Bog nam je pokazao svoju ljubav

’Nezaslužena dobrota će kraljevati putem pravednosti kako bi ljudi mogli dobiti večni život‘ (RIMLJ. 5:21)

1, 2. Koje nasleđe mnogi ljudi veoma cene, ali koji dar ima daleko veću vrednost?

 ’NEŠTO najvrednije što su Rimljani ostavili u nasleđe budućim generacijama jeste njihov zakon i njihovo shvatanje da treba živeti po zakonu‘ (dr Dejvid Vilijams, prevodilac Biblije i profesor na Univerzitetu u Melburnu, u Australiji). Koliko god da je to tačno, postoji jedno zaveštanje, to jest dar koji ima daleko veću vrednost. Taj dar je ono što je Bog preduzeo da bismo imali priznat i pravedan položaj pred njim i da bi nam omogućio da budemo spaseni i da dobijemo večni život.

² Kada nam je dao taj dar Bog je postupio u skladu sa svojim pravednim zakonima. Međutim, apostol Pavle u petom poglavlju poslanice Rimljanima ne iznosi raspravu o zakonskim aspektima onoga što je Bog uradio već kaže: „Pošto smo zbog vere proglašeni pravednima, ostanimo u miru s Bogom preko našeg Gospoda Isusa Hrista.“ Oni koji su dobili taj dar sigurno žele da pokažu Bogu da ga vole. Pavle je bio jedan od njih. On je napisao:  „Božja ljubav je izlivena u naša srca preko svetog duha, koji nam je dat“ (Rimlj. 5:1, 5).

3. Koja se pitanja nameću?

³ Međutim, zašto je bio neophodan taj dar? Kako je Bog pokazao da je i pravedan i nepristran kada ga je dao? I šta neko treba da radi da bi dobio taj dar? Pronađimo logične odgovore na ova pitanja i pogledajmo kako u svemu tome dolazi do izražaja Božja ljubav.

Božja ljubav nasuprot grehu

4, 5. (a) Kako je Jehova izrazio svoju veliku ljubav? (b) Šta treba da znamo da bismo razumeli ono što piše u Rimljanima 5:12?

⁴ Jehova je kao izraz svoje velike ljubavi poslao svog jedinorođenog Sina da pomogne ljudima. Pavle je to objasnio na sledeći način: „Bog nam je pokazao svoju ljubav tako što je Hrist, dok smo još bili grešnici, umro za nas“ (Rimlj. 5:8). Zapazi da je ovde istaknuta činjenica da je Bog to učinio ’još dok smo bili grešnici‘. Svi treba da znaju kako je došlo do toga da su ljudi postali grešnici.

⁵ Pavle je to u kratkim crtama objasnio iznoseći sledeću činjenicu: „Preko jednog čoveka u svet [je] ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili“ (Rimlj. 5:12). To možemo razumeti zahvaljujući tome što je Bog omogućio da se zapiše kako je započeo ljudski život. Jehova je stvorio Adama i Evu. Stvoritelj je savršen, pa su zato bili savršeni i prvi ljudi, naši praroditelji. Bog im je dao samo jednu zapovest koja ih je ograničavala i rekao im je da će kazna za neposlušnost biti smrt (Post. 2:17). Međutim, oni su prekršili Božju zapovest koju nije bilo teško poštovati i time ga odbacili kao Zakonodavca i Vrhovnog Vladara (Pon. zak. 32:4, 5).

6. (a) Zašto su Adamovi potomci umirali i da li je Mojsijev Zakon to promenio? (b) S čime se može uporediti nasleđeni greh?

