„Evo Jehovine robinje!“
Primeri vere
„Evo Jehovine robinje!“
MARIJA širom otvorenih očiju gleda osobu koja ulazi u njen dom. On ne traži ni njenog oca ni njenu majku. Došao je da vidi nju! Potpuno je sigurna da on nije iz Nazareta. U malom gradu kao što je njen, lako se moglo zapaziti ako je neko stranac. Ali ova osoba bi svuda bila upadljiva. On joj se obraća na način koji je potpuno nov za nju: „Zdravo, milošću darovana, Jehova je s tobom“ (Luka 1:28).
Ovim rečima Biblija nas upoznaje s Marijom, ćerkom Ilija, iz grada Nazareta u Galileji. Susrećemo se s njom u trenutku kada se nalazi pred velikim odlukama u životu. Bila je verena za tesara Josifa — bogobojaznog, ali ne i imućnog čoveka. Činilo se da je njen životni put zacrtan — da će voditi jednostavan život i podupirati Josifa s kojim će podizati decu. Međutim, iznenada se našla licem u lice s ovim posetiocem koji joj je saopštio šta Bog namerava s njom, što će joj promeniti život.
Može vas iznenaditi kada saznate da Biblija ne govori mnogo o Mariji. Ona o njenoj prošlosti otkriva malo, još manje o njenoj ličnosti i baš ništa o njenom izgledu. Pa ipak, i to što se nalazi u Božjoj Reči o njoj govori mnogo.
Da bismo saznali kakva je bila Marija, moramo gledati iza mnogih dogmi koje se unapređuju u različitim crkvama. Stoga, ostavimo po strani bezbrojne slike i prikaze na mermeru i zidovima. Takođe, ostavimo po strani zamršena teološka shvatanja i religiozna učenja kojima se ovoj poniznoj ženi pripisuju uzvišene titule kao što su „Majka Božja“ i „Presveta Devica Marija“. Umesto toga, obratimo pažnju na ono što Biblija zaista kaže o njoj. Ona nam pruža vredan uvid u Marijinu veru i kako je možemo oponašati.
Anđeo je posetio Mariju
Osoba koja je posetila Mariju, kao što možda znate, nije bila običan čovek. Bio je to anđeo Gavrilo. Kada ju je nazvao „milošću darovana“, ona se uplašila njegovih reči i razmišljala je šta znači taj neobičan pozdrav (Luka 1:29). Ko joj je ukazao takvu milost? Marija nije očekivala takvo priznanje od ljudi. Anđeo je govorio o milosti Jehove Boga. To je bilo ono čemu je ona pridavala veliku važnost. Ipak, ona nije oholo pomišljala da ima Božju milost. Ukoliko težimo za Božjom milošću, nikada ne uobražavajući da je već posedujemo, razumećemo jedno važno biblijsko načelo koje je mlada Marija u potpunosti shvatala. Bog se suprotstavlja ponosnima, ali voli i podržava neugledne i ponizne (Jakov 4:6).
Mariji je bila potrebna takva poniznost, jer joj je anđeo ukazao na skoro nezamislivu čast koju će imati. Objasnio joj je da će roditi dete koje će postati najvažniji čovek u istoriji. Gavrilo je rekao: „Jehova Bog daće mu presto Davida, njegovog oca, i on će vladati kao kralj nad Jakovljevim domom zauvek i njegovom kraljevstvu neće biti kraja“ (Luka 1:32, 33). Ona je sigurno znala za obećanje koje je Bog dao Davidu više od hiljadu godina ranije — naime, da će jedan od njegovih potomaka vladati večno (2. Samuilova 7:12, 13). Tako će njen sin postati Mesija kojeg je Božji narod vekovima očekivao!
Štaviše, anđeo joj je rekao da će se njeno dete ’zvati Sin Svevišnjega‘. Kako je moguće da jedna žena rodi Božjeg Sina? Zaista, kako je Marija uopšte mogla da rodi? Bila je verena za Josifa, ali još uvek nisu bili u braku. Zato je Marija otvoreno pitala: „Kako će to biti, kad još nisam imala odnose s muškarcem?“ (Luka 1:34). Zapazite da je Marija govorila o svom devičanstvu bez imalo stida. Baš suprotno, ona je bila ponosna na svoju čednost. Danas, mnogi mladi ne cene svoje devičanstvo i lako ga se odriču, a takođe jedva čekaju da se rugaju onima koji su moralni. Očigledno je da se svet promenio. Međutim, Jehova se nije promenio (Malahija 3:6). Kao i u danima kada je živela Marija, on ceni one koji se drže njegovih moralnih merila (Jevrejima 13:4).
