Život u biblijska vremena — muzički instrumenti

„Hvalite [Boga] uz zvuk roga! Hvalite ga uz žičani instrument i harfu! Hvalite ga uz daire i igru! Hvalite ga uz žičani instrument i frulu! Hvalite ga uz činele zvonke! Hvalite ga uz zveket činela!“ (PSALAM 150:3-5)

MUZIKA i muzičari su oduvek imali važnu ulogu u obožavanju Jehove Boga. Na primer, kada je Jehova čudom proveo Izraelce kroz Crveno more, Mojsijeva sestra Marija je predvodila žene u pobedničkoj pesmi i igri. One su igrale udarajući u daire. Na ovom primeru se jasno vidi koliko je muzika bila važna Izraelcima — tek što su umakli egipatskoj vojsci, a te žene su nadohvat ruke imale muzičke instrumente (Izlazak 15:20). Mnogo godina kasnije, kralj David je uredio da hiljade muzičara sviraju dok se vrši sveta služba u svetom šatoru. Tako se radilo i u hramu koji je izgradio njegov sin Solomon (1. Letopisa 23:5).

Od čega su bili napravljeni ti instrumenti? Kako su izgledali? Kako su zvučali? I kada su bili korišćeni?

Vrste muzičkih instrumenata

Instrumenti koji su opisani u Bibliji pravljeni su od najkvalitetnijeg drveta, životinjske kože, metala i kostiju. Neki su bili ukrašeni slonovačom. Žice su pravljene od biljnih vlakana ili životinjskih creva. Iako nijedan drevni instrument nije opstao do današnjih dana, njihovi crteži jesu.

 Muzički instrumenti iz biblijskih vremena mogu se podeliti u tri osnovne grupe: žičani instrumenti, poput harfe, lire (1) i laute (2); duvački instrumenti, kao što su rog ili šofar (3), truba (4) i veoma omiljena frula (5); udaraljke, među kojima su daire (6), čegrtaljke (7), činele (8) i zvonca (9). Muzičari su na ovim instrumentima pratili pesmu, igru i poeziju (1. Samuilova 18:6, 7). Što je najvažnije, koristili su se u obožavanju Boga, koji je i omogućio ljudima da uživaju u muzici (1. Letopisa 15:16). Upoznajmo se sada pobliže sa svakom od ovih grupa.

Žičani instrumenti. Harfa i lira su bili laki, prenosivi instrumenti sa žicama zategnutim preko drvenog rama. David je svirao na jednom žičanom instrumentu kako bi oraspoložio zlovoljnog kralja Saula (1. Samuilova 16:23). Ovi instrumenti su bili deo orkestra koji je svirao tokom posvećenja Solomonovog hrama i u drugim radosnim prilikama, kao što su praznici (2. Letopisa 5:12; 9:11).

Lauta je obično bila drugačijeg oblika od harfe. Najčešće je imala nekoliko žica koje su bile razvučene njenom celom dužinom prelazeći preko rezonantne kutije. Dok su treperile, žice su proizvodile melodičan zvuk vrlo sličan zvucima današnje gitare. Pravljene su od upletenih biljnih vlakana ili životinjskih creva.

Duvački instrumenti. Ovi instrumenti se često pominju u Bibliji. Jedan od najstarijih među njima jeste jevrejski rog ili šofar. To je šupalj rog ovna koji proizvodi snažan, prodoran zvuk. Izraelci su koristili šofar da okupe vojsku tokom bitke i da oglase u narodu kada je vreme za pokret (Sudije 3:27; 7:22).

Još jedan instrument iz ove grupe jeste limena truba. Jedan od zapisa među svicima s Mrtvog mora otkriva da su muzičari uspevali da postignu neverovatno širok raspon tonova na ovim instrumentima. Jehova je zapovedio Mojsiju da napravi dve srebrne trube koje je trebalo koristiti u svetom šatoru (Brojevi 10:2-7). Na posvećenju Solomonovog  hrama, 120 truba je svojim snažnim zvucima uveličalo tu svečanost (2. Letopisa 5:12, 13). Zanatlije su pravile trube različitih dužina. Neke su od usnika do završetka u obliku zvona bile duge preko 90 centimetara.

Omiljeni izraelski duvački instrument bila je frula. Njen veseo, melodičan zvuk podizao je raspoloženje na porodičnim okupljanjima, gozbama i venčanjima (1. Kraljevima 1:40; Isaija 30:29). Osećajan zvuk frule takođe se mogao čuti na sahranama tokom kojih je sviranje bilo deo pogrebne ceremonije (videti stranu 14; Matej 9:23).

Udaraljke. Za vreme slavlja, Izraelci su koristili raznolike udaraljke. Ti dinamični zvuci su izazivali snažne emocije. Daire su pravljene od životinjske kože razvučene preko okruglog drvenog obruča. Kada bi se u njih udarilo rukom, davale bi zvuk koji je podsećao na zvuk bubnja. Ukoliko bi se zatresao obruč, prikačena zvonca bi zveckala u ritmu.

Među udaraljkama su se nalazile i čegrtaljke. Imale su ovalni metalni ram i ručku, kao i prečke na kojima su pričvršćene metalne pločice. Kada bi se zatresle napred-nazad, čegrtaljke bi se oglasile zvonkim zvukom.

Bronzane činele su imale još oštriji zvuk. Postojale su u dve veličine. Velike činele je trebalo snažno udarati jednu o drugu. Manje, melodične činele su se držale među prstima. I jedne i druge su proizvodile zveketav zvuk, ali različite jačine (Psalam 150:5).

Isti obrazac

Jehovini svedoci danas svoje sastanke na kojima slave Boga počinju i završavaju pevanjem pesama. Za veće skupove se snimaju melodije koje izvodi orkestar sačinjen od savremenih žičanih i duvačkih instrumenata, kao i udaraljki.

Time što su u svoje obožavanje uvrstili muziku i pesme, Svedoci slede obrazac koji su postavili drevni Izraelci i hrišćani iz prvog veka (Efešanima 5:19). Poput Božjih slugu iz biblijskih vremena, Jehovini svedoci uživaju dok uz muziku pevaju hvale Jehovi.

[Slike na 23. strani]

(instrumenti nisu u srazmeri)

(Vidi publikaciju)