Da bi se dobilo brašno od kog se pravio hleb, žito se mlelo pomoću ručnih mlinova. Gotovo u svakom domaćinstvu, mlevenje žita je bilo svakodnevni posao žena ili slugu. Zato je zvuk mlina bio tipičan zvuk svakodnevice (Izlazak 11:5; Jeremija 25:10).

Neki arheološki nalazi iz drevnog Egipta pokazuju kako je izgledalo mlevenje žita. Zrnevlje se stavljalo na jedan veći kamen, koji je bio malo udubljen i po obliku je podsećao na sedlo. Osoba koja bi mlela žito kleknula bi pred njega i odozgo stavila jedan manji kamen. Držeći ga obema rukama, pomerala bi ga napred-nazad i tako drobila zrnevlje. Prema jednom izvoru, taj gornji kamen, to jest gornji žrvanj, obično je težio između dva i četiri kilograma. Ako bi se upotrebio kao oružje, mogao bi da usmrti čoveka (Sudije 9:50-54).

Mlevenje žitarica je bilo toliko važno za porodicu da je jedan zakon u Svetom pismu zabranjivao da se mlinski kamen uzme u zalog. „Niko da ne uzima u zalog ručni mlin ili njegov gornji žrvanj, jer bi tako uzeo u zalog sam život“, navodi se u Ponovljenim zakonima 24:6.

Biblija kaže da se na Isusovoj poslednjoj Pashi apostol Jovan ’opružio za stolom Isusu do grudi‘ (Jovan 13:23, fusnota). Time se ukazuje na jedan običaj koji je vladao među Judejcima u to doba.

U Isusovim danima je bio običaj da se ljudi tokom obroka opruže oko stola. To znači da su bili opruženi na boku i pritom oslonjeni na levi lakat, ispod kog bi obično stavili neki jastuk. Desnom rukom su mogli da uzimaju hranu. Prema jednom izvoru, pošto su svi ležali jedan do drugog na levom boku, „glava jednog bi bila blizu grudi onoga koji je bio iza njega i zato se može reći da je bio opružen za stolom do njegovih grudi“.

Posebnu čast je imao onaj ko je bio opružen za stolom do grudi domaćina ili glave porodice. Zato nas ne iznenađuje što je na Isusovoj poslednjoj Pashi apostol Jovan, „učenik koga je Isus naročito voleo“, imao čast da bude opružen za stolom do Isusa. Zato se kaže da se „naslonio na njegove grudi“ kako bi mu postavio jedno pitanje (Jovan 13:23-25; 21:20).