JOSIF hoda kroz mračan hodnik dok mu znoj kaplje s lica. Nije mu bilo lako da naporno radi po nesnosnoj vrućini. U ovom zatvoru, koji se sada usijao na vrelini egipatskog sunca, Josif kao da poznaje svaku ciglu i svaku pukotinu u zidu. Ovo je sada čitav njegov svet. Istina, mnogi ga ovde poštuju, ali ipak je on samo zatvorenik.

Sigurno se često u mislima vraćao u daleka brda Hevrona, gde je nekada čuvao stada svog oca. Sada mu ta sloboda deluje gotovo nezamislivo. Kada je imao oko 17 godina, otac ga je poslao na put koji ga je na kraju odveo veoma daleko od kuće. Njegova ljubomorna braća su se u svojoj mržnji i želji da ga ubiju okrenula protiv njega i zatim ga prodala kao roba. Odveden je u Egipat, gde je najpre služio u kući egipatskog dvoranina Petefrija. Uživao je njegovo poverenje, sve dok nije lažno optužen za pokušaj silovanja i poslat u ovaj zatvor * (Postanak, poglavlja 37 i 39).

Josif sada ima 28 godina, od čega je oko deset godina proveo kao rob i zatvorenik. Blago rečeno, njegov život nije onakav kakav je zamišljao. Da li će ikada biti oslobođen? Hoće li ikada ponovo videti svog starog oca ili svog voljenog mlađeg brata Venijamina? Koliko će dugo ostati na ovom strašnom mestu?

Da li ste se ikada osećali kao Josif? Ponekad nam se u životu rasprše svi snovi iz mladosti. Možda nam stvarno izgleda kao da nema kraja nekoj teškoj situaciji ili ne vidimo izlaz i mislimo da nećemo izdržati. Pogledajmo zato šta možemo naučiti od vernog Josifa.

Josif je znao da ga njegov Bog, Jehova, nikada nije zaboravio i to mu je sigurno pomagalo da istraje. Čak i u zatvoru u stranoj zemlji, Jehova je na mnoge načine blagosiljao Josifa. Zato čitamo: „Jehova je i dalje bio s Josifom i bio je prema njemu milostiv pa mu je dao da nađe milost u očima upravitelja zatvora“ (Postanak 39:21-23). Josif je i dalje bio veoma marljiv i Bog ga je zbog toga nagradio. Za njega je sigurno bilo utešno to što je znao da je Jehova uvek s njim.

Da li će Jehova dozvoliti da Josif zauvek ostane u tom zatvoru? Iako Josif to nije mogao da zna, nema sumnje da je u molitvi rekao Bogu šta ga brine. Kao što to obično i biva, odgovor je stigao na sasvim neočekivan način. Jednog dana je u zatvoru nastao metež kada su stigla dva nova zatvorenika — dva faraonova dvoranina. Bili su to kraljev glavni pekar i glavni peharnik (Postanak 40:1-3).

Zapovednik telesne straže je poverio Josifu brigu o ova dva čoveka koja su ranije  bila veoma ugledna. * Jedne noći su obojica usnila živopisne snove čije značenje nisu razumeli. Kada ih je Josif ujutru video, zapazio je da nešto nije u redu, pa ih je upitao: „Zašto vam je danas lice tako tužno?“ (Postanak 40:3-7). Možda ih je upravo njegovo saosećanje navelo da otvoreno kažu šta ih muči. Josif tada nije znao da će taj razgovor dovesti do prekretnice u njegovom životu. Međutim, da li bi uopšte bilo tog razgovora da Josif nije pokazao da mu je stalo do njih? Njegov primer nas podstiče da se pitamo: ’Da li me vera u Boga pokreće da se zanimam za druge ljude?‘

Ova dva čoveka su rekla da su ih uznemirili njihovi snovi, pogotovo zato što nije bilo nikog ko bi mogao da ih protumači. Egipćanima su snovi bili veoma važni i zato su se mnogo oslanjali na one koji su tvrdili da umeju da ih tumače. Pekar i peharnik nisu znali da njihovi snovi potiču od Josifovog Boga, Jehove. Ali Josif je to znao i zato im je rekao: „Zar nije Bog taj koji tumači snove? Kažite mi, molim vas, šta ste sanjali“ (Postanak 40:8). Josifove reči su važne za sve koji danas iskreno proučavaju Bibliju. Bilo bi lepo kada bi svaki vernik bio ponizan poput njega. Treba da budemo spremni da potisnemo ponos i oslonimo se na Boga kako bismo na ispravan način razumeli poruku koju on ima za ljude (1. Solunjanima 2:13; Jakovljeva 4:6).

