Pet vekova kalvinizma

ŽAN KOVEN (Žan Kalvin) rođen je 1509. u Nojonu, u Francuskoj. On je osnovao verski pokret koji je snažno uticao na ljude u Evropi, na američkom kontinentu, u Južnoafričkoj Republici i drugim krajevima sveta. Smatra se jednim od najvećih crkvenih reformista u istoriji zapadnjačke civilizacije.

Danas, nekih pet vekova nakon Kalvinovog rođenja, kalvinizam — skup njegovih ideja i učenja — u raznim oblicima i dalje utiče na brojne protestantske denominacije kao što su reformisana, prezbiterijanska, kongregacionalna, puritanska i druge crkve. Prošlog septembra, prema podacima Saveza reformisanih crkava u svetu je bilo 75 miliona pristalica kalvinizma u 107 zemalja.

U sukobu s katoličanstvom

Kalvinov otac je bio pravni zastupnik i sekretar katoličke crkve u Nojonu. Zbog prirode posla kojim se bavio, verovatno je mnogo puta video loše vladanje tadašnjeg sveštenstva. Ne znamo da li su zbog toga on i Kalvinov brat  protestovali i pokazali nepoštovanje prema crkvi, ali činjenica je da su s vremenom bili ekskomunicirani. Kada mu je otac umro, Kalvin je imao problema da mu obezbedi hrišćanski pogreb. Verovatno je to dovelo do toga da njegovo nepoverenje prema katoličanstvu bude sve veće.

U većini dela se ne govori puno o tome kakav je Kalvin bio u mladosti, osim da je bio povučen i ne baš pričljiv. Čak i dok je studirao u Parizu, Orleanu i Buržu, izgleda da nije imao puno prijatelja. Međutim, Kalvin je bio bistar i imao je izuzetno dobro pamćenje. Takođe, imao je neverovatnu sposobnost da uči po ceo dan — od pet ujutru do ponoći. Sve to omogućilo mu je da postane doktor prava pre nego što je napunio 23 godine. Da bi proučavao Bibliju, naučio je hebrejski, grčki i latinski. Ipak, Kalvin je pre svega postao poznat po svojoj ozbiljnosti i radnoj disciplini, što je čak i danas mnogima asocijacija za kalvinizam.

Za to vreme, u susednoj Nemačkoj, Martin Luter je otvoreno optuživao Katoličku crkvu za korupciju i zagovaranje nebiblijskih učenja. Smatra se da je 1517. na vrata crkve u Vitenbergu prikucao svojih 95 teza, to jest protesta, tražeći reformu crkve. Mnogi su podržali Lutera, i reformacija se brzo proširila po Evropi. Sasvim razumljivo, zbog toga se u mnogim mestima javilo jako protivljenje, ali protestanti su nastavili da šire svoja verovanja i po cenu života. Kalvinov prijatelj Nikola Kop, održao je 1533. u Parizu govor u kom je podržao Lutera, a pošto je Kalvin dao svoj doprinos pisanju tog govora, obojica su morali da beže kako bi spasli živu glavu. Kalvin se nikada više nije vratio da živi u Francuskoj.

Tri godine kasnije, 1536, Kalvin je izdao knjigu Ustanova hrišćanske vere, iscrpan priručnik protestantizma. Namenio ga je kralju Fransoi I, s ciljem da odbrani francuske protestante, koji su kasnije postali poznati kao hugenoti. U svojoj knjizi, napao je katolička učenja i odbranio temeljnu nauku svoje vere — Božju vlast. Njegova knjiga je poznata ne samo po uticaju na religioznom polju već i po uticaju koji je izvršila na francuski jezik i književni stil. Za Kalvina se kaže da je jedan od najistaknutijih reformista. On se kasnije naselio u Ženevi i od 1541. taj grad je postao sedište njegovih reformi.

Sprovođenje reformi u Ženevi

Kalvin je veoma snažno uticao na stanovnike Ženeve. Vođen jakim osećajem za moral i pravdu uspeo je da od ovog „ozloglašenog mesta napravi grad u kom je strog moralni kodeks upravljao životom svih njegovih stanovnika“, zapaža se u delu Encyclopedia of Religion. Promene su nastupile i na drugim poljima. Dr Sabine Vit, kustos Nemačkog istorijskog muzeja u Berlinu, objašnjava: „Usled verskih sukoba u Francuskoj i priliva hiljada protestantskih izbeglica, stanovništvo [Ženeve] se  za samo nekoliko godina udvostručilo.“ Hugenoti, koji su imali radnu disciplinu poput Kalvinove, doprineli su napretku ekonomije, čime je Ženeva postala poznata po štamparskoj delatnosti i proizvodnji časovnika.

U Ženevu su dolazile i protestantske izbeglice iz drugih zemalja, kao na primer iz Engleske, gde ih je progonila kraljica Marija I. Pošto su se uglavnom sastojali od prognanih manjina, kalvinisti su razvili ono što verski časopis Christ in der Gegenwart naziva „teologijom progonjenih“. Izbeglice su 1560. objavile Ženevsku Bibliju, prvu Bibliju na engleskom jeziku s numerisanim stihovima. Zbog svoje veličine, bila je pogodna za nošenje i proučavanje. Verovatno su ovaj prevod puritanci poneli sa sobom kada su 1620. emigrirali u Severnu Ameriku.

