Oko sedam vekova nakon što je zapisano, Mihejevo proročanstvo o Mesiji se ispunilo kada se Isus rodio u Vitlejemu. Oko 30 godina kasnije, 29. n. e., ispunio se i deo Danilovog proročanstva koji govori o dolasku Mesije. Isus se krstio i Bog ga je pomazao svetim duhom. Obećani Potomak, to jest Mesija kog su ljudi dugo čekali, pojavio se tačno na vreme.

Isus je odmah započeo sa svojom službom, „objavljujući dobru vest o Božjem kraljevstvu“ (Luka 8:1). Kao što je bilo prorečeno, on je bio blag, obziran i iskreno zainteresovan za druge. Poučavao je s ljubavlju i njegove pouke su bile praktične. Takođe je lečio „svaku nemoć u narodu“ i tako pokazao da je Bog s njim (Matej 4:23). Ljudi svih životnih doba su se okupljali oko njega. Svi oni su, poput jednog njegovog učenika, sa uverenjem mogli reći: „Našli smo Mesiju!“ (Jovan 1:41).

Isus je prorekao da će pre nego što njegovo Kraljevstvo zavlada nad celom zemljom, u svetu biti ratova, zemljotresa i mnogih drugih nevolja. Zato je svima rekao: „Bdite!“ (Marko 13:37).

Isus je bio savršen čovek i ostao je poslušan Bogu, ali imao je neprijatelje koji su ga na kraju ubili. Svojom smrću je ljudima otvorio put za večni život u Raju i time im omogućio ono što su Adam i Eva izgubili.

Isusova smrt je bila prorečena. Još jedno proročanstvo se ispunilo kada ga je Bog nakon tri dana uskrsnuo kao moćno duhovno biće. Isus se nakon toga pojavio pred više od 500 svojih učenika. Pre nego što je uzašao na nebo, zapovedio je svojim sledbenicima da s dobrom vešću o njemu i njegovom Kraljevstvu idu kod „ljudi iz svih naroda“ (Matej 28:19). U kojoj meri su njegovi sledbenici obavili taj zadatak?

(Temeljeno na Mateju; Marku; Luki; Jovanu i 1. Korinćanima.)