Pričešće — činjenice koje stoje iza ovog obreda

LJUDI širom sveta redovno učestvuju u ovom obredu, bilo da je to nekoliko puta godišnje, nedeljno ili čak svaki dan. Naziva se još i sveta tajna, i mnogi od onih koji učestvuju u njemu ne tvrde da razumeju njegovu suštinu. Osim što se na njega gleda kao na nešto sveto, ovaj obred se čak smatra čudotvornim.

Obred o kojem je reč jeste pričešće — deo katoličke mise ili pravoslavne liturgije u kom sveštenik izgovara blagoslov nad hlebom i vinom i zatim poziva vernike da prime sveto pričešće. * Papa Benedikt XVI je rekao da je ovaj obred za katolike „sama suština vere“. Ne tako davno, crkva je proglasila „godinu pričešća“ u nastojanju da „ponovo probudi i ojača veru u pričešće“.

Čak i ljudi koji ne smatraju sebe naročito pobožnim imaju snažna osećanja kada je u pitanju ovaj obred. Na primer, nedavno je u časopisu Time objavljen članak u kom je jedna žena, koja je opisana kao mlada, slobodoumna katolikinja, napisala sledeće: „Bez obzira na to da li smo saglasni s doktrinama Katoličke crkve ili ne, još uvek se držimo onog što nas ujedinjuje u katoličkoj veri, a to je naša predanost pričešću.“

Šta je zapravo pričešće? Da li se od Hristovih sledbenika očekuje da se pričešćuju? Razmotrimo prvo kako se kroz vreme razvijao taj obred. Nakon toga se možemo pozabaviti mnogo važnijim pitanjem: Da li je pričešće zaista u skladu s onim što je Isus Hrist pre oko 2 000 godina zapovedio da se čini?

Pričešće i religije hrišćanstva

Nije teško uvideti zašto se na pričešće gleda kao na nešto čudesno. Ključni trenutak ovog obreda nastupa tokom pričesne molitve. U tom trenutku, prema Katehizmu Katoličke Crkve, „snaga reči, Hristov uticaj i sila svetog duha“ čine da Isusovo telo i krv budu „svečano  predstavljeni“. Tada sveštenik, nakon što uzme hleb i vino, poziva vernike da se pričeste, najčešće tako što će uzeti samo hleb, koji se naziva i hostija.

Katolička crkva naučava da se hleb i vino čudesno pretvaraju u doslovno Hristovo telo i krv, i ta doktrina se naziva transsupstancijacija ili pretvorba. Ovo učenje se postepeno razvijalo, a njegov naziv je prvi put definisan i zvanično upotrebljen u XIII veku. U doba protestantske reformacije, određena obeležja pričešća u katoličkoj crkvi dovedena su u pitanje. Luter je odbacio doktrinu o transsupstancijaciji u korist konsupstancijacije. Razlike između ove dve doktrine su zanemarljive. Luter je naučavao da se hleb i vino ne pretvaraju u Hristovo telo i krv, već da postoje uporedo s Hristovim telom i krvlju.

Tokom vremena, među raznim crkvama hrišćanstva nastale su i druge razlike u vezi sa značenjem pričešća, kao i u pogledu toga na koji način i koliko često treba vršiti ovaj obred. Ipak, neka obeležja ovog obreda čuvaju njegovo osnovno značenje širom hrišćanskog sveta. Kako je onda on izgledao kada ga je Isus uspostavio?

Obeležavanje „Gospodove večere“

Isus je pokazao svojim učenicima kako da obeležavaju spomen na njegovu smrt, to jest „Gospodovu večeru“ (1. Korinćanima 11:20, 24). Međutim, da li je on uveo neki misteriozni obred prilikom kog bi njegovi sledbenici doslovno jeli njegovo telo i pili njegovu krv?

