SVETO PISMO nedvosmisleno kaže da muž treba da „voli svoju ženu kao samog sebe“, a žena treba da „duboko poštuje svog muža“. I muž i žena treba da ispune svoju ulogu kako bi bili „jedno telo“ (Ef. 5:33; Post. 2:23, 24). Međusobna privrženost je s prolaskom vremena sve veća, kao i njihova ljubav. I baš kao što se korenje dva drveta koja rastu jedno pored drugog međusobno prepliće, tako su i njihova osećanja isprepletana i s vremenom sve dublja.

Ali ako jedno od njih umre, tada se njihova veza, neraskidiva za života, prekida. Bol u srcu, usamljenost, pa čak i ljutnja ili osećaj krivice, samo su neka od osećanja s kojima se bore oni koji su ostali bez bračnog druga. Danijela je 58 godina bila u braku i znala je mnoge koji su ostali bez bračnog druga. * Ali kada je njoj muž umro, ona je rekla: „Tako nešto jednostavno ne možeš razumeti dok to sam ne doživiš.“

Neki stručnjaci smatraju da je stres izazvan smrću bračnog druga najjači stres koji neko može doživeti. To će potvrditi i mnogi koji su kroz to prošli. Milin muž je umro pre mnogo godina. Opisujući svoje emocionalno stanje otkad je izgubila muža s kojim je bila u braku 25 godina, ona kaže da se oseća kao „bogalj“.

 Suzan je ranije smatrala da udovice koje godinama žale za svojim muževima malo preteruju u tome. A onda je nakon 38 godina braka i sama izgubila muža. Od njegove smrti je prošlo više od 20 godina, ali ona kaže da svaki dan misli na njega i da joj toliko nedostaje da joj često suze krenu niz lice.

Sveto pismo takođe kaže da je bol zbog gubitka bračnog druga izuzetno jak i da dugo traje. Kada je Sara umrla, njen muž Avraham je ’ušao u šator da je ožali i oplače‘ (Post. 23:1, 2). Iako je verovao u uskrsenje, gubitak voljene osobe bio je veoma bolan (Jevr. 11:17-19). Kada je Rahela umrla, Jakov je još dugo patio za njom. S dubokim osećanjima je svojim sinovima govorio o njoj (Post. 44:27; 48:7).

Šta nam govore ti biblijski primeri? Oni koji su izgubili bračnog druga još godinama nakon toga osećaju bol. Njihove suze i tugu ne treba smatrati slabošću već normalnom reakcijom na tako veliki gubitak. Saosećanje i podrška biće im potrebni još dugo vremena.

Kad neko ostane bez bračnog druga, to ne znači da se jednostavno vraća na stare dane kada još nije bio u braku. Muž nakon dosta godina braka obično zna kako da svoju ženu uteši i oraspoloži kada je tužna ili uznemirena. Ali kada njega više nema, nema ni te ljubavi ni utehe. Isto tako, žena zna šta treba da radi da bi njen suprug bio srećan i siguran u sebe. Ništa ne može da zameni njen nežan dodir, nežne reči i pažnju koju mu je poklanjala. Nakon njene smrti ostaje ogromna praznina. Zato neki koji su izgubili bračnog druga sa strahom i neizvesnošću gledaju u budućnost. Koja im biblijska načela mogu pomoći da ponovo steknu sigurnost i unutrašnji mir?

„Ne brinite se, dakle, za sutrašnji dan, jer će sutrašnji dan imati svoje brige. Dosta je svakom danu svoga zla“ (Mat. 6:34). Ove Isusove reči se konkretno odnose na materijalne stvari, ali one su mnogima pomogle da podnesu tako užasan bol kakav donosi gubitak voljene osobe. Nekoliko meseci nakon što mu je umrla supruga, Čarls je napisao: „Monika mi mnogo nedostaje i ponekad mi se čini da je taj osećaj sve jači. Ali znam da je to normalno i da će vreme jednog dana ublažiti moj bol.“

Čarls je morao čekati da vreme učini svoje. Kako mu je to pošlo za rukom? On je rekao: „Uz Jehovinu pomoć prolazio je dan po dan.“ Nije dozvolio da ga tuga obuzme. Njegov bol nije nestao preko noći, ali ga nije ni slomio. Ako se i ti boriš sa tugom zato što si izgubio bračnog druga, usredsredi se samo na današnji dan, jer nikad ne znaš kakvo ohrabrenje može doneti sutra.

 Smrt nije bila deo Jehovine prvobitne namere. Ona je jedno od ’Ðavolovih dela‘ (1. Jov. 3:8; Rimlj. 6:23). Satana pomoću smrti i straha od smrti mnoge ljude drži u ropstvu i oduzima im svaku nadu (Jevr. 2:14, 15). On je zadovoljan kad neko izgubi nadu da će ponovo naći pravu sreću i radost, čak i u Božjem novom svetu. Veliki bol koji neko oseća zbog gubitka bračnog druga jeste posledica Adamovog greha i Satanine pobune (Rimlj. 5:12). Jehova će u potpunosti nadoknaditi štetu koju je Satana napravio i uništiti njegovo razorno oruđe, to jest smrt. Mnogi koji su možda poput tebe izgubili bračnog druga oslobodili su se straha koji Satana uzrokuje.

