Apostolski oci — da li su njihova učenja zaista apostolska?

POČETKOM drugog veka n. e. lažna učenja su počela da prljaju čiste vode hrišćanske istine. Baš kao što je bilo prorečeno, nakon smrti apostola neki su napustili istinu i okrenuli se „izmišljenim pričama“ (2. Timoteju 4:3, 4). Oko 98. n. e., Jovan, poslednji apostol koji je još bio živ, upozorio je na takva lažna učenja i na ljude koji su ’pokušavali da zavedu‘ verne hrišćane (1. Jovanova 2:26; 4:1, 6).

Uskoro su na scenu stupili ljudi koji su bili poznati kao apostolski oci. Kakav su stav zauzeli prema religioznim lažima? Da li su poslušali od Boga nadahnuto upozorenje apostola Jovana?

 Ko su bili oni?

Izraz „apostolski oci“ odnosi se na religiozne pisce koji su poznavali nekog od Isusovih apostola ili su bili poučeni od onih koje su učili apostoli. Uopšteno govoreći, oni su živeli u periodu od kraja prvog veka naše ere do sredine drugog veka. * Među njima su bili Kliment Rimski, Ignjatije Antiohijski, Papija Hijerapoljski i Polikarp iz Smirne. U tom istom periodu nastala su i dela anonimnih pisaca kao što su Didahe, Varnavina poslanica, Polikarpovo mučeništvo, kao i druga Klimentova poslanica.

Danas je teško prosuditi koliko su učenja apostolskih otaca bila bliska Isusovim učenjima. Njihov cilj je svakako bio da očuvaju i unaprede određenu vrstu hrišćanstva. Osuđivali su idolopoklonstvo i popustljiv moral. Verovali su da je Isus Božji Sin i da je uskrsnuo. Međutim, oni nisu mogli da se odupru nadolazećoj plimi otpadništva. Naprotiv, neki od njih su doprineli tome da ona bude još veća.

Neznatne izmene?

Neke struje rane „hrišćanske“ misli zapravo su se udaljile od učenja Hrista i njegovih apostola. Na primer, nasuprot običaju koji je Isus uveo tokom Gospodove večere, poznate i kao Tajna večera, autor dela Didahe savetovao je da se vino pronosi pre hleba (Matej 26:26, 27). Ovaj pisac je takođe naveo da bi, ukoliko ne postoji dovoljna količina vode za krštenje uranjanjem, bilo prikladno da se voda izlije na glavu (Marko 1:9, 10; Dela apostolska 8:36, 38). Isto delo podstiče hrišćane da drže običaje kao što je obavezan post dvaput nedeljno i izgovaranje molitve Očenaš triput na dan (Matej 6:5-13; Luka 18:12).

Ignjatije je osmislio novu organizaciju hrišćanske skupštine u kojoj bi samo jedan episkop predsedavao „u ime Boga“. On bi imao autoritet nad mnogim sveštenicima. Takve ideje su omogućile nadiranje novih talasa nebiblijskih učenja (Matej 23:8, 9).

Preuveličavanje, mučeništvo i idolopoklonstvo

Prepustivši se preuveličavanjima neki apostolski oci su otplovili daleko od istine. Na primer, da bi zadovoljio svoju žeđ za istinom, Papija je čitao hrišćanske knjige Svetog pisma. U isto vreme, verovao je da će tokom prorečene Hristove hiljadugodišnje vladavine vinova loza imati 10 000 čokota, svaki čokot 10 000 grana, svaka grana 10 000 izdanaka, svaki izdanak 10 000 grozdova, svaki grozd 10 000 zrna grožđa, a svako zrno davaće 1 000 litara vina.

Polikarp je radije bio spreman da umre mučeničkom smrću nego da se odrekne  hrišćanske vere. Smatra se da je bio poučen od apostola i drugih učenika koji su poznavali Isusa. Citirao je Bibliju i izgleda da se trudio da živi po hrišćanskim načelima.

Međutim, odanost koju su neki imali prema Polikarpu graničila se sa idolopoklonstvom. U delu Polikarpovo mučeništvo navodi se da su nakon njegove smrti „verni“ želeli da dobiju njegovo telo. Oni su smatrali da su njegove kosti „vrednije od najskupljih dragulja i čistije od zlata“. Bilo je očigledno da su zatrovane vode zabluda počele da nadiru.

Apokrifni spisi

Neki apostolski oci su prihvatili apokrifne spise kao nadahnute. Recimo, Kliment Rimski je citirao apokrifna dela Mudrost i Judita. Pisac Polikarpove poslanice ukazuje na knjigu Tobija kako bi podupro verovanje da davanje milostinje može darovaoca izbaviti od smrti.

U drugom veku naše ere, lažna jevanđelja su širila pogrešne izveštaje o Isusovom životu i apostolski oci su ih često citirali kao verodostojne. Na primer, Ignjatije je citirao takozvano Jevrejsko jevanđelje. Što se tiče Klimenta Rimskog, jedno delo kaže: „Izgleda da Kliment nije upoznao Hrista iz jevanđelja već iz nekanonskih knjiga.“

Nadolazeći talas zabluda

Služeći se izmišljenim pričama, mističnim verovanjima i filozofijom da bi objasnili hrišćansku veru, ovi ljudi su doprineli širenju zabluda. Na primer, Kliment je ukazao na mit o feniksu kao na dokaz o uskrsenju. Mitološka ptica feniks za koju se kaže da se podiže iz svog pepela dovodi se u vezu sa obožavanjem sunca u egipatskoj mitologiji.

Još jedan pisac koji je izvrnuo biblijsku istinu bio je autor Varnavine poslanice. On je tumačio Mojsijev zakon kao alegoriju. Prema njemu, čiste životinje — preživari sa razdvojenim papcima — predstavljaju ljude koji duboko razmišljaju o Božjoj Reči, to jest razlažu njen smisao. Razdvojeni papak, kaže pisac, figurativno znači da pravedni ljudi „hode ovim svetom“ dok u isto vreme očekuju nebeski život. Takve ideje se ne temelje na Svetom pismu (Levitska 11:1-3).

Svedočanstvo apostola Jovana

Apostol Jovan je u prvom veku upozorio: „Voljeni, ne verujte svakoj izjavi koju je navodno nadahnuo Bog, nego ispitujte da li takve izjave potiču od Boga, jer su mnogi lažni proroci izašli u svet“ (1. Jovanova 4:1). Te reči su zaista bile prikladne!

Do kraja prvog veka, mnogi takozvani hrišćani već su napustili učenja Isusa i njegovih učenika. Daleko od toga da su odoleli plimi otpadništva — apostolski oci su bili nošeni njenim talasima. Oni su zatrovali vode istine. Apostol Jovan je o takvim osobama rekao: „Ko god ide predaleko i ne ostaje u Hristovom učenju, nije u jedinstvu s Bogom“ (2. Jovanova 9). Za sve one koje iskreno traže biblijsku istinu, ovo od Boga nadahnuto upozorenje bilo je i ostalo kristalno jasno.

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 29. strani]

Neki apostolski oci, uključujući i Klimenta, koristili su izmišljene priče, mistična verovanja i filozofiju u svojim spisima

[Slika na 28. strani]

Polikarp je bio spreman da umre mučeničkom smrću

[Izvor]

The Granger Collection, New York