⁶ Adam je dobio decu tek nakon što je zgrešio, što znači da je greh i posledice greha preneo na sve svoje potomke. Naravno, oni nisu prekršili Božju zapovest kao što je to Adam učinio, tako da nisu snosili krivicu za isti greh, a nije postojao ni zakon po kom bi bili smatrani grešnicima (Post. 2:17). Pa ipak, Adamovi potomci su nasledili greh. Zato su greh i smrt vladali nad čovečanstvom, a onda je Bog Izraelcima dao zakon na osnovu kog im je postalo jasno da su grešnici. (Pročitati Rimljanima 5:13, 14.) Kao što se nasleđuju neke bolesti ili poremećaji, na primer mediteranska anemija ili hemofilija, tako se nasleđuje i greh. Možda znaš da je Aleksej, sin ruskog cara Nikolaja II i Aleksandre, bolovao od hemofilije, naslednog poremećaja zgrušavanja krvi. Tačno je da čak i u takvim porodicama neka deca ne nasleđuju tu bolest, ali ipak mogu biti nosioci gena koji je odgovoran za nju. Ali sa grehom nije tako. Svi su ga nasledili od Adama. Svi osećaju njegove posledice. Uvek donosi smrt. I prenosi se na svu decu. Da li će se to ikada promeniti?

Šta je Bog omogućio preko Isusa Hrista

7, 8. Kako je životni put dva savršena čoveka uticao na čovečanstvo?

⁷ Jehova je toliko dobar da je omogućio ljudima da se izbave od nasleđenog greha. Pavle je objasnio da je to bilo moguće posredstvom jednog drugog čoveka koji je bio savršen kao i Adam (1. Kor. 15:45). Ali životni put ta dva savršena čoveka imao je potpuno drugačiji ishod. Kako? (Pročitati Rimljanima 5:15, 16.)

⁸ „S darom nije kao što je bilo s prestupom“, napisao je Pavle. Adam je bio kriv za prestup i pravedno je osuđen na smrt. Ali on nije bio jedini koji je zbog toga morao da umre. Dalje se kaže da su „zbog prestupa [tog] jednog čoveka mnogi umrli“. Prema Božjim pravednim merilima, svi Adamovi nesavršeni potomci, uključujući i nas, zaslužuju istu kaznu kakvu je i Adam dobio. Pa ipak, može nas utešiti saznanje  da je savršeni čovek, Isus, učinio za ljude nešto sasvim suprotno. S kojim rezultatima? Odgovor daje Pavle kad kaže da „sve vrste ljudi“ mogu biti ’proglašene pravednima i dobiti život‘ (Rimlj. 5:18).

9. Šta znači to što Bog proglašava ljude pravednima, prema Rimljanima 5:16, 18?

⁹ Šta se podrazumeva pod izrazom „proglašeni pravednima“? Ranije citirani dr Vilijams je napisao: „U pitanju je metafora kojom se aludira na pravni slučaj. Ona govori o promeni statusa neke osobe pred Bogom, a ne o promeni njene ličnosti... U njoj je Bog predstavljen kao sudija koji donosi odluku u korist optuženog koji je, takoreći, izveden pred Božji sud zbog nepravednosti. Ali Bog ga proglašava nevinim.“

10. Šta je Isus učinio da bi ljudi mogli biti proglašeni pravednima?

¹⁰ Na osnovu čega pravedni „Sudija cele zemlje“ može nepravednu osobu proglasiti nevinom? (Post. 18:25). Da bi tako nešto bilo moguće Bog je svog jedinorođenog Sina poslao na zemlju. Isus je u potpunosti izvršio Očevu volju uprkos iskušenjima, ruganju i mučenju. Ostao je besprekoran sve do smrti na mučeničkom stubu (Jevr. 2:10). Žrtvujući svoj savršeni ljudski život Isus je prineo otkupnu žrtvu koja može osloboditi, to jest iskupiti, Adamovo potomstvo od greha i smrti (Mat. 20:28; Rimlj. 5:6-8).

11. Šta znači izraz ’odgovarajuća otkupnina‘?

¹¹ Pavle na jednom drugom mestu koristi izraz ’odgovarajuća otkupnina‘ (1. Tim. 2:6). Šta to znači? Adam je doneo nesavršenstvo i smrt milijardama ljudi, to jest svim svojim potomcima. Tačno je da je Isus, kao savršen čovek, mogao imati milijarde savršenih potomaka. a Zato smo ranije smatrali da Isusov savršeni život kao i život svih njegovih potencijalnih savršenih potomaka predstavlja žrtvu koja je jednaka onome što su Adam i njegovi nesavršeni potomci izgubili. Međutim, Biblija ne kaže da Isusovo potencijalno potomstvo predstavlja deo otkupnine. U Rimljanima 5:15-19 kaže se da smrt samo „jednog čoveka“ obezbeđuje izbavljenje. Život koji je Isus imao kao savršen čovek ima istu vrednost kakvu je imao Adamov život. Akcenat jeste, i treba da bude, isključivo na Isusu Hristu. Zahvaljujući ’jednom Isusovom činu opravdanja‘, njegovoj poslušnosti i besprekornosti sve do same smrti, svi ljudi mogu dobiti dar da budu proglašeni pravednima i dar života (2. Kor. 5:14, 15; 1. Petr. 3:18). Do čega dovodi otkupnina?

