediš u svojoj kući i kad ideš putem“ (Ponovljeni zakoni 6:6, 7). U kakvim god okolnostima da se vodi razgovor, budi ’brz da čuješ, a spor da govoriš‘ (Jakovljeva 1:19).

Ako tvoj sin ili ćerka pokaže zanimanje za nekog suprotnog pola, nemoj da dižeš uzbunu. „Moj tata je poludeo kada je saznao da imam dečka!“, kaže jedna tinejdžerka. „Pokušao je da me zastraši pitanjima o tome da li sam spremna za brak. To samo dovodi do toga da mladi žele da ostanu u vezi kako bi dokazali da roditelji nisu u pravu!“

Ako tvoj tinejdžer zna da o zabavljanju nema ni govora, onda se može desiti nešto loše — može svoju vezu skrivati i tajno se zabavljati. „Kada roditelji preterano reaguju, onda mladi nastoje da bolje sakriju vezu. Oni ne  raskidaju. Samo više paze da se ne otkrije“, kaže jedna devojka.

Mnogo ćeš više postići ako otvoreno porazgovaraš sa svojom decom. Bojana, koja ima 20 godina, kaže: „Moji roditelji uvek otvoreno sa mnom razgovaraju o zabavljanju. Oni žele da znaju ko mi se dopada i to mi je super! Tata gleda da bolje upozna tu osobu. Ako ih bilo šta brine, oni mi to kažu. Obično ta osoba prestane da mi se sviđa čak i pre početka zabavljanja.“

Međutim, kad pročitaš 2. poglavlje iz 2. toma, možda se pitaš: ’Da li bi se moje dete zabavljalo meni iza leđa?‘ Zapazi šta su neki mladi rekli zašto pojedinci počnu da se tajno zabavljaju, a zatim razmisli o propratnim pitanjima.

„Neki mladi nemaju podršku kod kuće pa je zato traže u momku odnosno devojci“ (Valentina).

Kako kao roditelj možeš zasigurati da su zadovoljene emocionalne potrebe tvog deteta? Da li treba da se poboljšaš na nekim područjima? Ako da, koja su to područja?

„Kada sam imala 14 godina, jedan dečko iz druge škole me je pitao da se zabavljamo. Pristala sam. Bilo mi je lepo razmišljati da imam momka koji će me grliti“ (Dijana).

Da je Dijana tvoja ćerka, kako bi se postavio u toj situaciji?

„Mobilni telefoni olakšavaju tajno zabavljanje. Roditelji nemaju pojma šta se dešava!“ (Arijana).

Koje mere predostrožnosti možeš preduzeti kad je reč o detetovom korišćenju mobilnog telefona?

„Tajno zabavljanje je mnogo lakše kada roditelji ne vode dovoljno računa šta im dete radi i sa kim“ (Tomas).

 Postoji li način da budeš više uključen u život svog deteta, a da mu ipak dozvoliš odgovarajuću meru slobode?

„Obično roditelji nisu kod kuće kad i deca. Ili im previše veruju kad ona idu negde s društvom“ (Nikola).

Razmisli o najboljim prijateljima svog deteta. Da li zaista znaš šta rade kad su zajedno?

„Mladi su skloni da se tajno zabavljaju kada su im roditelji previše strogi“ (Pol).

Kako možeš učiniti da ’tvoja razumnost bude poznata‘, a da to ne bude po cenu kršenja biblijskih zakona i načela? (Filipljanima 4:5).

„Kada sam ušla u tinejdžersko doba, imala sam nisko samopoštovanje i žudela sam za pažnjom. Počela sam da šaljem mejlove jednom dečku iz susedne skupštine i zaljubila sam se. On je učinio da se osećam posebnom“ (Linda).

Možeš li navesti neke bolje načine na koje su Lindine potrebe mogle biti zadovoljene kod kuće?

Zašto ne bi upotrebio 2. poglavlje iz 2. toma i ovaj deo u Dodatku kao temelj za razgovor sa svojim sinom odnosno ćerkom? Najbolja protivmera tajnovitosti jeste iskren i otvoren razgovor (Poslovice 20:5).

VIDETI 2. TOM, 1, 2. I 3. POGLAVLJE

  OSEĆANJA

Šta treba da radim ako dete pominje samoubistvo?

