Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Juj — borac za obožavanje Jehove

Juj — borac za obožavanje Jehove

Juj — borac za obožavanje Jehove

JUJ se borio za obožavanje istinitog Boga. Bio je preduzimljiv, hitar, dosledan, revan i hrabar. Posedovao je osobine koje i mi treba da imamo.

Juj je dobio jedan zadatak kada je u izraelskom narodu vladalo loše stanje. Zemlja je bila pod uticajem zle Jezavelje, Ahavove udovice i majke tadašnjeg kralja Jorama. Ona je navodila narod da obožava Vala umesto Jehovu, ubijala je Božje proroke i loše uticala na narod svojim ’bludom i vračanjem‘ (2. Kralj. 9:22; 1. Kralj. 18:4, 13). Jehova je objavio da će istrebiti ceo Ahavov dom, pa i Jorama i Jezavelju. Tu akciju će voditi Juj.

Juj se prvi put spominje u Pismu kada sedi s vojnim zapovednicima na okupu u vreme dok su Izraelci ratovali sa Sirijcima kod Ramota u Galadu. On je bio oficir visokog ranga, ako ne i zapovednik cele izraelske vojske. Prorok Jelisej je poslao jednog od proročkih sinova da pomaže Juja za kralja i da mu kaže da ubije sve muške članove Ahavove otpadničke porodice (2. Kralj. 8:28; 9:1-10).

Kada su drugi zapovednici pitali Juja za razlog njegove posete, on najpre nije ništa hteo da im kaže. Ali na njihovo insistiranje, rekao im je istinu i onda su on i njegovi ljudi počeli da kuju zaveru protiv Jorama (2. Kralj. 9:11-14). Verovatno je među vojnicima već postojala ozlojeđenost i otpor prema kraljevskoj porodici i Jezaveljinom uticaju. Šta god da je bilo po sredi, Juj je pažljivo razmislio na koji bi način bilo najbolje da izvrši zadatak koji mu je poveren.

Kralj Joram je bio ranjen u bici pa se sklonio u grad Jezrael da bi se oporavio. Juj je znao da niko u Jezraelu ne sme saznati za njegov plan ukoliko želi da on uspe. Zato je rekao: „Neka niko ne pobegne iz grada [Ramota u Galadu] da ne bi otišao i javio to u Jezrael“ (2. Kralj. 9:14, 15). Možda je očekivao da će naići na izvestan otpor jedinica koje su bile odane Joramu. Želeo je da isključi bilo kakvu mogućnost za tako nešto.

MAHNITA VOŽNJA

Igrajući na faktor iznenađenja, Juj je bojnim kolima prešao razdaljinu od 72 kilometra između Ramota u Galadu i Jezraela. Dok se brzo približavao gradu, stražar na kuli je video „mnoštvo Jujevih ljudi“ (2. Kralj. 9:17). Verovatno je Juj sa sobom poveo veliku vojsku, jer je hteo da bude siguran da će ostvariti svoj plan.

Uočivši hrabrog Juja u jednim od kola, stražar je uzviknuo: „Vozi mahnito“ (2. Kralj. 9:20). Juj je verovatno i u normalnim okolnostima brzo vozio, ali ovom prilikom je bio naročito brz.

Nakon što je odbio da bilo šta kaže dvojici glasnika koji su bili poslati, pred Juja su izašli kralj Joram i judejski kralj Ohozija, svaki na svojim kolima. Na Joramovo pitanje: „Dolaziš li s mirom?“, Juj je oštro odgovorio: „Kako može biti mir dok je bluda tvoje majke Jezavelje i njenog silnog vračanja?“ Kad je to čuo, Joram je hteo da pobegne. Ali Juj je bio brži! Nategao je luk i zario strelu Joramu u srce. Kralj se srušio mrtav u svojim kolima. Premda je Ohozija uspeo da pobegne, Juj ga je stigao pa su njegovi ljudi i njega ubili (2. Kralj. 9:22-24, 27).

Sledeći član Ahavovog doma koga je trebalo ubiti bila je zla kraljica Jezavelja. Juj je nju s pravom nazvao ’prokletnicom‘. Dok je ulazio u Jezrael, video ju je kako gleda s prozora kraljevskog dvora. Ne trošeći mnogo reči, zapovedio je dvoranima da je bace s prozora. Zatim su tu ženu koja je iskvarila ceo Izrael izgazili njegovi konji. Juj je potom ubio na desetine članova porodice zlog Ahava (2. Kralj. 9:30-34; 10:1-14).

Iako nije prijatno razmišljati o nasilju, treba da razumemo da je Jehova u to vreme koristio svoje sluge da bi sprovele u delo njegove presude. Pismo kaže: „Bog je učinio da Ohoziji bude na propast što je došao kod Jorama. Kad je tamo došao, otišao je s Joramom u susret Juju, Nimsijevom unuku, koga je Jehova pomazao da istrebi Ahavov dom“ (2. Let. 22:7). Kada je naredio da se Joramovo telo izbaci iz kola na Navutejevu njivu, Juj je shvatio da se time ispunilo Jehovino obećanje da će kazniti Ahava što je ubio Navuteja. Pored toga, Juju je bilo zapoveđeno da ’osveti krv [Božjih] slugu‘ koju je prolila Jezavelja (2. Kralj. 9:7, 25, 26; 1. Kralj. 21:17-19).

Danas nijedan Jehovin sluga ne koristi fizičku silu protiv onih koji se suprotstavljaju obožavanju istinitog Boga. „Moja je osveta“, kaže Bog (Jevr. 10:30). Ali da bi se skupština zaštitila od osoba koje je mogu iskvariti, starešine moraju biti hrabre poput Juja (1. Kor. 5:9-13). Svi članovi skupštine takođe treba da budu odlučni u nameri da se ne druže sa isključenima (2. Jov. 9-11).