Te večeri Isus je upravo završio s proslavom jevrejske Pashe i otpustio Judu Iskariotskog, apostola koji je nameravao da ga izda. Matej, jedan od 11 apostola koji su ostali, zapisao je: „Dok su jeli, Isus je uzeo hleb i, izrekavši blagoslov, izlomio ga je, dao učenicima i rekao: ’Uzmite, jedite. Ovo predstavlja moje telo.‘ Uzeo je i čašu, zahvalio [grčki, efharistesas] Bogu i dao im je, govoreći: ’Pijte iz nje svi, jer ovo predstavlja moju „krv saveza“, koja će se proliti za mnoge radi oproštenja greha‘“ (Matej 26:26-28).

Za Isusa, kao i za sve Božje sluge, molitva za blagoslov prilikom obroka bila je nešto sasvim uobičajeno (Ponovljeni zakoni 8:10; Matej 6:11; 14:19; 15:36; Marko 6:41; 8:6; Jovan 6:11, 23; Dela apostolska 27:35; Rimljanima 14:6). Da li postoji bilo koji razlog da verujemo da je Isus, kada je zahvalio za hranu, takođe učinio i čudo prouzrokujući da njegovi sledbenici zaista jedu njegovo telo i piju njegovu krv?

„Ovo znači“ ili „ovo je“

Istina je da su u nekim biblijskim prevodima Isusove reči prenesene na sledeći način: „Uzmite, jedite, ovo je telo moje“ i „Pijte iz nje svi, jer je ovo krv moja“ (Matej 26:26-28, Bakotić; Čarnić, Daničić-Karadžić, Savremeni srpski prevod, Dr Dimitrije Stefanović, Aleksandar Birviš). Takođe je tačno da je grčkoj reči estin, što je oblik glagola „biti“, osnovno značenje „je“. Međutim, taj isti glagol se takođe može prevesti i rečju „znači“. Zanimljivo je da se u mnogim prevodima Biblije ovaj glagol često prenosi kao „znači“ ili „predstavlja“. * Kontekst određuje šta je najprecizniji prevod. Na primer, u Mateju 12:7, grčka reč estin u mnogim prevodima Biblije prevedena je rečju „znači“: „Da ste razumeli šta znači [estin]: ’Milosrđe hoću, a ne žrtvu‘, ne biste osudili nedužne“  (Novi svet, Bakotić, Čarnić, Savremeni srpski prevod).

Što se ovoga tiče, mnogi priznati izučavaoci Biblije slažu se s tim da reč „je“ ne prenosi tačno misao koju je Isus ovde izrazio. Na primer, katolički teolog Žak Dipon je uzeo u obzir kulturu i društvo u kom je Isus živeo i zaključio da bi „najprirodniji“ prevod ovog stiha mogao biti: „Ovo znači moje telo“ ili „Ovo predstavlja moje telo.“

U svakom slučaju, Isus nipošto nije mislio da njegovi učenici treba da doslovno jedu njegovo telo i piju njegovu krv. Zašto? Nakon potopa Nojevih dana, Bog je čoveku dozvolio da jede životinjsko meso. Ali on nikada nije dao dozvolu da se jede ljudsko meso. Štaviše, on je jasno zabranio da se uzima krv (Postanak 9:3, 4). Ova zapovest je bila ponovljena u Mojsijevom zakonu, kom je Isus u potpunosti bio poslušan (Ponovljeni zakoni 12:23; 1. Petrova 2:22). Apostoli su takođe pod vođstvom svetog duha ponovili zapovest koja je zabranjivala korišćenje krvi, čineći je tako obaveznom za sve hrišćane (Dela apostolska 15:20, 29). Da li bi Isus uveo obred koji bi od njegovih sledbenika zahtevao da prekrše svetu odredbu Svemoćnog Boga? Ni u kom slučaju!

Dakle, jasno je da je Isus hleb i vino koristio kao simbole. Beskvasni hleb je predstavljao njegovo bezgrešno telo koje će biti žrtvovano. Crno vino je predstavljalo njegovu krv koja će biti prolivena „za mnoge radi oproštenja greha“ (Matej 26:28).

