Da li Biblija osuđuje kockanje?

POPULARNI filmovi i televizijske emisije često prikazuju kockanje, naročito u kazinu, kao razonodu lepih, bogatih i otmenih. Naravno, gledaoci razumeju da takva slika nije realna.

S druge strane, u stvarnom svetu sve veću pažnju onih koji žele da okušaju sreću privlači lutrija, sportske kladionice i kockanje preko Interneta. Kockanje je „gotovo univerzalan porok čija se popularnost širi poput šumskog požara“, navodi se u knjizi Internet Gambling. Na primer, poker se sada na televiziji i Internetu prikazuje kao sportska disciplina. Prema jednim novinama, stručnjaci procenjuju da se nedavno u Sjedinjenim Državama broj igrača pokera udvostručio u periodu od 18 meseci.

Kockanje podrazumeva ulaganje novca sa neizvesnim ishodom. Mnogi ljudi razmišljaju da u tome nema ništa loše sve dok se ulaže sopstveni novac i dok se ne razvije zavisnost. Štaviše, New Catholic Encyclopedia navodi da se kockanje „ne smatra grehom dokle god se zbog prepuštanja toj navici ne zapostavljaju dužnosti“. Međutim, ne navode se biblijski citati koji bi poduprli takav zaključak. Kako onda hrišćani treba da gledaju na to? Da li Biblija odobrava kockanje ili ga osuđuje?

Mora se zapaziti da se u Svetom pismu kockanje ne pominje direktno. Međutim, to ne znači da nemamo nikakve smernice u tom pogledu. Biblija ne sadrži pravila za svaku situaciju, već nas podstiče da se ’trudimo da razumemo šta je Jehovina volja‘ (Efešanima 5:17). Prema biblisti E. Bulingeru, grčka reč koja je prevedena sa „razumeti“ odnosi se na sticanje kompletne slike o određenoj temi putem „mentalne aktivnosti, znanja stečenog dubokim promišljanjem i razmatranjem“. Dakle, hrišćanin može razumeti šta je Božja volja tako što će uzeti u obzir biblijska načela koja se odnose na kockanje i razmisliti o njima. Dok čitate biblijske citate o kojima će biti reči u članku, možete se pitati: ’Kako se ovaj citat može primeniti na kockanje? Kako iz toga saznajem koja je Božja volja u tom pogledu?‘

Igra na sreću

Pošto je kockanje stavljanje uloga na nešto što je neizvesno, verovanje u sreću — višu silu koja navodno kontroliše tok događaja — ima značajnu ulogu, pogotovo kada je u igri novac. Zato se, na primer, na loto listićima biraju srećni brojevi, među sujevernim igračima mahjonga zabranjeno je izgovaranje određenih  reči, a postoji i običaj da se dune u kocku pre nego što se baci. Zašto? Kockari često veruju da je sasvim moguće da će sreća uticati na ishod.

Da li je polaganje nade u sreću samo bezazlena igra? Tako su mislili neki u drevnom Izraelu. Verovali su da im sreća može doneti prosperitet. Šta je Jehova Bog mislio o tome? Preko proroka Isaije im je rekao: „Vi ostavljate Jehovu, zaboravljate moju svetu goru, postavljate sto bogu Sreće i vino sa začinima točite bogu Sudbine“ (Isaija 65:11). U Božjim očima je verovanje u sreću oblik idolopoklonstva i ne može se uskladiti sa obožavanjem koje on prihvata. Ono predstavlja pouzdanje u imaginarnu silu umesto u istinitog Boga. Nemamo razloga da verujemo da je Bog promenio svoje gledište.

Odakle dolazi novac

Bilo da je u pitanju klađenje preko Interneta, kupovina loto listića, sportsko klađenje ili kockanje u kazinu, učesnici uglavnom ne razmišljaju o tome odakle dolazi novac koji žele da osvoje. Kockanje se razlikuje od legalnih transakcija i kupovine po tome što igrači nastoje da osvoje novac koji gube drugi učesnici igre. a „Na svakog milionera koji je to postao putem dobitka na lutriji“, navodi kanadski Centar za lečenje zavisnosti i mentalno zdravlje, „dolaze milioni onih koji su izgubili novac!“ Koja biblijska načela mogu pomoći hrišćaninu da razume Božje gledište o tome?

Poslednja od Deset zapovesti datih Izraelcima glasila je: „Ne poželi ženu svog bližnjeg, ni njegovog roba, ni njegovu robinju, ni njegovog bika, ni njegovog magarca, niti išta što pripada tvom bližnjem“ (Izlazak 20:17). Želja za nečim što pripada bližnjem — bilo da su to materijalni posedi, bogatstvo ili novac — bila je ozbiljan greh, kao i požuda za nečijom ženom. Vekovima  kasnije apostol Pavle je ponovio tu zapovest hrišćanima rekavši: „Ne poželi!“ (Rimljanima 7:7). Ako bi hrišćanin nastojao da osvoji nešto na račun druge osobe, zar se ne bi moglo reći da je poželeo nešto što pripada drugome?