U nekim delovima sveta, samoubistvo među mladima je zabrinjavajuće uobičajeno. Na primer, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je 2009. samoubistvo bilo treći uzrok smrti kod mladih između 15 i 24 godine. Uopšte uzev, u najrizičniju grupu spadaju mladi koji pate od nekog psihičkog poremećaja, zatim oni koji su u porodici imali nekog ko je počinio samoubistvo i oni koji su ranije imali pokušaj samoubistva. Upozoravajući znaci da neka mlada osoba možda razmišlja da digne ruku na sebe obuhvataju:

● Povlačenje od porodice i prijatelja

● Promena u navikama ishrane i spavanja

● Gubitak interesovanja za aktivnosti koje su nekad pričinjavale zadovoljstvo

● Značajna promena ličnosti

● Zloupotreba droge ili alkohola

● Poklanjanje vrednih ličnih stvari

● Razgovor o smrti i preokupiranost sličnim temama

Jedna od najvećih grešaka koju roditelji mogu učiniti jeste da ignorišu takve upozoravajuće znake. Sve pretnje  uzmi za ozbiljno. Nemoj nepromišljeno zaključiti da dete samo prolazi kroz neku lošu fazu.

Takođe, nemoj se stideti da zatražiš pomoć za svoje dete ukoliko pati od ozbiljne depresije ili nekog drugog mentalnog poremećaja. Ako i malo sumnjaš da tvoj tinejdžer razmišlja da se ubije, razgovaraj s njim o tome. Potpuno je pogrešno gledište da će razgovor o samoubistvu podstaći tinejdžera da to i učini. Mnogi mladi osete olakšanje kad roditelji pokrenu razgovor na tu temu. Stoga, ako tvoje dete prizna da ima suicidne misli, saznaj da li je već nešto planiralo u tom pravcu i koliko detaljno. Što je plan detaljnije razrađen, to hitnije moraš reagovati.

Nemoj pretpostavljati da će depresija sama proći. Čak i ako izgleda da je zaista prošla, nemoj misliti da je problem rešen. Upravo suprotno, to može biti najkritičniji period. Zašto? Dok je dete u kandžama duboke depresije, ono je nemoćno da svoje samoubilačke misli sprovede u delo. Međutim, kad se mračni oblaci povuku i detetu se vrati energija, onda ono može imati dovoljno snage da učini tako nešto.

Zaista je velika tragedija kada usled očaja neki mladi razmišljaju da sebi oduzmu život. Kada roditelji i druge brižne odrasle osobe obraćaju pažnju na upozoravajuće znake i preduzimaju ono što je potrebno, tada mogu tešiti potištene mlade i pokazati da su njihovo utočište (1. Solunjanima 5:14).

VIDETI 1. TOM, 13. I 14. POGLAVLJE I 2. TOM, 26. POGLAVLJE

Da li treba da skrivam svoj bol od dece?

Gubitak bračnog druga je veoma bolno iskustvo. A baš u tom periodu je i tvom detetu potrebna tvoja pomoć. Kako mu možeš pomoći da se izbori sa svojim bolom, a da ne zanemariš ni svoja osećanja? Pokušaj sledeće:

 ● Nemoj skrivati svoja osećanja. Dok te posmatra, dete uči mnoge važne životne lekcije. Tako uči i kako da se izbori s bolom. Zato nemoj misliti da treba da budeš jak u očima svoje dece tako što bi u potpunosti skrivao svoju patnju. To ih samo može poučiti da i ona tako postupaju. Međutim, time što pokažeš svoju bol, ona uče da je često bolje izraziti osećanja nego ih gušiti u sebi i da je normalno da budu tužna, uznemirena pa čak i besna.

● Podstakni dete na razgovor. Ne vršeći pritisak na svog adolescenta, pomozi mu da otvori srce. Ako mu to teško pada, zašto ne biste zajedno osmotrili 16. poglavlje ovog toma? Takođe ispričaj mnoge lepe uspomene na pokojnika. Priznaj da će ti biti teško da nastaviš dalje. Kada dete čuje kako se ti osećaš, i njemu će biti lakše da kaže kako se oseća.

● Prihvati svoje granice. Nesumnjivo želiš da budeš čvrsta podrška svom detetu tokom tog teškog perioda. Ali upamti da si i ti strašno pogođen gubitkom svog voljenog bračnog druga. Zato je neko vreme tvoja emocionalna, mentalna i fizička snaga smanjena (Poslovice 24:10). Stoga možda treba da zatražiš pomoć nekog odraslog člana porodice i podršku zrelih prijatelja. Zatražiti pomoć je znak zrelosti. U Poslovicama 11:2 stoji: „Mudrost je kod skromnih.“

Najbolju podršku možeš dobiti od Jehove Boga, koji svojim slugama obećava: „Ja, Jehova, tvoj Bog, držim te za desnicu i kažem ti: ’Ne boj se. Ja ću ti pomoći‘ “ (Isaija 41:13).

