Samo Bog može spasti Zemlju

„BLISTAVI PLAVOBELI DRAGULJ.“ Tako je astronautu Edgaru Mičelu izgledala naša planeta nasuprot dubokoj tami svemira kojom je okružena.

Bog je uložio mnogo truda da bi pripremio zemlju kao dom za čoveka. Dok su gledali njeno stvaranje, anđeli su „klicali od radosti“ (Jov 38:7). Nakon pažljivog posmatranja čudesnih dela na našoj planeti i mi imamo razlog za takvu radost. Okruženi smo mnogobrojnim veoma složenim biološkim sistemima koji omogućavaju bujanje života. U jednom od najpoznatijih sistema, zelene biljke proizvode hranu koristeći sunčevu svetlost, ugljen-dioksid iz vazduha i vodu. Tokom tog procesa oslobađa se kiseonik, element koji je neophodan za naše postojanje.

Biblija otkriva da je Bog poverio ljudima odgovornost da brinu o zemlji (Postanak 1:28; 2:15). Međutim, da bi se sačuvala ekološka ravnoteža na našoj planeti, ljudi treba da imaju ispravan stav. Nephodno je da vole svoj zemaljski dom i da žele da sačuvaju njegovu lepotu. Ali ljudi takođe imaju slobodnu volju, pa postoji mogućnost da postupaju drugačije — da iskorišćavaju zemljina bogatstva i ponašaju se neodgovorno. Oni upravo to i čine. Njihov nemar i pohlepa doveli su do zastrašujućih posledica.

Da spomenemo samo neke od njih: (1) nekontrolisana seča šuma umanjuje sposobnost zemlje da apsorbuje ugljen-dioksid, što za uzvrat može doprineti ekstremnijim klimatskim promenama. (2) Preteranim korišćenjem pesticida uništavaju se insekti koji imaju važnu ulogu u biološkim sistemima, uključujući oprašivanje useva. (3) Usled prekomernog ribarenja i zagađenja, u morima i rekama je sve manje ribe. (4) Zbog pohlepnog iskorišćavanja prirodnih bogatstava, malo toga ostaje za buduće generacije. Smatra se da se time ujedno ubrzava globalno zagrevanje. Neki ekolozi ukazuju na smanjenje glečera i pucanje ledenih bregova na Arktiku i Antarktiku, kao na pokazatelj globalnog zagrevanja.

S obzirom na sve učestalije prirodne katastrofe, neko bi mogao reći da zemlja uzvraća udarac, nanoseći ljudima velike patnje. Bog nam je dao ovu planetu ne tražeći ništa za uzvrat — čovek ne mora da plaća „stanarinu“ da bi živeo na njoj (Postanak 1:26-29). Međutim, sadašnja svetska zbivanja pokazuju da mnogi ljudi ne žele da brinu o svom prelepom zemaljskom domu. Naprotiv, zaokupljeni su svojim sebičnim željama i ciljevima. Pokazalo se da su takvi ljudi loši stanari koji ’uništavaju zemlju‘, kao što je prorečeno u Otkrivenju 11:18.

Biblijska proročanstva pokazuju da je došlo vreme da loši stanari budu „izbačeni napolje“. To vreme je odredio Svemoćni Bog Jehova, Stvoritelj životovažnih ekosistema na zemlji (Sofonija 1:14; Otkrivenje 19:11-15). On će preduzeti nešto pre nego što čovek nanese nepopravljivu štetu našoj planeti. To će se desiti brže nego što se možda nadamo (Matej 24:44). * Nema sumnje da samo Bog može spasti zemlju.

[Fusnota]