Pa ipak, Ženeva nije svima pružila utočište. Migel Serveto, rođen 1511. u Španiji, studirao je grčki, latinski i hebrejski, kao i medicinu i moguće je da se upoznao s Kalvinom dok su obojica studirali u Parizu. Serveto je putem proučavanja Biblije razumeo da Sveto trojstvo nije biblijska nauka. Pokušao je da nađe zajednički jezik s Kalvinom u vezi s tim, ali ga je on smatrao više neprijateljem nego prijateljem. Pred katoličkim progonstvom, Serveto je iz Francuske pobegao u Kalvinov grad Ženevu. Umesto da naiđe na dobrodošlicu, bio je uhapšen, osuđen za jeres i spaljen na lomači 1553. „Servetovo pogubljenje bacilo je ljagu na život i rad inače velikog reformiste [Kalvina]“, kaže istoričar Fridrih Eninger.

Kalvin je radi širenja reformacije napisao mnoga dela. Kaže se da je napisao više od 100 stručnih radova i 1 000 poslanica, kao i da je održao oko 4 000 propovedi u Ženevi. Na taj način, ne samo što je promovisao svoje viđenje hrišćanstva već je i nastojao da nametne hrišćanski način života, pogotovo u Ženevi, koju je zamišljao kao Božji grad. *

Šta je neumorni Kalvin postigao zalažući se za reformu u Ženevi? Prema švajcarskom Državnom statističkom zavodu, 2000. godine samo je 16 posto stanovnika Ženeve pripadalo reformisanoj (kalvinističkoj) crkvi, tako da u tom gradu danas ima više katolika nego kalvinista.

Širi se verski razdor

Reformacija je dovela do toga da se pojedini gradovi i države opredele za katoličanstvo ili za luteranstvo, odnosno kalvinizam, čime je Evropa postala žarište verskog razdora. Premda su reformisti bili ujedinjeni u osuđivanju Katoličke crkve, među sobom su bili u sukobu. Ranije citirana dr Vit zapaža: „Teološko neslaganje nastalo je čak i među protestantima.“ Iako su svi priznavali Bibliju kao osnovu hrišćanske vere, postojala su velika neslaganja u njihovim učenjima. Prvo takvo neslaganje  bilo je u vezi sa značenjem Gospodove večere i Hristove prisutnosti. S vremenom, u kalvinizmu je nastala jedna od najkontroverznijih nauka: predodređenje.

Vođene su brojne rasprave o definiciji predodređenja. Jedna grupa kalvinista je tvrdila da je, pre nego što su ljudi zgrešili, Bog već odlučio da nekolicina izabranih dobije spasenje posredstvom Hrista, a da svi ostali budu odbačeni. Dakle, ta grupa je verovala da spasenje zavisi isključivo od Božje volje i da pred njim nisu svi ljudi jednaki. Drugi kalvinisti su smatrali da je spasenje omogućeno celom čovečanstvu i da je stvar ličnog izbora da li će ga neko prihvatiti ili ne. To bi značilo da spasenje zavisi samo od čovekove slobodne volje. Dugo nakon Kalvinove smrti, kalvinizam se još uvek mučio s pitanjima kao što su Božja volja, čovekova slobodna volja i podjednaka mogućnost spasenja za sve ljude.

Loše tekovine kalvinizma

U XX veku, kalvinistička Holandska reformisana crkva iznela je učenje o predodređenju kao osnovu za rasnu diskriminaciju u Južnoafričkoj Republici. Osvrćući se na stav državne vlasti o nadmoći bele rase, Nelson Mandela, prvi crnac koji je postao predsednik Južnoafričke Republike, izjavio je: „Holandska reformisana crkva podržala je taj stav i dala versku potporu aparthejdu, tvrdeći da su u Južnoafričkoj Republici belci Božji narod, a da su crnci potčinjena rasa. U očima južnoafričkih belaca, crkva je podupirala aparthejd.“

Tokom 1990-ih, Holandska reformisana crkva javno se izvinila zbog podrške aparthejdu. U zvaničnom saopštenju, nazvanom Rustenburška deklaracija, crkvene vođe su priznale: „Neki od nas su svojski zloupotrebljavali Bibliju za opravdavanje aparthejda, navodeći mnoge da poveruju da je on imao Božje odobravanje.“ Tokom godina, stav ove crkve u pogledu aparthejda ne samo što je doveo do patnje koja je nastala usled rasnih predrasuda već je i navodio na zaključak da je Bog kriv za to!

Žan Kalvin je preminuo 1564. u Ženevi. Pre nego što je umro, navodno je drugim sveštenicima zahvalio na tome „što su odali toliku čast nekome ko zapravo ništa od toga nije zaslužio“ i molio ih za oproštaj, jer je često pokazivao slabosti poput nestrpljivosti i gneva. U svakom slučaju, neosporno je da radna disciplina svojstvena protestantizmu — koja se ogleda u marljivosti, samodisciplini i savesnosti — dobro oslikava ličnost i vrline Žana Kalvina.

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 21. strani]

Reformacija je dovela do toga da se pojedini gradovi i države opredele za katoličanstvo ili za luteranstvo, odnosno kalvinizam, čime je Evropa postala žarište verskog razdora

[Mapa na 18. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

ŠPANIJA

FRANCUSKA

PARIZ

Nojon

Orlean

Burž

ŠVAJCARSKA

ŽENEVA

[Slika na 19. strani]

Kalvinova knjiga „Ustanova“ (1536) poslužila je za utvrđivanje protestantizma

[Izvor]

© INTERFOTO/Alamy

[Slika na 20. strani]

Servetovo pogubljenje bacilo je ljagu na Kalvinov život i rad

[Izvor]

© Mary Evans Picture Library

[Slika na 21. strani]

„Ženevska Biblija“ (1560) — prva Biblija na engleskom jeziku s numerisanim stihovima

[Izvor]

Courtesy American Bible Society

[Izvor slike na 18. strani]

Grad u Francuskoj: © Mary Evans Picture Library