PRE nekog vremena, u jednoj zapadnoj zemlji, dva čoveka su bila optužena za ubistvo i osuđena na smrt na osnovu lažnih dokaza. Kada se saznalo da su dokazi bili lažni, advokati su dali sve od sebe da se ispravi ta nepravda. Uspeli su da oslobode jednog od njih, ali ni sva advokatska veština nije mogla spasti drugog — pogubljenje je već bilo izvršeno.

Pošto u svakom pravnom sistemu može doći do takvog izvrtanja pravde, Biblija daje snažan podstrek: „Samo idi za pravdom“ (Ponovljeni zakoni 16:20). Dobrobit građana zavisi od toga da li se sudije drže tog načela. Tako je bilo i u drevnom Izraelu. Bog je preko Zakona koji im je dao definisao pravni sistem zasnovan na nepristranosti i poštenju. Osmotrimo pobliže taj Zakon kako bismo se uverili da su „svi putevi [Božji] pravda“ (Ponovljeni zakoni 32:4).

Ljudima je potreban pravni sistem čiji zastupnici nisu korumpirani, već pravedni i stručni. Božji Zakon dat Izraelcima isticao je vrednost takvih osobina. Na samom početku putovanja kroz pustinju, Mojsiju je rečeno da za sudije izabere „ljude sposobne, bogobojazne, pouzdane, koji mrze nepravedni dobitak“ (Izlazak 18:21, 22). Četrdeset godina kasnije, on je ponovo naglasio koliko je važno da narodu sude ’mudri, razboriti i iskusni ljudi‘ (Ponovljeni zakoni 1:13-17).

Posle više vekova, judejski kralj Josafat * zapovedio je sudijama: „Pazite šta radite, jer ne sudite u ime čoveka, nego u ime Jehove. On je s vama dok sudite. Zato se sada bojte Jehove. Pazite kako radite, jer kod Jehove, našeg Boga, nema nepravednosti ni pristranosti ni uzimanja mita“ (2. Letopisa 19:6, 7). Kralj je time podsetio sudije da će ih Bog smatrati odgovornima ako pod uticajem predrasuda ili pohlepe donesu nepravednu presudu.

Kada su se izraelske sudije držale tih visokih merila, narod se osećao zaštićeno i sigurno. Pored toga, u Božjem Zakonu su se nalazili principi koji su pomagali sudijama da donose pravedne presude, čak i u najtežim slučajevima. Koji su neki od tih principa?

Iako su se za sudije birali mudri i sposobni ljudi, nije trebalo da se u prosuđivanju oslanjaju na svoje sposobnosti i mudrost. Jehova Bog im je dao smernice na osnovu kojih su mogli donositi ispravne odluke. Pogledajmo neke od njih.

Detaljno ispitati optužbu. Bog je preko Mojsija rekao izraelskim sudijama: „Kad saslušavate svoju braću, sudite pravedno“ (Ponovljeni zakoni 1:16). Sudije mogu doneti pravednu presudu samo ako su upoznate sa svim činjenicama nekog slučaja. Zato je Bog onima koji su sudili  narodu rekao: „Istraži, ispitaj i potanko se raspitaj o tome.“ Dakle, morali su da se postaraju da se ’utvrdi da je [optužba] istinita‘ pre nego što bi išta preduzeli (Ponovljeni zakoni 13:14; 17:4).

Saslušati svedoke. Izjave svedoka su bile od presudnog značaja za svaku istragu. Božji Zakon je nalagao: „Jedan svedok neka ne ustaje protiv čoveka ni za kakav prestup ili greh, kakav god greh da je počinio. Neka svaka stvar bude potvrđena na osnovu izjave dva ili tri svedoka“ (Ponovljeni zakoni 19:15). S druge strane, svedocima je u Božjem Zakonu bilo rečeno: „Ne širi neistinite vesti. Ne sarađuj sa zlim čovekom tako što ćeš biti svedok koji smišlja zlo“ (Izlazak 23:1).

Sprečiti izvrtanje činjenica. Laganje na sudu je bio ozbiljan prestup i zato je u Zakonu stajalo: „Neka sudije to temeljno istraže, pa ako je onaj svedok lažan svedok i ako je izneo lažnu optužbu protiv svog brata, učinite mu onako kako je on nameravao da učini svom bratu. Ukloni zlo iz svoje sredine“ (Ponovljeni zakoni 19:18, 19). Dakle, ako bi neko lagao na sudu kako bi prigrabio nešto što je bilo u tuđem vlasništvu, morao bi da plati iznos u istoj vrednosti. Ako bi se neko služio lažima kako bi nedužan čovek bio osuđen na smrt, bio bi kažnjen smrću. Ovo merilo je za sve služilo kao snažno upozorenje da ne izvrću istinu.

Nepristrano suditi. Tek nakon što su prikupile sve dokaze, sudije su razmotrile sve činjenice i donele presudu. Tada je do izražaja dolazila jedna izvanredna odredba iz Božjeg Zakona: „Ne budi pristran prema ubogom, i nemoj davati prednost uvaženim ljudima. Po pravdi sudi  svom bližnjem“ (Levitska 19:15). Sudije su uvek morale donositi pravednu presudu i nisu smele dozvoliti da na njih utiču nečiji izgled ili položaj u društvu.

Ovi principi, koji su pre mnogo vekova jednostavnim rečima bili izneseni u Božjem Zakonu, mogu se primeniti i u današnjim sudnicama. Ako bi se postupalo po njima, izbegla bi se nepravedna suđenja i pogrešne presude.

Mojsije je Izraelcima postavio sledeće pitanje: „Koji drugi veliki narod ima pravedne propise i zakone kao što je sav ovaj zakon koji iznosim danas pred vas?“ (Ponovljeni zakoni 4:8). Tako nešto nije imao nijedan narod. Pod vladavinom kralja Solomona, koji se u mladosti pridržavao Jehovinih zakona, narod je ’živeo spokojno‘ i u blagostanju. „Jeli su, pili i veselili se“ (1. Kraljevima 4:20, 25).

Nažalost, Izraelci su na kraju okrenuli leđa Bogu. Zato je Bog preko proroka Jeremije rekao: „Odbacili su Jehovinu reč, pa kakva je onda njihova mudrost?“ (Jeremija 8:9). Zbog toga što se Izraelci nisu obazirali na Božje zakone, Jerusalim je postao „kriv za krv“ i pun „gadosti“. Na kraju je bio uništen i 70 godina je bio nenastanjen (Jezekilj 22:2; Jeremija 25:11).

Prorok Isaija je živeo u burnim vremenima izraelske istorije. Razmišljanje o prošlosti ga je podstaklo da kaže jednu važnu istinu o Jehovi Bogu i njegovom Zakonu: „Kad se tvoji pravedni sudovi izvrše na zemlji, pravednosti će se učiti oni koji žive na zemlji“ (Isaija 26:9).

Isaija je sigurno bio radostan što je pod Božjim nadahnućem zapisao ovo proročanstvo o vladavini Mesijanskog Kralja, Isusa Hrista: „Neće suditi po onome što vidi, niti će ukoravati po onome što čuje. Po pravdi će suditi siromašnima, pravedno će ukoravati braneći krotke na zemlji“ (Isaija 11:3, 4). Sve podanike Božjeg Kraljevstva očekuje zaista divna budućnost! (Matej 6:10).