Kakav stav hrišćani treba da zauzmu?

DANAŠNJI pravi hrišćani se ne bave politikom. Zašto? Zato što slede primer Isusa Hrista, koji je rekao: „Nisam deo sveta.“ Svojim sledbenicima je takođe rekao: „Niste deo sveta“ (Jovan 15:19; 17:14). Osmotrimo neke razloge zbog kojih hrišćani ne treba da se mešaju u politiku.

1. Ljudi imaju ograničenu moć. Biblija kaže da ljudi nemaju ni sposobnost ni pravo da vladaju jedni nad drugima. Prorok Jeremija je zapisao: „Čovek koji hodi ne može da upravlja svojim koracima“ (Jeremija 10:23).

Kao što ljudi nisu stvoreni sa sposobnošću da lete, tako nisu stvoreni ni sa sposobnošću da sami vladaju. Govoreći o granicama ljudskog vladanja, istoričar Dejvid Fromkin je zapazio: „Vlade su sačinjene od ljudi i zato prave greške i njihova budućnost je nesigurna. Iako imaju izvesnu moć, ona nije neograničena“ (The Question of Government). Nije nikakvo čudo što nas Biblija upozorava da se ne uzdamo u čoveka (Psalam 146:3).

2. Zle duhovne sile utiču na svetska zbivanja. Kada je Isusu bilo ponuđeno da vlada svetom, on nije porekao da Satana ima vlast nad svim kraljevstvima koja mu je ponudio. Štaviše, jednom drugom prilikom je rekao da je Satana „vladar sveta“. Nekoliko godina kasnije, apostol Pavle ga je nazvao ’bogom ovog sveta‘ (Jovan 14:30; 2. Korinćanima 4:4). Pavle je napisao suhrišćanima: „Borimo [se] protiv [...] svetskih vladara ove tame, protiv zlih duhovnih sila na nebesima“ (Efešanima 6:12). Dakle, pravi vladari ovog sveta jesu zle duhovne sile koje deluju iza kulisa. Kako ta činjenica treba da utiče na naše gledište o politici?

Osmotrimo sledeći primer: Kao što snažne morske struje nose male brodove, tako i moćne zle duhovne sile upravljaju  političkim sistemima. I kao što je posada na tim brodovima nemoćna pred silinom morskih struja, tako su i političari nemoćni pred zlim duhovnim silama. Te sile su rešene da potpuno iskvare ljudsko društvo i da otežaju život na zemlji (Otkrivenje 12:12). Zato pravu promenu može doneti samo neko ko je moćniji od Satane i njegovih demona. To nije niko drugi do Jehova Bog (Psalam 83:18; Jeremija 10:7, 10).

3. Pravi hrišćani su se opredelili za Božje Kraljevstvo. Isus i njegovi učenici su znali da će u određeno vreme Bog na nebu uspostaviti vlast nad celom zemljom. Biblija tu vlast naziva Božjim Kraljevstvom i pokazuje da je Isus Hrist postavljen za Kralja (Otkrivenje 11:15). Pošto je to Kraljevstvo važno za celo čovečanstvo, glavna tema Isusovog poučavanja bila je ’dobra vest o Božjem kraljevstvu‘ (Luka 4:43). Takođe je poučio svoje učenike da se mole: „Neka dođe kraljevstvo tvoje.“ Zašto? Zato što će se tada Božja volja vršiti kako na nebu tako i na zemlji (Matej 6:9, 10).

Šta će se desiti s ljudskim vlastima? Biblija odgovara da će vladavine „celog sveta“ biti uništene (Otkrivenje 16:14; 19:19-21). Onaj ko iskreno veruje da će Božje Kraljevstvo uskoro okončati sve političke sisteme sigurno ih neće podržavati. Na kraju krajeva, ako bi podržavao ljudske vlasti, koje su već osuđene na propast, time bi se zapravo suprotstavljao Bogu.

Da li to što se pravi hrišćani ne uključuju u politiku znači da ne žele da doprinesu napretku društva u kom žive? Odgovor se nalazi u narednom članku.

[Istaknuti tekst na 7. strani]

Jehovini svedoci aktivno zastupaju Božje Kraljevstvo, a ne političke reforme