Cerebralna paraliza s kojom se Hairo rodio naziva se spastična kvadriplegija. * Zbog nje on ne može da kontroliše veći deo svog tela. Njegov mozak ne može da šalje jasne signale mišićima, pa mu se zbog toga ruke i noge nekontrolisano uvrću i grče. Ponekad se zbog nepredvidivih trzaja i povredi. Osobe pored njega takođe moraju biti oprezne kako ne bi i njih povredio. Da bi se sprečile takve nezgode, ruke i noge nažalost često moraju da mu budu vezane kada sedi u invalidskim kolicima.

Dok je rastao, Hairo je trpeo velike bolove. Kada je imao tri meseca, kod njega su se pojavili epileptični napadi, i tada je ostajao bez svesti. Majka bi ga mnogo puta uzela u naručje i brzo odnela u bolnicu misleći da je mrtav.

Zbog čestog grčenja, Hairu su se deformisale kosti. Kada je imao 16 godina, imao je ozbiljan problem zbog kog je morao da operiše kuk, butnu kost i karlicu. I dan-danas se sećam kako je tokom oporavka svake noći plakao od bolova.

Hairo zbog ozbiljne bolesti potpuno zavisi od drugih i ne može sam da jede, da se obuče niti da se spremi za spavanje. U tome mu obično pomažu mama i tata. Iako je Hairu potrebna stalna pomoć, roditelji ga uvek podsećaju da mu život ne zavisi samo od ljudi nego i od Boga.

Naši roditelji su Jehovini svedoci i zato su počeli da čitaju Hairu biblijske priče još dok je bio beba. Znali su da će mu život biti smisaoniji ako razvije prijateljstvo s Bogom. Hairo jeste zarobljen u krhkom telu koje se neprestano trza, ali to ne znači da ne može imati svetlu, sigurnu nadu za budućnost. Međutim, roditelji su se često pitali da li Hairo može da razume ono o čemu Biblija govori.

Jednog dana, dok je Hairo još bio dete, tata ga je zamolio: „Hairo, molim te, pričaj sa mnom.“ Zatim je rekao: „Ako me stvarno voliš, pričaćeš sa mnom!“ Dok ga je tata tako molio da kaže makar jednu reč, Hairu su se  oči napunile suzama. Premda je pokušavao da nešto kaže, samo je ispuštao nerazumljive zvuke. Tati je bilo veoma žao što je rasplakao Haira. Ali tako smo shvatili da je Hairo razumeo šta je tata rekao. Problem je bio u tome što nije mogao da priča.

Ubrzo nakon toga, roditelji su primetili da Hairo ponekad brzo pomera oči, očigledno pokušavajući da prenese ono što misli i oseća. Bilo mu je veoma teško što nismo uvek mogli da ga razumemo. Ali kada su roditelji naučili da dešifruju signale koje je slao očima i urade ono što je želeo, Hairu bi se pojavio širok osmeh na licu. To je bio njegov način da kaže „hvala“.

Jedan logoped nam je predložio da radi boljeg sporazumevanja podignemo obe ruke kada postavljamo pitanja na koja bi se odgovorilo sa „da“ ili „ne“. Desna ruka bi značila „da“, a leva „ne“. Time što bi gledao u odgovarajuću ruku, Hairo bi stavio do znanja šta želi.

Jehovini svedoci tri puta godišnje imaju veće skupove i kongrese, na kojima se pred velikom publikom iznose govori na temelju Biblije. Hairo je uvek uživao u govoru koji je namenjen onima koji će se krstiti. Jednog dana, kada je Hairo imao 16 godina, otac ga je upitao: „Hairo, da li bi i ti hteo da se krstiš?“ On je uperio pogled ka tatinoj desnoj ruci, čime je stavio do znanja da želi. Zatim je tata upitao: „Da li si obećao Bogu u molitvi da ćeš mu zauvek služiti?“ Hairo je opet netremice gledao u tatinu desnu ruku. Bilo je jasno da je Hairo već predao svoj život Jehovi Bogu.

Nakon nekoliko razgovora na temelju Biblije, bilo je jasno i to da Hairo razume značaj krštenja. Zato je 2004. odgovorio na najvažnije pitanje koje mu je ikada postavljeno: „Da li si se predao Bogu da bi vršio njegovu volju?“ Hairo je na ovo pitanje odgovorio pogledom nagore. Unapred je bilo dogovoreno da potvrdan odgovor da na taj način. Tako se on sa 17 godina krstio kao Jehovin svedok.

Hairo je 2011. dobio priliku da komunicira na jedan nov način — putem kompjutera kojim se upravlja pogledom. Jedan uređaj prati pokrete njegovog irisa i tako on može aktivirati ikonice na ekranu. Kada trepne ili netremice gleda u ikonicu, to je isto kao da je kliknuo kompjuterskim mišem. Da bi Hairo mogao da komunicira, načinjen je niz sličica koje predstavljaju reči ili  fraze. Kada gleda u neku od njih i trepne, instalirani program pretvara zapisanu poruku u sintetički glas.

Kako je Hairo sve bolje razumeo Bibliju, tako je sve više želeo da drugima pomaže u duhovnom pogledu. Tokom našeg porodičnog proučavanja, on često naizmenično gleda u mene i u kompjuter. Na taj način me podseća da zapišem komentare koje će on dati na našim sastancima, u tačkama koje se vode u obliku pitanja i odgovora.

Kada želi da komentariše na sastanku, on strpljivo prelazi pogledom po monitoru kako bi aktivirao odgovarajuću ikonicu i zatim svi slušaju sintetički glas. Svaki put kada na ovaj način ohrabri članove skupštine, na licu mu se pojavi širok osmeh. Jedan od njegovih mladih prijatelja, Aleks, kaže: „Uvek se oduševim kada čujem kako Hairo komentariše o nečemu iz Biblije.“

Hairo pomoću svojih očiju takođe priča drugima o svojim verovanjima. Jedan od načina na koji to radi je taj što „klikne“ na sličicu na kojoj je prikazan vrt s raznim životinjama i ljudima svih rasa koji zajedno žive. Kada je aktivira, s kompjutera se čuje: „Biblija kaže da će cela planeta postati raj u kom više neće biti bolesti i smrti, Otkrivenje 21:4.“ Ako osoba pokaže zanimanje, on još jednom „klikne“ i kompjuter kaže: „Da li biste hteli da proučavate Bibliju sa mnom?“ Svi smo se iznenadili kada je naš deda prihvatio ovu njegovu ponudu. Stvarno je divno videti kako Hairo, uz pomoć još jednog Jehovinog svedoka, polako poučava dedu onome što stoji u Bibliji! Svi smo radosni što se deda krstio na regionalnom kongresu u Madridu u avgustu 2014.

I nastavnici u Hairovoj školi primećuju da on ima veoma snažnu veru u Boga. Rosario, koja je njegov logoped, jednom je rekla: „Ako ikada odlučim da pripadam nekoj religiji, biće to Jehovini svedoci. Vidim da Hairu njegova vera pruža pravi smisao u životu, iako je u teškoj situaciji.“

Hairove oči uvek zasijaju kada mu čitam obećanje iz Biblije koje glasi: „Tada će hrom skakati kao jelen, jezik nemoga radosno će klicati“ (Isaija 35:6). Iako ima trenutaka kada je obeshrabren, uglavnom je dobro raspoložen. To je moguće samo zato što mu se život okreće oko Boga i zato što je okružen prijateljima koji zajedno s njim služe Bogu. Njegova vedrina i snažna vera dokazuju da osoba koja služi Jehovi ima za šta da živi i pored teškoća koje je snalaze.