„Dok nas smrt ne rastavi“

KOLIKO parova sa ushićenjem ponavlja ove reči na dan venčanja, a da uopšte i ne pomišljaju da bi se tako nešto stvarno moglo desiti? Zbog starosti, bolesti ili nesrećnog slučaja voljena osoba može izgubiti život ostavljajući svog bračnog druga da se bori s tugom i samoćom (Propovednik 9:11; Rimljanima 5:12).

Statistički podaci pokazuju da su skoro polovina žena koje imaju 65 ili više godina udovice. Gubitak bračnog druga se smatra „ženskim fenomenom“ zato što je tri puta veća verovatnoća da će žena ostati bez muža, nego obrnuto. Ali to ne znači da se muškarcima tako nešto ne može desiti. Činjenica je da su se milioni ljudi našli u tako teškoj situaciji. Da li ste i vi među njima?

Bilo da ste muškarac ili žena, šta možete učiniti ako ste ožalošćeni zbog gubitka bračnog druga? Može li vam Biblija pomoći da podnesete taj bol? Kako su neki prebrodili takav gubitak? Iako ne postoji neki recept koji se može primeniti u svakoj situaciji, postoje načela i saveti koji su veoma korisni.

Suočiti se sa gubitkom

Premda neki misle da je plakanje znak slabosti ili čak da nije dobro plakati, psiholog dr Džojs Braders, koja je i sama udovica, kaže da su suze poput prve pomoći u emocionalnom smislu. Zapravo, plakanje je normalan deo procesa žaljenja i može ublažiti bol. Nemojte se stideti svojih suza. U Bibliji nalazimo jedan dobar primer. Avraham je bio čovek koji je imao izuzetnu veru i imao je čast da bude nazvan Božjim prijateljem. Međutim, kada je njegova voljena žena umrla, on je „ušao u šator da ožali Saru i da je oplače“ (Postanak 23:2).

Iako je sasvim normalno da želite da neko vreme budete sami, nije dobro da se potpuno osamite.  U Poslovicama 18:1 stoji jedna otrežnjavajuća misao: „Onaj ko se osamljuje ide za svojim sebičnim željama.“ Bilo bi bolje da potražite podršku rođaka i prijatelja koji su saosećajni. Zato je zaista divno što u hrišćanskoj skupštini postoje starešine, to jest duhovno zrele osobe koje vam mogu pružiti podršku i savet kada je to potrebno (Isaija 32:1, 2).

Nekima je značilo to što su odgovarali na pisma i poruke sa izrazima saučešća. To može biti prilika da lepa sećanja i uspomene na svog bračnog druga pretočite u reči. Možda će vaše rane lakše zaceliti ako napravite album sa slikama, pismima i beleškama.

Sasvim je normalno da se ožalošćena osoba oseća izgubljeno. Ako se i vi tako osećate ipak bi bilo dobro da nastavite sa svojim uobičajenim aktivnostima. Na primer, ako ste navikli da u određeno vreme odlazite na spavanje, ustajete, jedete ili obavljate neke kućne poslove, pokušajte da tako i dalje radite. Planirajte šta ćete raditi za vikend ili na neki dan koji je za vas poseban kao što je recimo vaša godišnjica braka, kada vas naročito može obuzeti tuga. Veoma je važno da ostanete aktivni u duhovnom pogledu (1. Korinćanima 15:58).

Kada je neko pod velikim stresom njegova sposobnost prosuđivanja može biti zamagljena. Neki ljudi koji imaju loše motive možda će pokušati da iskoriste vašu situaciju. Zato nemojte na brzinu donositi odluke o stvarima kao što su prodaja kuće, neka velika investicija, preseljenje ili ponovno sklapanje braka. Jedna mudra poslovica kaže: „Zamisli marljivog čoveka sigurno donose korist, a ko je god brzoplet sigurno srlja u oskudicu“ (Poslovice 21:5). Sve tako velike promene u životu treba odložiti dok se malo ne priberete.

Možda će vam jako teško pasti da uklonite neke lične stvari vašeg pokojnog bračnog druga, što je sasvim normalno, posebno ako ste dugo bili u braku. Ali odlaganje toga samo nepotrebno produžava patnju (Psalam 6:6). Neki vole da to urade sami, dok je drugima lakše da to urade u društvu nekog bliskog prijatelja s kojim mogu pričati o uspomenama koje u tim trenucima naviru. Možda bi bilo dobro da zamolite nekog prijatelja ili rođaka da vam pomogne oko sređivanja dokumenata, izvršavanja određenih obaveza ili ostvarivanja nekih zakonskih prava.

Nemojte zaboraviti da živimo u nemoralnom svetu. Sada kada ste ostali sami možda ćete se naći u situaciji kada vam neće biti lako da ostanete čestiti. Reči apostola Pavla i dan-danas su korisne. On je rekao da ’svako treba da zna da ovlada svojim telom u svetosti i časti, a ne u neobuzdanoj polnoj požudi koja je svojstvena narodima koji ne poznaju Boga‘ (1. Solunjanima 4:4, 5). Zato je mudro izbegavati ljubavne romane, kao i filmove i muziku koji pobuđuju seksualne želje.

