Pošto je Jehova Bog * sve stvorio i svemoćan je, mnogi smatraju da je on odgovoran za sve što se dešava u svetu, pa tako i za loše stvari. Međutim, osmotrite šta Biblija kaže o pravom Bogu:

• „Jehova je pravedan na svim putevima svojim“ (Psalam 145:17).

• „Svi [su] putevi njegovi pravda. On je veran Bog, nema u njemu nepravde, pravedan je i istinit“ (Ponovljeni zakoni 32:4).

• „Jehova [je] veoma samilostan i milosrdan“ (Jakovljeva 5:11).

Bog ne uzrokuje loše stvari. Međutim, da li on navodi druge da čine zlo? Nikako. Sveto pismo kaže: „Kad je u kušnji, neka niko ne govori: ’Bog me iskušava.‘“ Zašto? „Jer se Bog ne može iskušavati zlim stvarima niti on ikoga zlom iskušava“ (Jakovljeva 1:13). Bog ne iskušava nikoga, to jest ne navodi ljude da postupaju loše. On niti uzrokuje zlo niti navodi druge da ga čine. Šta je onda uzrok zla i patnje?

Biblija ukazuje na jedan razlog zbog kog ljudi pate: „Vreme nevolje i nepredviđeni događaji snalaze svakoga“ (Propovednik 9:11). Da li će osoba biti pogođena nekom nesrećom puno zavisi od toga gde se nalazi u nekom trenutku. Pre oko 2 000 godina, Isus Hrist je govorio o jednoj nesreći u kojoj je stradalo 18 osoba, kada se na njih srušila jedna kula (Luka 13:1-5). Oni nisu stradali zbog svog načina života, već jednostavno zato što su bili ispod te kule kada se ona srušila. Nedavno je, u januaru 2010, strašan zemljotres pogodio Haiti. Vlada te zemlje je iznela podatak da je poginulo oko 300 000 ljudi. Svi su oni izgubili život bez obzira na to ko su i kakvi su bili. Takođe, bolest ne bira koga će i kada pogoditi.

Možda se pitamo: ’Zar Bog nije mogao sprečiti te strašne nesreće? Zar nije mogao da zaštiti dobre ljude?‘ Da bi nešto učinio u tim situacijama, morao bi unapred da zna šta će se dogoditi. Premda on sigurno ima sposobnost da unapred vidi buduće događaje, vredi osmotriti sledeće pitanje: Da li Bog tu svoju moć koristi uvek i u svakoj prilici? (Isaija 42:9).

U Bibliji stoji: „Bog je naš na nebesima. Sve što je želeo da učini, učinio je“ (Psalam 115:3). Jehova čini ono što smatra da je potrebno, a ne sve ono što može. To se primenjuje i na njegovu sposobnost da unapred vidi događaje. Na primer, iako  je u drevnim gradovima Sodomu i Gomori zlo bilo veoma veliko, Bog je patrijarhu Avrahamu rekao: „Odlučio sam da siđem i da vidim da li zaista rade to zbog čega vika dopire do mene, i da znam ako nije tako“ (Postanak 18:20, 21). Kako to da Jehova nije znao koliko je veliko zlo u tim gradovima? Zato što je neko vreme tako odlučio. Dakle, on može da izabere da li će koristiti svoju sposobnost da unapred zna sve (Postanak 22:12). To ni na koji način ne ukazuje na neku njegovu slabost. Pošto je ’delo njegovo savršeno‘, on svoju sposobnost da vidi budućnost uravnotežuje sa svojom namerom; on nikada ne prisiljava ljude da postupaju na određeni način * (Ponovljeni zakoni 32:4). Šta iz toga možemo zaključiti? Jasno je da Bog svoju sposobnost da predviđa buduće događaje koristi selektivno i promišljeno, u zavisnosti od situacije.

Ljudi nose deo odgovornosti za zlo koje se događa. Biblija na sledeći način opisuje kako dolazi do loših postupaka: „Svakoga iskušava njegova želja tako što ga vuče i mami. Zatim želja, kada je začeta, rađa greh, a greh, kad se učini, donosi smrt“ (Jakovljeva 1:14, 15). Kada čovekovim postupcima upravljaju neispravne želje, posledice su uvek loše (Rimljanima 7:21-23). Istorija pokazuje da su ljudi počinili velike grozote i naneli ogromnu patnju drugima. Štaviše, zli ljudi vrše uticaj i na druge i tako još više doprinose širenju zla (Poslovice 1:10-16).