Iako je bila verna Bogu, Marija je bila nesavršena. Kako je onda mogla da rodi savršenog potomka, Božjeg Sina? Gavrilo joj je objasnio: „Sveti duh doći će na tebe i sila Svevišnjega zaseniće te. Zato će dete koje ćeš roditi biti sveto, Božji Sin“ (Luka 1:35). Sveto znači čisto, neuprljano, posvećeno. Prirodno je da deca od svojih roditelja nasleđuju nesavršenstvo i greh. Međutim, u ovom slučaju, Jehova je učinio jedno jedinstveno čudo. On je s neba preneo život svog Sina u Marijinu matericu i zatim koristio svoju silu, to jest sveti duh, da bi ’zasenio‘ Mariju i time zaštitio dete od bilo kog traga greha. Da li je ona poverovala u anđelovo obećanje? Kako je reagovala?
Marijina reakcija na Gavrilove reči
Skepticima, uključujući i neke teologe hrišćanskog sveta, teško pada da veruju da devica može roditi dete. Pored sveg znanja koje imaju, propuštaju da uvide jednu jednostavnu istinu. Kao što je to Gavrilo rekao „Bogu ništa što kaže nije nemoguće“ (Luka 1:37). Premda je Marija bila mlada, nije dovodila u pitanje ono što je Gavrilo rekao, jer je imala veliku veru. Međutim, njena vera nije bila lakovernost. Njoj je, kao i svakoj razumnoj osobi, bio potreban neki dodatni dokaz na kom bi temeljila svoju veru. Gavrilo je bio spreman da joj taj dokaz pruži. Rekao joj je da je njena starija rođaka Jelisaveta, koja je dugo bila nerotkinja, zatrudnela. Bog je učinio to čudo!
Šta će Marija sada učiniti? Bilo joj je jasno šta Bog očekuje od nje i imala je dokaz da će on učiniti sve što je Gavrilo rekao. Možemo biti sigurni da je čast koja joj je ukazana sa sobom povlačila neke strahove i teškoće. Kao prvo, trebalo je da uzme u obzir svoju veridbu s Josifom. Da li će on i dalje želeti da je oženi kada sazna da je u drugom stanju? Kao
drugo, čast koja joj je ukazana delovala je kao veoma teška odgovornost. Trebalo je da nosi u sebi život najdragocenijeg od svih Božjih stvorenja — njegovog voljenog Sina! Moraće da brine o njemu dok je nemoćna beba i da ga štiti od zlog sveta. Zaista, teška odgovornost!Biblija pokazuje da su čak i snažni, verni muškarci ponekad oklevali da prihvate neki zadatak od Boga. Mojsije je prigovarao da nije dovoljno rečit da bi služio kao Božji govornik (Izlazak 4:10). Jeremija je govorio da je još dete, premlad da bi prihvatio službu koju mu je Bog dodelio (Jeremija 1:6). A Jona je pobegao od zadatka koji je dobio! (Jona 1:3). A kako je Marija postupila?
Poput eha, njene reči koje odražavaju poniznost i poslušnost odzvanjaju kroz vekove: „Evo Jehovine robinje! Neka mi bude po tvojoj reči“ (Luka 1:38). Robinja je zauzimala najniži položaj od svih sluškinja, budući da je njen život bio u rukama njenog gospodara. Marija je smatrala da je u takvom položaju pred svojim Gospodarem, Jehovom. Znala je da je sigurna u njegovim rukama, da je on veran onima koji su mu verni i da će je blagosloviti dok daje sve od sebe da izvrši njegovu volju (Psalam 18:25).
Ponekad Bog od nas traži nešto što može izgledati teško, čak nemoguće iz našeg ugla. Međutim, u svojoj Reči on nam pruža svaki razlog da mu verujemo, to jest da stavimo svoj život u njegove ruke kao što je to Marija učinila (Poslovice 3:5, 6). Da li ćemo to i učiniti? Ukoliko tako postupimo, on će nas nagraditi, što će još više ojačati našu veru.
Odlazak kod Jelisavete
Ono što je Gavrilo rekao o Jelisaveti, Mariji je mnogo značilo. Koja bi žena mogla bolje da je razume? Marija je žurno krenula u planinsku oblast Jude, što je verovatno bilo putovanje od tri ili četiri dana. Čim je ušla u dom Jelisavete i sveštenika Zaharije, Jehova joj je na još jedan način ojačao veru. Nakon što je čula Marijin pozdrav, Jelisaveta je osetila kako je dete u njenoj utrobi poskočilo od radosti. Ispunila se svetim duhom i obratila Mariji rečima: „Majka mog Gospoda“. Bog je otkrio Jelisaveti da će Marijin sin postati njen Gospod, to jest Mesija. Nadalje, nadahnuo je Jelisavetu da pohvali Mariju za njenu vernost i poslušnost: „Srećna je ona koja je poverovala“ (Luka 1:39-45). Sve to je uverilo Mariju da će Jehova ispuniti ono što joj je obećao!