Oslobađajuća presuda na temelju otkupne žrtve

12, 13. Zašto su onima koji su proglašeni pravednima potrebni Božje milosrđe i ljubav?

¹² Jehova Bog je prihvatio otkupnu žrtvu koju je njegov Sin prineo (Jevr. 9:24;  10:10, 12). Pa ipak, Isusovi učenici na zemlji, uključujući i njegove apostole, i dalje su bili nesavršeni. Iako su pazili da ne rade ono što je loše, to im nije uvek uspevalo. Zašto? Zato što su u sebi nosili nasleđeni greh (Rimlj. 7:18-20). Ali Bog je mogao da učini nešto povodom toga i to je i uradio. Prihvatio je „odgovarajuću otkupninu“ i bio je spreman da je primeni u korist svojih slugu na zemlji.

¹³ To ne znači da su apostoli i drugi ljudi svojim dobrim delima zaslužili da Bog na njih primeni otkupnu žrtvu. Bog je to uradio zato što je milosrdan i zato što ih voli. Odlučio je da apostole i druge ljude proglasi nedužnima, kao da su već oslobođeni nasleđenog greha. Pavle je to ovako objasnio: „Tom nezasluženom dobrotom spaseni ste po veri. I to nije vaša zasluga — to je Božji dar“ (Ef. 2:8).

14, 15. Koja je nagrada čekala one koje je Bog proglasio pravednima i šta su i dalje morali da rade?

¹⁴ Zamisli samo kakav je dar to što Svemoćni Bog oprašta čoveku nasleđeni greh kao i sve loše stvari koje je učinio. Koliko god da je grehova neko počinio pre nego što je postao pravi hrišćanin, Bog mu može oprostiti te grehe na osnovu otkupne žrtve. Pavle je napisao: „Dar koji je usledio zbog mnogih prestupa doveo je do toga da mnogi budu proglašeni pravednima“ (Rimlj. 5:16). Apostoli i drugi ljudi koji su primili ovaj dar (da budu proglašeni pravednima) morali su i dalje s verom služiti istinitom Bogu. Koja ih je nagrada čekala u budućnosti? ’Oni koji primaju obilje nezaslužene dobrote i dara pravednosti živeće i kraljevaće preko jednoga, Isusa Hrista.‘ Dar pravednosti zaista ima potpuno suprotan učinak od Adamovog prestupa. Taj dar donosi život (Rimlj. 5:17; pročitati Luku 22:28-30).

¹⁵ Oni koji su primili taj dar, to jest koji su proglašeni pravednima, postaju Božji duhovni sinovi. Kao Hristovi sunaslednici biće uskrsnuti na nebu kao duhovni sinovi da bi ’kraljevali‘ sa Isusom Hristom. (Pročitati Rimljanima 8:15-17, 23.)

Bog i prema drugima pokazuje ljubav

16. Koji dar već sada mogu dobiti oni koji imaju zemaljsku nadu?

¹⁶ Ne očekuju svi koji iskazuju veru u Boga i verno mu služe kao pravi hrišćani da će „kraljevati“ sa Hristom na nebu. Mnogi imaju nadu kakvu su imale Božje sluge u prethrišćansko doba, naime nadaju se večnom životu u raju na zemlji. Mogu li oni već sada dobiti dar od Boga, to jest biti smatrani pravednima s mogućnošću da žive na zemlji? Na osnovu onoga što je apostol Pavle napisao Rimljanima odgovor je sasvim sigurno potvrdan.