VIDETI 1. TOM, 16. POGLAVLJE

Kako da svom detetu pomognem da ima uravnoteženo gledište o ishrani?

Ukoliko je tvoje dete postalo žrtva nekog poremećaja u ishrani, šta možeš učiniti? Prvo pokušaj da ustanoviš zašto je došlo do toga.

 Primećeno je da mnogi s poremećajem u ishrani imaju veoma lošu sliku o sebi, po prirodi su perfekcionisti i postavljaju sebi velike zahteve. Pazi da ti ne doprinosiš nijednoj od ovih stvari. Izgrađuj svoje dete (1. Solunjanima 5:11).

Pored toga, preispitaj svoj stav prema ishrani i težini. Da li možda nehotice prenaglašavaš te stvari, bilo rečima bilo postupcima? Ne zaboravi da su mladi jako osetljivi na svoj izgled. Kod nekog osetljivog deteta, čak i komentar o tome kako se „zaokruglilo“ ili „naglo razvilo“ može stvoriti nemir.

Kad uz molitvu razmotriš tu stvar, onda iskreno porazgovaraj o tome sa svojim detetom. Da bi to uspeo, probaj sledeće:

● Pažljivo isplaniraj šta ćeš reći i kad ćeš to reći.

● Jasno izrazi svoju zabrinutost i želju da pomogneš.

● Nemoj se iznenaditi ako isprva dete zauzme odbrambeni stav.

● Strpljivo slušaj.

Na kraju, budi podrška svom detetu dok se oporavlja. Radite na tome zajedno kao porodica!

VIDETI 1. TOM, 10. POGLAVLJE I 2. TOM, 7. POGLAVLJE

   DUHOVNOST

Kako da nastavim da poučavam decu duhovnim vrednostima i kad uđu u adolescenciju?

Biblija kaže da je Timotej primao duhovnu pouku još „od ranog detinjstva“, a nesumnjivo i ti kao roditelj pružaš takvu pouku svom detetu (2. Timoteju 3:15). Međutim, kada deca dođu u adolescentsko doba, način poučavanja treba da se prilagodi njihovom uzrastu. Deca sada počinju da shvataju složene, apstraktne teme koje nisu mogla u potpunosti shvatiti kada su bila manja. Sada, više nego ikada, treba da im pomogneš da koriste svoj razum (Rimljanima 12:1).

Kada je pisao Timoteju, Pavle je pomenuo stvari koje je Timotej ’naučio i u šta se uverio‘ (2. Timoteju 3:14). I tvoj adolescent možda treba da se uveri u ono što uči od ranog detinjstva. Da bi dopro do njegovog srca, nije dovoljno samo da mu kažeš šta treba da radi i veruje. Treba to sam da ispita. Kako mu ti možeš pomoći? Započni tako što ćeš mu omogućiti mnoštvo prilika da razmišlja i razgovara o pitanjima poput:

● Šta me uverava da postoji Bog? (Rimljanima 1:20)

● Kako da znam da je tačno ono čemu me roditelji poučavaju iz Biblije? (Dela apostolska 17:11)

 ● Šta me uverava da biblijska merila postoje za moje dobro? (Isaija 48:17, 18)

● Kako znam da će se ispuniti biblijska proročanstva? (2. Petrova 3:13; Otkrivenje 21:1-4)

● Zbog čega verujem da se ništa što ovaj svet nudi ne može uporediti s „nenadmašnom vrednošću poznavanja Hrista Isusa“? (Filipljanima 3:8)

● Šta Hristova otkupna žrtva znači za mene? (2. Korinćanima 5:14, 15; Galatima 2:20)

Možda se plašiš da podstakneš svoje dete da razmišlja o takvim pitanjima, strahujući da neće uspeti da nađe odgovore. Ali to bi izgledalo kao da izbegavaš da pogledaš pokazivač goriva na komandnoj tabli svog auta jer se plašiš da će možda pokazati da je rezervoar prazan. Ako je tako, onda je bolje da to vidiš dok još nešto možeš učiniti povodom toga! Na isti način, sada je vreme — dok je adolescent još uvek u tvojoj kući — da mu pomogneš da nađe odgovore na pitanja o svojim verovanjima i da se u njih uveri. *