Nakon uskrsenja ovde na zemlji, po svemu sudeći biće mnogih promena u ljudskim odnosima. Na primer, neki od onih koji budu uskrsnuli nekima su možda bili roditelji, bake i deke ili neki daljnji rođaci. Svi će oni postati savršeni, kao i njihovi potomci. Više neće biti posledica starosti. Mlađe generacije će na svoje pretke verovatno gledati mnogo drugačije nego sada. To će sigurno biti na dobrobit čitave ljudske porodice.

Ali sigurno se javljaju i mnoga pitanja što se tiče uskrsenja, kao na primer šta će biti sa onima kojima je smrt odnela više bračnih drugova. Sadukeji su pitali Isusa šta će biti sa ženom kojoj su  umrla sedmorica muževa (Luka 20:27-33). Kakvi će biti njihovi odnosi nakon uskrsenja? Mi jednostavno ne znamo odgovor na to pitanje, a nema ni smisla nagađati ili se sekirati oko toga. Jedino što sada možemo jeste da se uzdamo u Jehovu. Jedno je sigurno — šta god Jehova bude učinio u budućnosti, to će biti za naše dobro, nešto čemu treba da se radujemo, a ne čega treba da se plašimo.

Jedno od najjasnijih biblijskih učenja jeste učenje da će oni koji su umrli biti vraćeni u život. Biblijski izveštaji o uskrsenjima garantuju da će „svi koji su u grobovima čuti [Isusov] glas i izaći će“ (Jov. 5:28, 29). Ljudi će u to vreme biti presrećni što ponovo vide one koji su bili mrtvi. A ne možemo ni zamisliti koliko će tek biti srećni oni koji budu uskrsnuli.

Dok se milijarde ljudi budu vraćale u život, zemlja će biti prepuna srećnih ljudi kao nikada ranije (Mar. 5:39-42; Otkr. 20:13). Razmišljanje o tome utešiće sve koji su izgubili voljene osobe.

Da li će iko imati razloga da bude tužan kada počne uskrsenje? Biblija kaže da neće. Prema rečima iz Isaije 25:8 Jehova će ’zauvek uništiti smrt‘. To se odnosi i na sve posledice smrti, jer proročanstvo dalje kaže: „Suvereni Gospod Jehova obrisaće suze sa svakog lica.“ Ako si sada tužan zato što si izgubio svog životnog saputnika, uskrsenje će ti sigurno pružiti povod za radost.

Nijedan čovek ne može u potpunosti razumeti šta će sve Bog učiniti u novom svetu. Jehova kaže: „Koliko su nebesa viša od zemlje, toliko su i moji putevi viši od vaših puteva i moje misli od vaših misli“ (Is. 55:9). Naša vera u Isusovo obećanje o uskrsenju jeste dokaz da se poput Avrahama uzdamo u Jehovu. Za svakog pravog Božjeg slugu sada je najvažnije da čini ono što Bog traži od njega da bi bio ’dostojan da živi u tom poretku‘  zajedno sa onima koji će biti uskrsnuti (Luka 20:35).

Iako sa ljudskog stanovišta budućnost ne izgleda svetlo, nemojmo biti ispunjeni strepnjom, već gajimo nadu. Jehova nam garantuje da će sve zaista biti mnogo bolje. Sada ne znamo tačno kako će Jehova zadovoljiti sve naše potrebe i ispuniti sve naše želje, ali ne treba da sumnjamo da će on to učiniti. Apostol Pavle je napisao: „Nada koja se vidi nije nada, jer kad čovek nešto vidi, da li se tome nada? A ako se nadamo onome što ne vidimo, s istrajnošću to očekujemo“ (Rimlj. 8:24, 25). Čvrsta nada u Božja obećanja pomoći će nam da istrajemo i da doživimo tu veličanstvenu budućnost kada će nam Jehova dati ’što nam srce želi‘. On će ispuniti želje „svakom živom biću“ (Ps. 37:4; 145:16; Luka 21:19).

Kada se približilo vreme da Isus umre, apostoli su se ražalostili i uznemirili. Isus ih je utešio sledećim rečima: „Neka se vaše srce ne uznemiruje. Iskazujte veru u Boga, i u mene iskazujte veru.“ Još im je rekao: „Neću vas ostaviti kao siročiće. Doći ću k vama“ (Jov. 14:1-4, 18, 27). Te reči su njegovim pomazanim sledbenicima vekovima pružale nadu i snagu da istraju. Oni koji jedva čekaju da ponovo vide svoje voljene kad uskrsnu isto tako ne treba da budu očajni. Jehova i njegov Sin ih neće napustiti. Vratiće u život one koji su umrli. U to možemo biti potpuno sigurni!