 Svrha Gospodove večere

Prvu Gospodovu večeru Isus je zaključio sledećim rečima: „Činite ovo meni na spomen“ (Luka 22:19). Obeležavanje tog događaja zaista nam pomaže da se prisetimo Isusa i divnih blagoslova koji su omogućeni njegovom smrću. Ono nas podseća na činjenicu da je Isus potvrdio da njegov Otac, Jehova, ima pravo da vlada. Takođe nas podseća na to da je načinom na koji je umro kao savršen, bezgrešan čovek Isus dao „svoj život... kao otkupninu za mnoge“. Otkupnina omogućava da svako ko iskazuje veru u njegovu žrtvu bude oslobođen od greha i dobije večni život (Matej 20:28).

Ipak, Gospodova večera je pre svega zajednički obrok. U njemu učestvuju: (1) Jehova Bog, koji je obezbedio otkupninu, (2) Isus Hrist, ’Jagnje Božje‘, koji je dao svoj život kao otkupninu i (3) Isusova duhovna braća. Uzimajući hleb i vino, Isusova duhovna braća pokazuju da su u potpunosti ujedinjena s Hristom (Jovan 1:29; 1. Korinćanima 10:16, 17). Oni takođe pokazuju da su u ’novom savezu‘ kao Isusovi duhom pomazani učenici. Oni će vladati s Hristom na nebesima kao kraljevi i sveštenici (Luka 22:20; Jovan 14:2, 3; Otkrivenje 5:9, 10).

Kada bi trebalo da se obeležava Hristova smrt? Odgovor će biti jasan kada se prisetimo da je Hrist izabrao poseban datum da uvede ovu svečanost — praznik Pashe. Božji narod je slavio taj praznik svake godine, 14. nisana po njihovom kalendaru, i to je činio preko 1 500 godina u znak sećanja na veliko izbavljenje koje je Jehova učinio za svoj narod. Jasno je da je Isus uputio svoje sledbenike da istog datuma obeležavaju daleko veće izbavljenje koje će Bog omogućiti putem Hristove smrti. Dakle, Isusovi pravi sledbenici obeležavaju Gospodovu večeru svake godine na dan koji odgovara 14. nisanu hebrejskog kalendara.

Da li oni to rade iz poštovanja prema tradiciji? Iskreno rečeno, to je ono što podstiče mnoge kada je u pitanju pričešće. Međutim, autorka pomenutog članka iz časopisa Time rekla je: „Učestvovanje u ovom starom običaju kojeg se toliko mnogo ljudi drži donosi neki poseban mir.“ Poput mnogih katolika danas, ova autorka više voli kada se pričešće izvodi na izvornom latinskom baš kao i u prošlosti. Zašto? Ona je napisala: „Želim da čujem kako se misa peva na jeziku koji ne razumem zato što mi se veoma često ne dopada ono što čujem na engleskom.“

Širom sveta, Jehovini svedoci, zajedno sa milionima zainteresovanih osoba, pronalaze pravo zadovoljstvo u obeležavanju Gospodove večere koje se održava na njihovom jeziku. Raduje ih što mogu da poboljšaju svoje razumevanje značenja i vrednosti Hristove žrtve. Te pouke su veoma vredna tema za razmišljanje i razgovor tokom čitave godine. Svedoci smatraju da je obeležavanje Hristove smrti najbolji način da se podsećamo na duboku ljubav Jehove Boga i njegovog Sina, Isusa Hrista. Ono im pomaže da ’objavljuju Gospodovu smrt, dok on ne dođe‘ (1. Korinćanima 11:26).

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 27. strani]

Kako je izgledala prva Gospodova večera?

[Slika na 28. strani]

Isus je pokazao svojim učenicima kako da obeležavaju spomen na njegovu smrt

[Slika na 29. strani]

Obeležavanje smrti Isusa Hrista