Zapamti da nema ništa loše u tome da se tvoja ćerka ili sin pitaju: „Zašto verujem u to što verujem?“ Dijana, koja ima 22 godine, priseća se kako je ona to radila kad je bila tinejdžerka. „Želela sam da budem potpuno sigurna u svoja verovanja“, kaže ona. „Na osnovu jasnih i čvrsto utemeljenih odgovora do kojih sam došla, shvatila sam da volim to što sam Jehovin svedok! Kad god bi me neko pitao zašto nešto ne radim, ja nisam rekla: ’To je protiv moje vere‘, već: ’Po mom mišljenju, to nije ispravno.‘ Drugim rečima, biblijska gledišta su postala moja.“

Predlog: Da bi pomogao svom adolescentu da razmišlja u skladu s biblijskim načelima, kada iznikne neki problem  neka on glumi roditelja. Primera radi, pretpostavimo da te ćerka pita da li može da ide na žurku za koju ti znaš (a verovatno i ona) da ne bi bila na mestu. Umesto da kažeš da ne može da ide, možda bi bolje bilo da predložiš nešto ovako: ’Voleo bih da se staviš na moje mesto. Razmisli o toj žurki, istraži nešto na tu temu (možda 37. poglavlje ovog toma i 32. poglavlje 2. toma) i onda ćemo sutra popričati. Ja ću glumiti tebe i pitaću te da li mogu da idem na tu žurku, a ti ćeš biti u ulozi roditelja i reći ćeš mi da li bi to bila dobra ideja.‘

VIDETI 1. TOM, 38. POGLAVLJE I   I   I 2. TOM, OD 34. DO 36. POGLAVLJA

Moj tinejdžer je izgubio interesovanje za duhovne stvari. Šta mogu da uradim?

Kao prvo, nemoj prebrzo zaključiti da tvoje dete odbacuje tvoju veru. U mnogim slučajevima, u pitanju je nešto sasvim drugo. Recimo, možda je posredi jedan od sledećih razloga:

● Zbog toga što se drži biblijskih načela, dete se suočava s pritiskom vršnjaka i teško mu je da bude drugačije.

● Vidi druge mlade (možda čak brata ili sestru) kako duhovno odlično stoje i oseća da im nije ni prići.

● Čezne za prijateljima, ali se oseća usamljeno i ne nalazi svoje mesto među suhrišćanima.

● Vidi druge mlade „hrišćane“ koji vode dvostruki život.

● Pokušava da izgradi svoju ličnost i zato dovodi u pitanje tvoje vrednosti.

● Vidi nekog iz razreda kako čini loše stvari, a izgleda ne snosi nikakve posledice.

● Pokušava da zadobije naklonost roditelja koji nije Svedok.

 Zanimljivo je što nijedan od ovih razloga gotovo nema veze s tvojim verovanjima. Pre ima veze sa uslovima u kojima je, barem zasad, teško živeti u skladu s tim verovanjima. Stoga, šta možeš učiniti da bi ohrabrio svoje dete?

Budi fleksibilan, ali ne previše popustljiv. Probaj da razumeš zašto je dete obeshrabreno i napravi neke izmene tako da ono ima bolje okruženje za duhovni napredak (Poslovice 16:20). Primera radi, „Planer za savladavanje pritiska u školi“ na 132. i 133. strani 2. toma može pomoći detetu da izgradi veće samopouzdanje tako da ima manji strah od školskih drugova. Ako je dete usamljeno, možda ćeš morati preduzeti nešto konkretno i pomoći mu da pronađe dobre prijatelje.

Pronađi mu dobar uzor. Katkad mladima znači kada ih hrabri neka zrela osoba koja nije član njihove porodice. Da li znaš nekog čija bi duhovnost bila motivišuća za tvoje dete? Zašto ne bi organizovao da tvoje dete provodi više vremena s njim? To ne znači da se odričeš svojih odgovornosti kao roditelj. Razmisli o Timoteju. Njemu je mnogo pomogao primer apostola Pavla, a Pavlu je takođe značilo to što je imao Timoteja za saradnika (Filipljanima 2:20, 22).

Dok god adolescent živi pod tvojim krovom, imaš pravo da očekuješ od njega da učestvuje u tvojim duhovnim aktivnostima. Međutim, tvoj cilj je da u njega usadiš ljubav prema Bogu, a ne samo da mehanički nešto obavlja. Da bi tvoj tinejdžer prihvatio pravu religiju, postavi mu primer vredan oponašanja. Budi razuman u svojim očekivanjima. Pobrini se da ima dobar uzor i dobro društvo. Tada će jednog dana tvoje dete verovatno reći nešto poput psalmiste: „Jehova je stena moja, tvrđava moja i izbavitelj moj“ (Psalam 18:2).

VIDETI 1. TOM, 39. POGLAVLJE I   I 2. TOM, 37. I 38. POGLAVLJE

[Fusnote]