Veoma je važno da prihvatite činjenicu da je za oporavak potrebno vreme. U novinama USA Today izveštava se da neke studije koje je sproveo Institut za socijalna istraživanja pri Univerzitetu Mičigen pokazuju da je ožalošćenoj osobi potrebno barem 18 meseci da se fizički i psihički oporavi. Molite se Bogu  za istrajnost, a plod svetog duha će vam pomoći u tome (Galatima 5:22, 23). Iako vam sada možda ne izgleda tako, kako vreme prolazi svakog dana će vam biti sve lakše.

Kako su se neki izborili s takvim gubitkom

Ana je jako teško podnela smrt muža s kojim je 40 godina bila u srećnom braku. „Ostala sam bez majke kada sam imala 13 godina, a posle su mi umrli otac, dva brata i sestra. Ali iskreno mogu reći da me smrt nikoga od njih nije toliko duboko pogodila kao smrt mog muža. Osećala sam se kao da me je neko presekao na pola. Bol je bio skoro nepodnošljiv.“ Šta joj je pomoglo da izdrži taj bol? „Napravila sam veliki album u koji sam stavila mejlove i pisma u kojima su ljudi divnim rečima izrazili koliko su voleli Darila i cenili njegove dobre osobine. Svako je spomenuo nešto što je bilo karakteristično za Darila. Sigurna sam da ga se i Jehova seća i da će ga uskrsnuti.“

Osamdesetosmogodišnja Ester kaže šta je njoj pomoglo: „Posle 46 godina koje smo proveli zajedno, najteže mi je pala usamljenost. Ali primetila sam da mi je mnogo pomoglo to što sam bila zaokupljena duhovnim stvarima. Nisam prestala da idem na hrišćanske sastanke, da prenosim biblijsku poruku drugima i da čitam Bibliju. Pomoglo mi je i to što se nisam osamljivala. Gledam da budem u društvu prijatelja koji će me saslušati. Nemaju baš uvek da kažu nešto utešno, ali cenim što nalaze vremena za mene i što hoće da me saslušaju.“

Robert, kome je posle 48 godina braka žena umrla od raka kaže: „Veoma je teško podneti gubitak bračnog druga s kojim ste mogli razgovarati, donositi odluke, uživati u putovanjima i godišnjim odmorima  i pričati o svakodnevnim događajima. To je prava borba, ali ja ne želim da odustanem već da nastavim sa svojim životom. Pomaže mi to što sam fizički i mentalno aktivan. Molitva je takođe izvor velike utehe.“

Smisaon život nakon gubitka bračnog druga

Iako je gubitak voljenog bračnog druga jedna od najvećih trauma koju čovek može doživeti, to ipak nije kraj vašeg života. Ako gledate pozitivnu stranu svega, možda ćete sada videti priliku da radite nešto za šta ranije niste imali vremena. Na primer, možda ćete naći vreme za neki hobi ili za putovanja. To vam može pomoći da ispunite prazninu. Neki će možda imati priliku da više učestvuju u službi propovedanja. To će vam sigurno doneti radost i zadovoljstvo jer je Isus rekao: „Više usrećuje davanje nego primanje“ (Dela apostolska 20:35).

Nemojte misliti da više nikada nećete biti srećni. Budite sigurni da će Jehova Bog brinuti o vama ako tražite pomoć od njega. Psalmista David je rekao: „[Jehova] udovici pomaže“ (Psalam 146:9). Utešno je znati da Biblija opisuje Jehovu ne samo kao ’Oca milosrđa i Boga svake utehe‘, već za njega kaže da ’otvara ruku svoju i želje ispunjava svakom živom biću‘ (2. Korinćanima 1:3; Psalam 145:16). Dakle, Jehova, Bog pun ljubavi, može, hoće i spreman je da pomogne onima koji iskreno traže pomoć od njega. Izraelci su u jednoj pesmi svoja osećanja izrazili sledećim rečima: „Podignuću oči svoje prema gorama. Odakle će meni pomoć doći? Pomoć je meni od Jehove, Tvorca neba i zemlje“ (Psalam 121:1, 2). Nadamo se da ćete se i vi tako osećati.

[Istaknuti tekst na 19. strani]

Milioni ljudi su žalosni i usamljeni zato što im je umro bračni drug. Da li ste i vi među njima?

[Okvir na 21. strani]

Da li ponovo stupiti u brak?

Biblija pokazuje da smrt muža ili žene predstavlja kraj bračne veze i da onaj ko je nadživeo svog bračnog druga može ponovo stupiti u brak (1. Korinćanima 7:39). Pa ipak, to je odluka lične prirode. Međutim, važno je da deca znaju da je njihov roditelj doneo takvu odluku i da mu pruže podršku ukoliko je to moguće (Filipljanima 2:4). Na primer, Andres nije bio za to da se njegov otac ponovo oženi. Mnogo je voleo svoju majku i smatrao je da niko ne treba da zauzme njeno mesto. „Ali ubrzo sam uvideo da je moj otac doneo dobru odluku“, kaže on. „Razvedrio se otkad se oženio. Ponovo je počeo da se bavi onim što već neko vreme nije radio, recimo opet je počeo da putuje. I naravno, zahvalan sam njegovoj sadašnjoj ženi što se tako dobro brine o njemu u fizičkom i emocionalnom pogledu.“

[Slike na stranama 20, 21]

Lakše ćete se oporaviti ako ste aktivni i ako se molite Bogu za istrajnost