Zašto je Bog vodio rat protiv Hananaca?

„Uništi ove narode: Heteje, Amoreje, Hanance, Ferezeje, Jeveje i Jevuseje, kao što ti je zapovedio Jehova, tvoj Bog“ (PONOVLJENI ZAKONI 20:17)

„Budite u miru sa svim ljudima“ (RIMLJANIMA 12:18)

DA LI vam ovi biblijski stihovi zvuče protivrečno? Mnogima je teško da Božju zapovest o uništenju Hananaca povežu s biblijskim savetom da se bude u miru sa svima * (Isaija 2:4; 2. Korinćanima 13:11). Njima to izgleda nedosledno.

Ako biste mogli da postavite Bogu neka pitanja o ovoj temi, šta biste ga pitali? Osmotrimo pet uobičajenih pitanja i biblijske odgovore na njih.

1. Zašto su Hananci bili uništeni? Hananci su u nekom smislu bili bespravno naseljeni u zemlji koja im nije pripadala. Kako to? Oko 400 godina ranije, Bog je obećao vernom čoveku Avrahamu da će njegovi potomci posedovati hanansku zemlju (Postanak 15:18). Bog je održao to obećanje kada je omogućio da izraelski narod, koji je potekao od Avrahama, naseli to područje. Naravno, neko bi mogao reći da su Hananci imali pravo na zemlju jer su već živeli u njoj. Ali jasno je da Bog kao Vrhovni Vladar svemira ima apsolutno pravo da odredi ko će gde živeti (Dela apostolska 17:26; 1. Korinćanima 10:26).

2. Zašto Bog nije dozvolio da Hananci žive zajedno sa Izraelcima? „Neka ne ostanu u tvojoj zemlji“, upozorio je Bog u vezi s Hanancima, „da te ne navedu da mi zgrešiš. Ako bi služio njihovim bogovima, to bi ti bila zamka“ (Izlazak 23:33). Prorok Mojsije je kasnije rekao Izraelcima: „Jehova, tvoj Bog, tera te narode pred tobom zbog njihove zloće“ (Ponovljeni zakoni 9:5). Koliko su zli bili ti narodi?

Nemoral, paganska religija i žrtvovanje dece bili su uobičajeni u Hananu. Biblijski istoričar Henri Hali navodi da su arheolozi vršeći iskopavanja u tom području „pronašli veliki broj ćupova s posmrtnim ostacima dece koja su žrtvovana Valu [glavnom hananskom bogu]“. On dodaje: „Celo to područje bilo je groblje novorođenčadi... Hananci su se prepuštali nemoralnim užicima kao religioznom obredu u čast svojih bogova; a zatim su svoju novorođenu decu ubijali i prinosili na žrtvu tim istim bogovima. Izgleda da je cela hananska zemlja postala veliki Sodom  i Gomora... Arheolozi koji su vršili iskopavanja u hananskim gradovima pitali su se kako to da ih Bog nije uništio ranije.“

3. Zar u to vreme na zemlji nije bilo i drugih zlih naroda? Zašto su samo Hananci istrebljeni? Bog je u više navrata odlučio da uništi neke grešnike. Kada se ’zemlja napunila nasiljem‘ u Nojevim danima, Bog je naveo potop koji je odneo sve osim jedne porodice — Nojeve (Postanak 6:11; 2. Petrova 2:5). Bog je uništio gradove Sodom i Gomoru kada je greh njihovih stanovnika postao „veoma težak“ (Postanak 18:20; 2. Petrova 2:6). Takođe je izrekao osudu asirskoj prestonici Ninivi, „krvoločnom gradu“, premda ga je poštedeo kada su se njegovi stanovnici odvratili od svojih zlih puteva (Naum 3:1; Jona 1:1, 2; 3:2, 5-10). Što se tiče Hananaca, Bog ih je uništio kako bi zaštitio Izrael, narod iz kog je trebalo da dođe Mesija (Psalam 132:11, 12).

4. Zar se uništenje Hananaca ne kosi s Božjom ljubavlju? Površno gledano, možda izgleda da istrebljenje Hananaca nije u skladu s Božjom ljubavlju (1. Jovanova 4:8). Međutim, kada malo dublje ispitamo, njegova ljubav se i te kako može zapaziti.

Bog je mnogo ranije znao kuda će stanovnike Hanana odvesti njihov pogrešan put. Pa ipak, umesto da ih odmah uništi, on je strpljivo dopustio da postoje još 400 godina dok njihovi prestupi nisu „prevršili meru“ (Postanak 15:16).

