Da li ste znali?

Da li je apostol Pavle u Efešanima 2:11-15 ukazivao na neku doslovnu pregradu kada je govorio o zidu koji je razdvajao Jevreje i neznabošce?

U poslanici Efešanima, apostol Pavle je govorio o različitom položaju Izraelaca i neznabožaca. Prema njegovim rečima, postojao je ’zid koji je razdvajao‘ te dve grupe (Efešanima 2:11-15). Pavle je koristio reč „zid“ da bi ukazao na Zakon dat preko Mojsija, ali to što je upotrebio tu reč možda je podsetilo čitaoce na doslovan kameni zid koji je zaista postojao.

U prvom veku n. e., Jehovin hram u Jerusalimu imao je nekoliko dvorišta u koja su samo određene osobe mogle ući. Ulaz u dvorište za neznabošce bio je dozvoljen svima, ali ulaz u neko od hramskih dvorišta bio je dozvoljen samo Jevrejima i prozelitima. Kameni zid, takozvani Soreg, za koji se kaže da je bio visok između 1 i 1,5 metar, razdvajao je područja sa ograničenim pristupom od onih koja su bila pristupačna svima. Prema Josifu Flaviju, istoričaru iz prvog veka, na tom zidu su se nalazili natpisi na grčkom i latinskom koji su upozoravali neznabošce da ne prolaze zid niti da ulaze u sveto područje iza njega.

S tog pregradnog zida rekonstruisan je ceo jedan natpis na grčkom. Na njemu je stajalo: „Nijedan stranac ne sme da prođe zid i uđe u ograđeno područje oko svetilišta. Svako ko bude uhvaćen da to čini, snosiće odgovornost za svoju sigurnu smrt.“

Po svemu sudeći, Pavle je upotrebio Soreg da bi ukazao na Mojsijev zakon koji je dugo razdvajao Jevreje i neznabošce. Isusova žrtva je ukinula Zakon i tako ’srušila taj pregradni zid‘.

Zašto se obično kaže da je u Izraelu bilo 12 plemena kada ih je zapravo bilo 13?

Izraelska plemena su poticala od sinova patrijarha Jakova, čije je ime bilo promenjeno u Izrael. On je imao 12 sinova — Ruvima, Simeona, Levija, Judu, Dana, Neftalima, Gada, Asira, Isahara, Zavulona, Josifa i Venijamina (Postanak 29:32–30:24; 35:16-18). Jedanaest izraelskih plemena su dobila ime po jedanaestorici tih Jakovljevih sinova, dok nijedno pleme nije nazvano po Josifu. Međutim, dva plemena su dobila ime po njegovim sinovima, Jefremu i Manasiji, na koje se gledalo kao da su i sami poglavari plemena. Prema tome, u Izraelu je bilo 13 plemena. Zašto onda Biblija obično govori o njih 12?

Izraelci iz Levijevog plemena su bili izdvojeni od ostalih plemena kako bi služili u Jehovinom šatoru, a kasnije u hramu. Zato su bili oslobođeni vojne službe. O njima je Jehova rekao Mojsiju: „Samo Levijevo pleme nemoj popisati i njihov broj nemoj uključiti u broj Izraelovih sinova. Postavi Levite nad šatorom Svedočanstva, nad svim njegovim priborom i nad svim što mu pripada“ (Brojevi 1:49, 50).

Leviti nisu dobili nijedan deo u Obećanoj zemlji. Umesto toga, dobili su 48 gradova na području Izraela (Brojevi 18:20-24; Isus Navin 21:41).

Iz dva gore navedena razloga, Levijevo pleme obično nije bilo ubrojano s drugim plemenima. Zato se obično govori o 12 plemena u Izraelu (Brojevi 1:1-15).

[Izvor slike na 21. strani]

Archaeological Museum of Istanbul