Marija je na to uzvratila rečima koje su verno zapisane u Luki 1:46-55. To je najduži Marijin govor zapisan u Bibliji, koji mnogo toga otkriva o njoj. Taj zapis otkriva s kakvom je zahvalnošću i cenjenjem ona hvalila Jehovu jer ju je izabrao da bude Mesijina majka. Takođe pokazuje i dubinu njene vere dok slavi Jehovu kao onog koji ponižava ponosne i moćne, a pomaže neuglednim i siromašnim koji žele da mu služe. Pored toga, otkriva koliko je dobro poznavala Pismo. Prema jednoj proceni, ona je više od 20 puta ukazala na hebrejski deo današnje Biblije!
Jasno je da je Marija duboko razmišljala o Božjoj Reči. Ipak, ona je ostala ponizna i dopustila da Pismo govori, ne oslanjajući se na svoju mudrost. Dete koje je nosila jednog dana će pokazati isti duh i reći: „Ono što naučavam nije moje, nego potiče od onoga koji me je poslao“ (Jovan 7:16). Dobro bi bilo da se pitamo: ’Da li pokazujem takvo poštovanje i cenjenje prema Božjoj Reči? Ili zastupam svoje ideje i shvatanja?‘ Videli smo kako je Marija gledala na to.
Ona je ostala kod Jelisavete tri meseca, i nema sumnje da su se međusobno ohrabrile (Luka 1:56). One nas podsećaju koliko je važno imati prave prijatelje. Ukoliko ih biramo među onima koji zaista vole Jehovu Boga, onda ćemo sigurno rasti u duhovnom smislu i bićemo mu bliži (Poslovice 13:20). Međutim, došlo je vreme da se Marija vrati u svoj dom. Šta će joj reći Josif kada sazna za njenu trudnoću?
Marija i Josif
Marija sigurno nije čekala da se vidi da je u drugom stanju. Bez sumnje, morala je da razgovara s Josifom. Ona je već ranije razmišljala kako će ovaj plemenit, bogobojazan čovek reagovati na ono što će mu saopštiti. Pa ipak, ispričala mu je sve što joj se desilo. Kao što možete i zamisliti, Josif je bio jako uznemiren zbog toga. Želeo je da veruje svojoj dragoj verenici, ali ono što mu je rekla nikada se ranije nije desilo. Biblija ne govori o tome šta mu je prolazilo kroz glavu i o čemu je razmišljao. Ali govori da je odlučio da se razvede od nje, jer se tada na one koji su bili vereni gledalo kao da su već u braku. Međutim, on nije želeo da je izloži javnoj sramoti i kazni, pa je zbog toga odlučio da se tajno razvede od nje (Matej 1:18, 19). Mora da je Mariju bolelo dok je gledala kako ovaj dobar čovek pati zbog njihove nesvakidašnje situacije. Ipak, ona nije bila ljuta na njega što joj nije poverovao.
Jehova nije dopustio Josifu da uradi nešto na svoju ruku. Zato mu se Božji anđeo javio u snu i rekao da je Marijina trudnoća natprirodnog porekla. To je sigurno bilo olakšanje za Josifa! On je sada učinio ono što je Marija činila od samog početka — postupio je u skladu s Jehovinim vođstvom. Uzeo je Mariju za ženu i spremio se da preuzme jedinstvenu odgovornost da brine o Jehovinom Sinu (Matej 1:20-24).
Bračni parovi, kao i oni koji razmišljaju da stupe u brak, mogu učiti od ovog mladog para koji je živeo pre 2 000 godina. Dok je Josif gledao svoju ženu kako savesno ispunjava ulogu majke, bilo mu je nesumnjivo drago što mu je anđeo pružio vođstvo. On je sigurno uvideo koliko je bitno da se oslanja na Jehovu prilikom donošenja važnih odluka (Psalam 37:5; Poslovice 18:13). Nesumnjivo je kao poglavar porodice ostao pažljiv i obziran kada je donosio takve odluke.
S druge strane, šta možemo zaključiti iz toga što je Marija bila spremna da se uda za Josifa? Iako mu je u početku bilo teško da poveruje u njene reči, ona je pokazala poverenje u njega kao poglavara porodice. Sigurno je uvidela koliko je strpljenje važno, što je dobra pouka za sve današnje hrišćanke. Povrh svega, ovi događaji su verovatno poučili Josifa i Mariju koliko je važna iskrena i otvorena komunikacija.
Taj mladi par je nesumnjivo započeo svoj brak na najboljem mogućem temelju. Oboje su iznad svega voleli Jehovu Boga i želeli da mu ugode kao odgovorni i brižni roditelji. Naravno, čekali su ih još mnogi blagoslovi — ali takođe i mnogi izazovi. Trebalo je da odgajaju Isusa, koji će postati najveći čovek kog je svet ikada video.
[Slika na 17. strani]
Ljubav prema Bogu je najbolji temelj za brak