Najpre je peharnik ispričao svoj san. Rekao je da je sanjao vinovu lozu sa tri mladice na kojima je rodilo grožđe. Grožđe je sazrelo i peharnik je iscedio sok u faraonov pehar. Jehova je odmah otkrio Josifu značenje ovog sna. Josif je rekao peharniku da tri mladice predstavljaju tri dana i da će ga za toliko vremena faraon vratiti na njegov položaj. Kada je video da se peharnik oraspoložio, Josif ga je zamolio: „Molim te, učini dobro delo pa me spomeni faraonu.“ Josif je objasnio da je otet iz svog doma i da je nepravedno zatvoren (Postanak 40:9-15).

Ohrabren dobrim vestima koje je peharnik čuo, i pekar je upitao Josifa za značenje svog sna, u kom je video tri korpe hleba na svojoj glavi i ptice koje su jele iz jedne od njih. Josifu je otkriveno značenje i ovog sna. Ali za pekara nije bilo dobrih vesti. Josif je rekao: „Ovako glasi tumačenje: tri korpe predstavljaju tri dana. Za tri dana faraon će te izvesti iz zatvora, pa će ti odrubiti glavu i obesiće te na stub, a ptice će jesti tvoje meso“ (Postanak 40:16-19).  Poput svih vernih Božjih slugu, Josif je odvažno prenosio Božje poruke — kako dobre vesti, tako i poruke osude (Isaija 61:2).

Josifove reči su se obistinile posle tri dana. Faraon je slavio rođendan, što nije bilo uobičajeno među Božjim narodom. Na toj proslavi je objavio svoju odluku o dvojici slugu. Pekar je bio pogubljen, baš kao što je Josif i prorekao, dok je peharnik vraćen na svoj položaj. Nažalost, ovaj nemaran čovek je zaboravio na Josifa (Postanak 40:20-23).

Prošle su dve godine (Postanak 41:1). Nema sumnje da je Josif bio razočaran. Kada mu je Jehova otkrio značenje peharnikovog i pekarevog sna, verovatno se ponadao da će izaći iz zatvora. Nakon toga, Josif se svakog dana možda budio s nadom da je to dan kada će biti oslobođen — a onda bi ga zatekla surova realnost monotonog zatvorskog života. Josifu je možda bilo najteže da izdrži upravo te dve godine u zatvoru. Međutim, on nikada nije prestao da se uzda u Jehovu. Nije se prepustio očaju, već je bio odlučan da istraje i zato su ga okolnosti u kojima se našao učinile još jačim (Jakovljeva 1:4).

Svi mi koji živimo u ovim teškim vremenima isto tako treba da razvijamo istrajnost. Da bismo se suočili s teškoćama koje nam život stalno donosi, potrebni su nam odlučnost, strpljenje i unutrašnji mir, a to nam samo Bog može dati. Kao što je pomogao i Josifu, on i nama može pomoći da se borimo protiv očaja i sačuvamo nadu (Rimljanima 12:12; 15:13).

Iako je peharnik zaboravio Josifa, Jehova nije. Jedne noći je učinio da faraon usni dva veoma upečatljiva sna. U prvom snu, faraon je video kako iz Nila izlazi sedam lepih i debelih krava, a za njima i sedam ružnih i mršavih. Mršave krave su pojele sedam debelih krava. Kasnije je faraon sanjao stabljiku na kojoj je izraslo sedam lepih klasova. Ali onda je izraslo drugih sedam klasova, sasušenih i bolesnih, koji su pojeli zdrave i lepe klasove. Ujutru se faraon probudio veoma uznemiren. Zato je pozvao sve svoje mudrace i sveštenike koji se bave magijom i tražio od njih da mu protumače snove. Niko od njih to nije uspeo (Postanak 41:1-8). Ne znamo da li su bili potpuno zbunjeni ili jednostavno nisu mogli da se usaglase oko značenja, ali u svakom slučaju, faraon nije dobio ono što je tražio. Pa ipak, i dalje je očajnički želeo da mu neko protumači njegove zagonetne snove.

