Avraham — primer hrabrosti

Avraham posmatra svoju porodicu i sluge dok se pripremaju da pođu u Hanan (Postanak 12:1-5). Prelazeći pogledom preko tog mnoštva, Avraham je i te kako svestan svoje odgovornosti prema njima. Kako će se brinuti za njihove potrebe u nepoznatoj zemlji? Da li bi to bilo lakše u Uru, u bogatom kraju koji obiluje prostranim pašnjacima, plodnim zemljištem i izvorima vode? Šta ako se u toj novoj zemlji razboli ili umre? Ko će se starati o njegovoj porodici? Avrahama možda more takve brige, ali ne dozvoljava da ga strah parališe. Rešen je da postupa po Božjim zapovestima, šta god da se desi — a to je znak prave hrabrosti.

 ŠTA JE HRABROST? To je osobina onoga ko je srčan, smeo i odvažan, sušta suprotnost plašljivosti i kukavičluku. Hrabrost ne podrazumeva obavezno odsustvo straha. Zapravo, čovek čija hrabrost potiče od Boga čini ono što je potrebno uprkos svojim strahovima.

KAKO JE AVRAHAM POKAZIVAO HRABROST? Avraham se nije plašio da bude drugačiji. On je odrastao u okruženju u kom su ljudi obožavali mnogo raznih bogova i idola. Međutim, nije dozvolio da ga strah od mišljenja drugih spreči da čini ono što je znao da je ispravno. Odvažno je izabrao drugačiji životni put, odlučivši da služi jedinom istinitom Bogu — „Svevišnjem Bogu“ Jehovi (Postanak 14:21, 22).

Avrahamu je služenje istinitom Bogu bilo ispred materijalnih stvari. Bio je spreman da ostavi udobnosti života u Uru i uputi se u pustinju, potpuno se uzdajući u to da će se Jehova pobrinuti za njegove potrebe. Naravno, dok su godine prolazile, Avraham se možda prisećao nekih udobnosti koje je imao u Uru. Ali bio je siguran da će Jehova uvek brinuti o njemu i njegovoj porodici. Oslanjao se na Jehovu, najvažniju osobu u svom životu, i to mu je ulilo hrabrost da se drži Njegovih zapovesti.

KOJA JE POUKA ZA NAS? Možemo se ugledati na Avrahama tako što razvijamo hrabrost da budemo poslušni Jehovi, čak i kada drugi oko nas to ne čine. Na primer, Biblija kaže da oni koji se čvrsto drže svoje vere u Jehovu Boga mogu doživeti protivljenje, možda od dobronamernih prijatelja ili rođaka (Jovan 15:20). Međutim, ako smo uvereni u ono što smo naučili o Jehovi, mi branimo svoja uverenja, i to s puno poštovanja (1. Petrova 3:15).

Takođe možemo da se pouzdamo u Božje obećanje da će se brinuti o onima koji mu veruju. Takvo pouzdanje daje nam hrabrost da na prvo mesto u životu stavimo duhovne a ne materijalne stvari (Matej 6:33). Osmotrimo kako je to učinila jedna porodica.

Iako su njihova dva sina još bila mala, Dag i Beki su želeli da se presele u zemlju gde je veća potreba za objaviteljima dobre vesti iz Biblije. Nakon što su sve pažljivo razmotrili i usrdno se molili Bogu, odlučili su da ostvare svoje planove. „Bila nam je potrebna hrabrost da bismo se spakovali i krenuli zajedno s decom, ne znajući tačno kako će se stvari odvijati“, kaže Dag. „Ali još na samom početku razgovarali smo o primeru Avrahama i Sare. Zaista nam je pomoglo razmišljanje o tome kako su se oni pouzdali u Jehovu i kako ih on nikada nije izneverio.“

O životu svoje porodice u stranoj zemlji, Dag kaže: „Doživeli smo ogromne blagoslove.“ Zatim objašnjava: „Pošto je naš način života sad mnogo jednostavniji, veći deo dana možemo da budemo zajedno kao porodica — propovedamo dobru vest, razgovaramo i igramo se. To je osećaj slobode koji se rečima ne može opisati.“

Naravno, ne mogu svi učiniti tako velike promene. Pa ipak, svi možemo da se ugledamo na Avrahama tako što služenje Bogu stavljamo na prvo mesto, uvereni da će nas on podržati. Kada tako činimo, mi slušamo biblijski savet i „puni hrabrosti možemo reći: ’Jehova je moj pomoćnik, neću se bojati‘“ (Jevrejima 13:5, 6).

[Istaknuti tekst na 7. strani]

Čovek čija hrabrost potiče od Boga čini ono što je potrebno uprkos svojim strahovima

 [Okvir/Slika na 8. strani]

Bogobojazna žena i divna supruga

Sara je bila udata za čoveka koji se isticao po svojoj veri. Ali ona je i sama bila bogobojazna i pružila je veoma dobar primer. Štaviše, ona se u Bibliji tri puta pominje kao uzor za pobožne žene (Isaija 51:1, 2; Jevrejima 11:11; 1. Petrova 3:3-6). Premda u Bibliji ne saznajemo mnogo o ovoj izuzetnoj ženi, ipak možemo da naslutimo kakvu je predivnu ličnost imala.

Na primer, razmislimo o tome kako je Sara reagovala kada joj je Avraham preneo Božje uputstvo da napuste Ur. Da li se pitala gde idu i zašto? Da li je bila zabrinuta za to od čega će živeti? Da li je bila tužna zbog toga što će morati da napusti prijatelje i porodicu ne znajući da li će ih uopšte više videti? Sigurno su joj takve misli prolazile kroz glavu. Pa ipak, ona je bila spremna da ide, verujući da će je Jehova blagosloviti zbog poslušnosti (Dela apostolska 7:2, 3).

Pored toga što je bila poslušna Bogu, Sara je bila i divna supruga. Nije se takmičila s mužem kako bi preuzela vođstvo u porodici, već je u srcu razvijala poštovanje prema njemu i s ljubavlju ga podržavala kao poglavara. Tako se ukrašavala dobrim osobinama (1. Petrova 3:1-6).

Da li današnje supruge mogu nešto naučiti od nje? „Iz Sarinog primera sam naučila da mogu slobodno da izrazim svoje gledište mužu“, kaže Džil, koja je u srećnom braku više od 30 godina. „Pa ipak, moj muž kao poglavar porodice ima odgovornost da donese konačnu odluku. Nakon toga, treba da dam sve od sebe kako bih doprinela njenom uspehu.“

Od svega što učimo od Sare možda je najupečatljivije to što, iako je bila veoma lepa, nije zbog toga postala ponosna (Postanak 12:10-13). Naprotiv, ona je ponizno podržavala Avrahama dok su zajedno doživljavali uspone i padove. Bez sumnje, Avraham i Sara su bili veran, ponizan par koji je vezivala ljubav. Zaista su bili blagoslov jedno za drugo.