Da li Bog treba da spreči ljude da čine zlo? Osmotrimo kako je čovek stvoren. U Bibliji se kaže da je Bog stvorio čoveka po svojoj slici, što znači da ima sposobnost da odražava njegove osobine (Postanak 1:26). Ljudi su dobili dar slobodne volje i zato mogu odlučiti da li će voleti Boga i činiti ono što je ispravno u njegovim očima (Ponovljeni zakoni 30:19, 20). Ako bi Bog primoravao ljude da postupaju na određeni način, zar ne bi time pogazio njihovu slobodnu volju? U tom slučaju ljudi bi bili poput robota, koji rade ono za šta su programirani. Isto bi se moglo reći i kada bi sudbina, to jest ono što muslimani nazivaju kismet, diktirala naše postupke i događaje u životu. Zaista možemo biti srećni što Bog poštuje naše dostojanstvo i dopušta nam da izaberemo svoj životni put. Međutim, to ne znači da će posledice  ljudskih grešaka i loših odluka zauvek mučiti čovečanstvo.

Ako biste nekoj osobi hinduističkog ili budističkog porekla postavili pitanje s naslovne strane ovog časopisa, verovatno biste dobili odgovor poput ovog: „Ljudi pate zbog zakona karme. Oni trpe posledice svojih postupaka iz prošlih života.“ *

Dobro je proceniti učenje o karmi u svetlu onoga što Biblija kaže o smrti. U edenskom vrtu, odakle potiče čovečanstvo, Stvoritelj je rekao prvom čoveku, Adamu: „Sa svakog drveta u vrtu slobodno jedi dok se ne nasitiš. Ali s drveta spoznanja dobra i zla ne smeš jesti, jer onog dana kada budeš jeo s njega, sigurno ćeš umreti“ (Postanak 2:16, 17). Adam bi živeo večno da nije bio neposlušan Bogu i time zgrešio. Smrt je bila kazna za neposlušnost Božjoj zapovesti. Kada je Adam dobio decu, „smrt [se] proširila na sve ljude“ (Rimljanima 5:12). Zato se može reći da je ’plata za greh smrt‘ (Rimljanima 6:23). Biblija takođe objašnjava: „Ko je umro, oslobođen je od svog greha“ (Rimljanima 6:7). Drugim rečima, ljudi nakon smrti više ne plaćaju za svoje grehe.

Milioni ljudi danas smatraju da je patnja povezana s karmom. Oni koji veruju u to obično mirno prihvataju svoju i tuđu patnju. Ali činjenica je da to verovanje ne pruža nikakvu nadu da će jednog dana nestati zlo i patnja. Veruje se da osoba može biti izbavljena iz ciklusa ponovnog rađanja jedino ako živi u skladu s društvenim normama i s posebnom vrstom spoznanja. Naravno, te ideje su daleko od onoga što stoji u Bibliji. *

Glavni uzrok zla nije čovek. Satana Ðavo, koji je u početku bio veran Božji anđeo, „nije ostao postojan u istini“ i uveo je greh u svet (Jovan 8:44). On je započeo pobunu u edenskom vrtu (Postanak 3:1-5). Isus Hrist ga je nazvao Zlim i ’vladarem sveta‘ (Matej 6:13; Jovan 14:30). U celini gledano, čovečanstvo sledi Satanu time što pod njegovim uticajem odbacuje Jehovu (1. Jovanova 2:15, 16). „Ceo svet je u vlasti Zloga“, stoji u 1. Jovanovoj 5:19. I druga duhovna stvorenja su postala zla i pridružila se Satani. Biblija pokazuje da Satana i njegovi demoni ’zavode ceo svet‘, zbog čega je na zemlji nastalo teško stanje (Otkrivenje 12:9, 12). Dakle, Satana Ðavo je prvenstveno odgovoran za zlo.

Jasno je da Bog nikome ne nanosi patnju niti treba da ga krivimo što ona postoji. Štaviše, on je obećao da će je ukloniti, o čemu će biti reči u narednom članku.