Imao sam svega deset godina kada su 1985. u moju školu u Kolumbusu, u Sjedinjenim Državama, došli učenici iz Kambodže. Među njima je bio jedan dečak koji je znao poneku reč na engleskom. Služeći se crtežima, počeo je da mi priča o tome kako su morali da pobegnu iz Kambodže da ne bi poput mnogih bili mučeni i ubijeni. Sećam se kako sam noću plakao razmišljajući o užasima koje su ta deca preživela. Želeo sam da im kažem da će zemlja postati Raj i da će mrtvi uskrsnuti, ali ona nisu znala engleski. Iako sam bio samo dete, odlučio sam da naučim kambodžanski jezik tako da im mogu pričati o Jehovi. Tada nisam mogao ni pretpostaviti koliko će ta odluka uticati na moju budućnost.

Uopšte mi nije bilo lako da učim kambodžanski. U dva navrata sam hteo da dignem ruke od učenja, ali roditelji su me podstakli da istrajem. Verujem da mi je Jehova pomogao preko njih. Kasnije su nastavnici i školski drugovi počeli da me podstiču da sebi kao cilj postavim neku karijeru. Ali hteo sam da postanem pionir i zato sam da bih ostvario taj cilj upisao srednju školu nakon koje bih mogao naći posao sa skraćenim radnim vremenom. Dok sam bio u srednjoj školi, obično sam posle časova išao u službu propovedanja s pionirima. Pored toga, pomagao sam đacima koji su učili engleski, što mi je kasnije veoma koristilo.

Kada sam imao 16 godina, saznao sam da u Long Biču, u Kaliforniji, postoji grupa na kambodžanskom jeziku. Posetio sam tu grupu i tamo sam naučio da čitam kambodžanski. Čim sam završio srednju školu, postao sam pionir i nastavio da propovedam ljudima iz Kambodže koji su živeli u našem kraju. Kada sam imao 18 godina, počeo sam da razmišljam o tome da se preselim u Kambodžu. To je još uvek bilo veoma opasno, ali znao sam da većina od deset miliona stanovnika te zemlje nije čula dobru vest o Božjem Kraljevstvu. U to vreme je u celoj zemlji postojala samo jedna skupština od 13 objavitelja. U Kambodžu sam prvi put otišao sa 19 godina. Nakon dve godine sam odlučio da se tamo preselim. Da bih se izdržavao u pionirskoj službi, radio sam kao prevodilac i držao sam časove engleskog jezika. Kasnije sam se oženio. Moja supruga je imala iste ciljeve kao i ja. Zajedno smo mnogima u Kambodži pomogli da počnu da služe Jehovi.

Jehova mi je dao ono ’što mi srce želi‘ (Ps. 37:4). Nijedan drugi posao mi ne bi doneo toliko zadovoljstva kao stvaranje učenika. U Kambodži sam već 16 godina. Za to vreme je od one male skupštine u kojoj je bilo 13 Jehovinih slugu nastalo 12 skupština Jehovinih svedoka i četiri grupe. (Ispričao Džejson Blekvel.)