„Bilo da to oni [većina kockara] priznaju ili ne“, piše kolumnista Filip Fogel, „pre nego što igra počne oni potajno sanjaju o tome da svaki ulog, pa čak i ako je to samo nekoliko dolara, pretvore u veliki dobitak.“ Oni maštaju o tome da se obogate preko noći. To je u očiglednoj suprotnosti s biblijskim savetom da hrišćanin treba „vredno [da] radi, čineći dobro svojim rukama, da ima šta dati onome ko je u oskudici“ (Efešanima 4:28). Apostol Pavle je konkretno naveo: „Ako neko neće da radi, neka i ne jede.“ Zatim je dodao: „[Treba] da jedu hleb koji sami zarade“ (2. Solunjanima 3:10, 12). Ali da li se kockanje može smatrati nečijim poslom?

Iako se za kockanje može reći da zahteva dosta truda, novac koji se stiče je dobitak, a ne zarada ili nadoknada za obavljeni posao i pružene usluge. Pošto kockar ulaže novac s velikim rizikom, ishod mnogo zavisi od igre slučaja i on se nada da će pre ili kasnije doći do preokreta u njegovu korist. Ukratko rečeno, on želi da od ničega stvori nešto. S druge strane, pravi hrišćani su podstaknuti da zarađuju novac poštenim radom. „Nema za čoveka ništa bolje nego da jede i da pije i da mu duša uživa u dobru od truda njegovog“, napisao je mudri kralj Solomon. Zatim je dodao: „To dolazi iz ruke istinitog Boga“ (Propovednik 2:24). Zaista, Božje sluge ne polažu nade u nerealna očekivanja niti pokušavaju na lak način da dođu do novca, već se uzdaju u Boga koji im pruža sreću i blagoslove.

Zamka koju treba izbegavati

Iako igrom slučaja neko može osvojiti dobitak, dobro je razmišljati ne samo o trenutnom uzbuđenju, već i o dugoročnim posledicama kockanja. „Nasledstvo koje se od početka pohlepom stiče“, stoji u Poslovicama 20:21, „na kraju nije blagoslovljeno.“ Mnogi dobitnici na lutriji i drugi kockari uvideli su, na svoje razočaranje, da im bogatstvo koje su osvojili nije donelo sreću. Koliko je bolje poslušati biblijski savet da ne polažemo pouzdanje u „nesigurno bogatstvo, nego u Boga, koji nam bogato daje sve da u tome uživamo“ (1. Timoteju 6:17).

Kockanje nije samo pitanje dobitka i gubitka, već postoji i jedna mnogo mračnija strana. „Oni koji su odlučili da se obogate upadaju u iskušenje i zamku i u mnoge nerazumne i štetne želje, koje guraju ljude u uništenje i propast“, kaže Božja Reč (1. Timoteju 6:9). Svrha svake zamke jeste da se neoprezna žrtva uplete u nju. Bezbroj ljudi koji su odlučili da ulože samo malu sumu novca i da se samo nekoliko puta oprobaju u kocki, upleli su se u tu zamku i postali zavisni od kockanja. To je mnogima uništilo karijeru, povredilo voljene i razorilo porodice.

Nakon razmatranja mnogih stihova koji se mogu primeniti na kockanje, da li uviđate koja je Božja volja u tom pogledu? Apostol Pavle je podstakao suhrišćane: „Ne dajte da vas i dalje oblikuje ovaj svet, nego se preobrazite obnavljanjem svog uma, da utvrdite šta je Božja volja — šta je dobro, ugodno i savršeno“ (Rimljanima 12:2). Za hrišćane vodič u životu treba da bude Božja volja, a ne opšteprihvaćeno gledište. Kao ’srećan Bog‘, Jehova želi da se radujemo životu, bez gorkih plodova koje donosi zamka kockanja (1. Timoteju 1:11).

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 14. strani]

Božje sluge zarađuju novac poštenim radom

[Okvir na 13. strani]

Uzbuđenje koje donosi dobitak

Da li kockanje lako prelazi u naviku i stvara zavisnost? Na osnovu jednog istraživanja o reakciji kockara na dobitak i gubitak, dr Hans Brajter je zapazio da je „u eksperimentu sa kockanjem novčana nagrada stvorila u mozgu učesnika reakciju koja je vrlo slična kao kada zavisnik od kokaina unese dozu te droge“.

[Slika na 13. strani]

Čiji novac kockari priželjkuju da osvoje?