Da li ste znali?

Šta su bila gradska vrata koja se spominju u mnogim biblijskim zapisima?

▪ U biblijska vremena, većina gradova je bila okružena zaštitnim zidinama na kojima su se nalazila gradska vrata. U blizini tih vrata ljudi su se okupljali, trgovali i razmenjivali novosti. Tu su iznošena javna obaveštenja i proroci su obznanjivali svoje poruke (Jeremija 17:19, 20). Prema publikaciji The Land and the Book, „skoro svi kupoprodajni ugovori su sklapani kod gradskih vrata ili u njihovoj blizini“. U starom Izraelu, gradska vrata su bila poput društvenih centara u savremenim gradovima.

Primera radi, Avraham je od Efrona kupio polje i pećinu za porodičnu grobnicu „pred očima Hetovih sinova, među svima koji su ulazili na vrata onog grada“ (Postanak 23:7-18). Voz je zamolio desetoricu vitlejemskih starešina da sednu kod gradskih vrata. Zatim je u njihovom prisustvu preduzeo sve što je bilo potrebno kako bi pitanje nasledstva Rutinog pokojnog muža bilo rešeno u skladu sa zakonom o deverskom braku (Ruta 4:1, 2). Kada su gradske starešine imale ulogu sudija, sedele su kod gradskih vrata i saslušavale strane u sporu, donosile odluke i izricale presude (Ponovljeni zakoni 21:19).

Gde se nalazio Ofir iz kog se, prema Bibliji, dobijalo zlato vrhunskog kvaliteta?

▪ ’Ofirsko zlato‘ se prvi put izjednačava sa ’čistim zlatom‘ u knjizi o Jovu (Jov 28:15, 16). Oko 600 godina posle Jovovog vremena, kralj David je prikupljao ’ofirsko zlato‘ za gradnju Jehovinog hrama u Jerusalimu. I Davidov sin Solomon je uvozio zlato iz Ofira (1. Letopisa 29:3, 4; 1. Kraljevima 9:28).

Iz Svetog pisma saznajemo da je Solomon imao brodove sagrađene u Esion-Geveru, na obali Crvenog mora, koji su dopremali zlato iz Ofira (1. Kraljevima 9:26). Stručnjaci smatraju da se Esion-Gever nalazio na vrhu Akabskog zaliva, u okolini današnjih gradova Elata i Akabe. Odatle su brodovi mogli doploviti do svakog mesta na obali Crvenog mora ili do udaljenijih trgovačkih luka na afričkoj ili indijskoj obali, gde se pretpostavlja da se nalazio Ofir. Međutim, drugi veruju da se Ofir nalazio u Arabiji, gde su u prošlosti postojali rudnici zlata i odakle se još uvek dobija taj dragoceni metal.

U vezi s nekim tvrdnjama da su Solomonovi rudnici zlata samo legenda, egiptolog Kenet Kičen piše: „Ofir nije mesto iz legende. Na jednom hebrejskom ostrakonu [komadu grnčarije s tekstom] koji verovatno potiče iz osmog veka [pre n. e.] jasno se vidi kratak zapis koji glasi: ’Ofirsko zlato za Vet-Oron — 30 sikala [340 grama].‘ Ofir se ovde spominje kao stvarno nalazište zlata, isto kao Amau, Punt ili Kuš koje nalazimo u egipatskim tekstovima. U svakom od tih ukazivanja radi se o zlatu, bilo da se njegovim nazivom ukazuje na zemlju iz koje potiče ili na vrstu i kvalitet zemljišta iz kog je izvađeno.“

[Slika na 15. strani]

Avraham kod gradskih vrata ugovara kupovinu zemlje

[Slika na 15. strani]

Hebrejski ostrakon s natpisom u kom se spominje Ofir

[Izvor]

Collection of Israel Antiquities Authority, Photo © The Israel Museum, Jerusalem