JUJ NIJE DOZVOLIO DA IKO BUDE SUPARNIK JEHOVI

S kakvim motivima je Juj izvršio svoj zadatak vidi se iz onoga što je rekao vernom Jonadavu: „Pođi sa mnom i videćeš da neću dozvoliti da iko bude suparnik Jehovi.“ Jonadav je prihvatio taj poziv, popeo se na Jujeva bojna kola i otišao s njim u Samariju. Tamo je Juj „postupao lukavo, jer je hteo da istrebi one koji su obožavali Vala“ (2. Kralj. 10:15-17, 19).

Juj je objavio da želi prineti „veliku žrtvu“ Valu (2. Kralj. 10:18, 19). Jedan izučavalac kaže da se „Juj poslužio veštom igrom reči“. Premda taj izraz „u širem smislu znači ’žrtvovati‘, takođe se koristio za ’pokolj‘ otpadnika“. Pošto Juj nije hteo da ijedan obožavalac Vala izostane s tog događaja, sve ih je sakupio u Valovom hramu i obukao u posebnu odeću. Čim je bila prineta žrtva paljenica, naredio je osamdesetorici ljudi da pobiju Valove obožavaoce. Zatim je srušio Valov hram i od njega napravio nužnike, tako da više nije mogao služiti svojoj prvobitnoj nameni (2. Kralj. 10:20-27).

Tačno je da je Juj prolio mnogo krvi. Ipak, u Pismu je prikazan kao hrabar čovek koji je oslobodio Izrael tlačiteljske vladavine Jezavelje i njene porodice. Da bi ijedan izraelski vođa uspeo u tome, morao je da bude hrabar, odlučan i revan. U jednom biblijskom rečniku stoji: „To je bio težak poduhvat i bez ustezanja je temeljno izvršen. Blažim merama se verovatno ne bi iskorenilo obožavanje Vala u Izraelu.“

Sigurno si primetio da je u pojedinim situacijama s kojima se suočavaju današnje Jehovine sluge potrebno posedovati neke osobine poput Juja. Na primer, šta treba da uradimo ako se nađemo u iskušenju da učestvujemo u nečemu što Jehova osuđuje? Tako nešto treba brzo, hrabro i odlučno odbaciti. Kada je u pitanju naša odanost Jehovi, ne možemo dozvoliti da mu iko bude suparnik.

PAZI DA POSTUPAŠ PO JEHOVINOM ZAKONU

Kraj zapisa o Juju pruža nam jedno upozorenje. Juj ’nije odstupio od obožavanja zlatne teladi u Vetilju i Danu‘ (2. Kralj. 10:29). Kako je moguće da je čovek koji je bio toliko revan za čisto obožavanje Boga tolerisao idolopoklonstvo?

Juj je možda mislio da će Izrael ostati nezavisan od Jude samo ako to bude i u religioznom smislu. Zato je poput prethodnih izraelskih kraljeva pokušao da zadrži Izraelce podalje od Jude time što nije ukinuo obožavanje teleta. Ali tako je pokazao nedostatak pouzdanja u Jehovu, koji ga je postavio za kralja.

Jehova je pohvalio Juja zato što je „postupao dobro, čineći ono što je ispravno u [Jehovinim] očima“. Međutim, Juj „nije pazio da celim srcem postupa po zakonu Jehove, Izraelovog Boga“ (2. Kralj. 10:30, 31). Kad uzmemo u obzir sve što je Juj ranije uradio, možda smo iznenađeni i razočarani. Ipak, iz svega toga izvlačimo jednu pouku. Nikada ne treba da olako gledamo na naše prijateljstvo s Jehovom. Svakog dana treba da razvijamo odanost Bogu tako što ćemo proučavati njegovu Reč, duboko razmišljati o njoj i iskreno se moliti našem nebeskom Ocu. Zato pazimo da celim srcem postupamo po Jehovinom zakonu (1. Kor. 10:12).

[Okvir na 4. strani]

Juj kao istorijska ličnost

Kritičari često dovode u pitanje da li su zaista postojale osobe koje se spominju u Svetom pismu. Da li postoje vanbiblijski dokazi koji potvrđuju da je Juj stvarno živeo?

Ovaj izraelski kralj se spominje po imenu u najmanje tri izvora iz drevne Asirije. U jednom od njih se navodi da prikazuje Juja, ili jednog njegovog izaslanika, kako se klanja pred asirskim kraljem Salmanasarom III i predaje danak. Natpis glasi ovako: „Danak Juja (Iaue), sina Amrijevog (Humrijevog); od njega dobih srebra, zlata, zlatnu činiju saplu, zlatnu vazu sa zašiljenim dnom, zlatnih čaša, zlatnih posuda, kalaja, kraljevsku palicu, (i) drveni puruhtu [nije poznato značenje poslednje reči].“ Juj nije doslovno bio „sin Amrijev“, već se taj izraz koristio za izraelske kraljeve koji su vladali posle njega, verovatno zato što je Amrije bio čuven i zato što je on izgradio izraelsku prestonicu Samariju.

Ničim se ne može potvrditi izjava asirskog kralja da je Juj navodno platio danak. Ipak, on tri puta spominje Juja — na jednoj steli, na Salmanasarovom kipu i u asirskim kraljevskim analima. Pored takvih navoda, ne ostaje nikakva sumnja da je ova biblijska ličnost zaista postojala.