Tada je peharniku proradila savest. Konačno se setio Josifa i rekao faraonu za tog izuzetnog mladića koji je dve godine ranije u zatvoru tačno protumačio njegov i pekarev san. Faraon je odmah pozvao Josifa iz zatvora (Postanak 41:9-13).

Zamislimo kako se Josif osećao kada su faraonovi glasnici došli po njega. Brzo se presvukao i obrijao — verovatno je po egipatskom običaju sasvim obrijao glavu. Nema sumnje da se žarko molio Jehovi da bude uz njega tokom važnog razgovora koji ga je očekivao. Uskoro se našao pred samim faraonom u raskošnoj dvorani kraljevske palate. U zapisu čitamo: „Tada je faraon rekao Josifu: ’Usnio sam san, ali niko ne može da ga protumači. Čuo sam da ti možeš protumačiti san kad ga čuješ.‘“ Iz Josifovog odgovora ponovo vidimo njegovu poniznost i veru u Boga. Rekao je: „To nije u mojoj vlasti! Bog će faraonu objaviti dobro“ (Postanak 41:14-16).

Jehova voli ponizne, verne ljude, tako da nije čudo što je Josifu otkrio ono što nisu znali mudraci i sveštenici. Josif je objasnio faraonu da njegova dva sna imaju isto značenje. Time što je dva puta objavio šta će se dogoditi, Jehova je pokazao da je to „čvrsto odlučio“ i da će se to sigurno ispuniti. Debele krave i zdravi klasovi predstavljali su sedam godina obilja u Egiptu, dok su mršave krave i bolesni klasovi predstavljali sedam godina gladi koje će uslediti nakon toga. Usled te gladi će se iscrpsti sve zalihe u zemlji (Postanak 41:25-32).

 Faraon je razumeo da je Josif ispravno protumačio snove. Ali šta je sad mogao da uradi? Josif ga je posavetovao da pronađe „razboritog i mudrog čoveka“ koji će se pobrinuti da se tokom sedam godina obilja višak roda sakupi u žitnice i da se zatim to žito podeli narodu u vreme gladi (Postanak 41:33-36). Premda je Josif zbog svog iskustva i veština bio i te kako osposobljen za taj posao, nije isticao sebe. To bi bilo nezamislivo za jednog tako poniznog čoveka. A pošto je imao jaku veru, znao je da to nije ni potrebno jer ga Jehova može postaviti na taj položaj ako to želi. Ako imamo pravu veru u Jehovu, ne treba da budemo ambiciozni niti da ističemo sebe, već možemo mirno sve prepustiti u njegove ruke.

Faraon i sve njegove sluge uvideli su koliko je mudar Josifov plan. Faraon je takođe priznao da je Josifov Bog stajao iza tih mudrih reči. Svojim slugama na dvoru je rekao: „Možemo li naći nekoga kao što je ovaj čovek, u kome je Božji duh?“ Josifu je rekao: „Pošto ti je Bog dao da sve to znaš, niko nije tako razborit i mudar kao što si ti. Ti ćeš biti upravitelj mog dvora i ceo moj narod bezuslovno će te slušati. Jedino ću prestoljem biti veći od tebe“ (Postanak 41:38-41).

Faraon je održao reč. Josif je ubrzo bio obučen u haljine od finog lanenog platna. Faraon mu je stavio oko vrata zlatan lanac, dao mu pečatni prsten i kraljevska kola, kao i svu vlast da putuje po zemlji i sprovede svoj plan u delo (Postanak 41:42-44). U samo jednom danu, Josif je iz zatvora dospeo u palatu. Kad se probudio tog jutra, bio je samo običan zatvorenik, a kad je otišao na spavanje, bio je prvi čovek do faraona. Jasno je da je Josifovo poverenje u Jehovu Boga bilo opravdano. Jehova je video svu nepravdu koju je ovaj njegov sluga doživeo tokom godina i reagovao je u pravo vreme i na pravi način. Jehova nije želeo samo da ispravi nepravdu koja je naneta Josifu već i da sačuva budući izraelski narod. O tome će biti više reči u jednom od narednih članaka u ovoj rubrici.

Ako se nalazimo u teškoj situaciji, na primer ako već godinama trpimo neku nepravdu, nemojmo očajavati. Setimo se Josifa. Pošto nikada nije prestao da bude saosećajan, ponizan, istrajan i veran, Jehova ga je na kraju nagradio.