Kada su gresi Hananaca postali toliko veliki da više nije bilo nade da će se išta promeniti, Jehova ih je uništio. Pa čak ni tada on nije bez razlike pogubio sve Hanance. Zašto? Zato što nisu svi bili beznadežno nepopravljivi. Onima koji su bili spremni da se menjaju, kao što su Rava i Gavaonjani, bilo je ukazano milosrđe (Isus Navin 9:3-11, 16-27; Jevrejima 11:31).

5. Kako Bog ljubavi uopšte može uništiti ljude? To pitanje je razumljivo, jer je oduzimanje ljudskog života veoma neprijatna tema. Međutim, Boga je upravo ljubav navela da preduzme takve drastične  mere protiv zlih. Primera radi, kada nastupi gangrena, lekari često nemaju drugog izbora već da amputiraju inficirani deo tela. Nikome nije drago kada mora tako nešto da uradi, ali dobar lekar zna da je još gore pustiti da se infekcija proširi. Pošto mu je stalo do pacijenta, on obavlja taj neugodan zadatak zarad njegove dobrobiti.

Slično tome, Jehova nije uživao u uništavanju Hananaca. On je rekao: „Meni nije drago da onaj ko je zao umre“ (Jezekilj 33:11). U isto vreme, on je nameravao da iz izraelskog naroda dođe Mesija, onaj koji će otvoriti put za spasenje svima koji iskazuju veru (Jovan 3:16). Stoga Bog jednostavno nije mogao dopustiti da Izrael postane zaražen odvratnim običajima Hananaca. Zato je naredio da Hananci budu uklonjeni iz zemlje. Time je pokazao izuzetnu ljubav koja ga je pokrenula da izvrši jedan neprijatan zadatak za dobrobit svojih vernih slugu.

Značaj za nas

Da li zapis o uništenju Hananaca ima značaj za nas danas? Ima, jer u Rimljanima 15:4 stoji: „Sve što je nekada napisano, napisano je nama za pouku, da svojom istrajnošću i utehom iz Pisama imamo nadu.“ Kako nam ono što se desilo Hanancima pruža pouku i nadu?

Iz tih zapisa možemo mnogo toga naučiti. Na primer, Bog je milosrdno poštedeo Ravu i Gavaonjane kada su mu se obratili s verom. To pokazuje da svako ko stvarno želi da ugodi Bogu može to učiniti, bez obzira na svoje poreklo ili pređašnje grehe (Dela apostolska 17:30).

Zapisi o uništenju Hananaca pružaju nam i nadu, dajući nam uvid u to šta će Bog učiniti u bliskoj budućnosti. Uveravaju nas da on neće dozvoliti da zlo uguši dobro. Naprotiv, Biblija potvrđuje da će Bog uskoro uništiti sve zle, dok će one koji ga vole izbaviti za život u pravednom novom svetu (2. Petrova 2:9; Otkrivenje 21:3, 4). Tada će se ispuniti sledeće utešne reči: „Uzdaj se u Jehovu, i drži se puta njegovog, on će te uzvisiti i ti ćeš zemlju posedovati. Kad zli budu istrebljeni, ti ćeš to gledati“ (Psalam 37:34).

[Fusnota]

[Okvir na 14. strani]

Da li Biblija odobrava današnje ratove?

Da li Božja zapovest Izraelcima da unište Hanance opravdava današnje ratove? Ne, iz najmanje tri razloga:

▪ Danas nijedan narod na zemlji nema poseban odnos s Bogom. Kada su Izraelci odbacili Isusa kao Mesiju, oni više nisu predstavljali Boga ni u kom svojstvu — pa ni kao izvršioci njegovih presuda (Matej 21:42, 43). Jehova otada na Izraelce gleda kao i na sve druge narode (Levitska 18:24-28). Više nijedan narod ne može s pravom tvrditi da ima Božju podršku u ratovanju.

▪ Jehova više ne naseljava svoje sluge u neku određenu zemlju ili područje. Njegove sluge pripadaju ’svim narodima i plemenima‘ na zemlji (Otkrivenje 7:9; Dela apostolska 10:34, 35).

▪ Isus je jasno rekao da njegovi sledbenici neće učestvovati u ratovima. Kada je upozorio na predstojeći napad na Jerusalim, on nije rekao svojim učenicima da ostanu i da se bore, već im je rekao da beže, što su oni i učinili (Matej 24:15, 16). Pravi hrišćani ne pribegavaju upotrebi oružja već se potpuno uzdaju u Božje Kraljevstvo koje će uskoro ukloniti sve zlo sa zemlje (Danilo 2:44; Jovan 18:36).

[Slika na 15. strani]

Ravin primer pokazuje da svi koji to zaista žele mogu ugoditi Bogu