17, 18. (a) Kako je Bog gledao na Avrahama zbog njegove vere? (b) Po kom osnovu je Jehova Avrahama smatrao pravednim?

¹⁷ Pavle je spomenuo Avrahama kao jedan od najboljih primera. Avraham je imao izuzetnu veru i živeo je pre nego što je Jehova Izraelcima dao Zakon i pre nego što je Hrist omogućio nebeski život (Jevr. 10:19, 20). Pavle je napisao: „Jer obećanje da će biti naslednik sveta nije Avrahamu ili njegovom potomstvu dato na temelju zakona, nego na temelju pravednosti koju je stekao zbog svoje vere“ (Rimlj. 4:13; Jak. 2:23, 24). Zato je Bog Avrahama smatrao pravednim. (Pročitati Rimljanima 4:20-22.)

¹⁸ To ne znači da Avraham tokom svih tih decenija koliko je služio Jehovi nikada nije zgrešio. On nije u tom smislu bio pravedan (Rimlj. 3:10, 23). Međutim, budući da je Jehova bezgranično mudar uzeo je u obzir Avrahamovu izuzetnu veru i dela koja su iz nje proistekla. Naročito je značajno to što je Avraham verovao Bogu kada mu je rekao da će iz njegove loze doći obećani Potomak.  Taj obećani Potomak je bio Mesija, to jest Hrist (Post. 15:6; 22:15-18). Na osnovu ’otkupnine koju je platio Hrist Isus‘, Bog kao Sudija može oprostiti grehe počinjene u prošlosti. Zato će Avraham i drugi bogobojazni ljudi iz prethrišćanskih vremena biti uskrsnuti. (Pročitati Rimljanima 3:24, 25; Ps. 32:1, 2.)

Budi pravedan pred Bogom već sada

19. Zašto mnoge u današnje vreme treba da ohrabri činjenica da je Bog Avrahama smatrao pravednim?

¹⁹ Činjenica da je Bog ljubavi Avrahama smatrao pravednim treba da ohrabri prave hrišćane u današnje vreme. Jehova ga nije proglasio pravednim u istom smislu kao i one koje je pomazao svetim duhom da budu „sunaslednici Hristovi“. Oni koje je Bog izabrao ’pozvani su da budu sveti‘ i on ih prihvata kao svoje ’sinove‘ (Rimlj. 1:7; 8:14, 17, 33). Za razliku od njih, Avraham je nazvan „Jehovinim prijateljem“ i to pre nego što je bila prineta otkupna žrtva (Jak. 2:23; Is. 41:8). A šta je s pravim hrišćanima koji se nadaju da će živeti u raju na zemlji?

20. Šta Bog očekuje od onih koje danas smatra pravednima kao što je smatrao Avrahama?

²⁰ Oni su „oslobođeni otkupninom koju je platio Hrist Isus“, ali nisu primili ’dar pravednosti‘ s nadom u nebeski život (Rimlj. 3:24; 5:15, 17). Međutim, oni iskazuju veru u Boga i otkupninu koju je obezbedio, a tu veru pokazuju dobrim delima. Jedno takvo delo je ’propovedanje Božjeg kraljevstva i poučavanje o Gospodu Isusu Hristu‘ (Dela 28:31). Zato ih Jehova može smatrati pravednima baš kao i Avrahama. Dar koji oni dobijaju — prijateljstvo s Bogom — razlikuje se od ’dara‘ koji dobijaju pomazanici. Ali to je svakako dar koji prihvataju s dubokom zahvalnošću.

21. Šta imamo zahvaljujući Jehovinoj ljubavi i pravdi?

²¹ Nada u večni život ne temelji se na ljudskim obećanjima. Tu nadu nam je pružio Vrhovni Vladar čitavog svemira koji nam otkriva svoju nameru. Jehova je postepeno preduzimao korake kako bi ostvario svoju nameru. Sve što je u tom pravcu radio jeste u skladu s njegovom pravdom i odraz je njegove velike ljubavi. Zato je Pavle rekao: „Bog nam je pokazao svoju ljubav tako što je Hrist, dok smo još bili grešnici, umro za nas“ (Rimlj. 5:8).

[Fusnota]

Da li se sećaš?

• Šta su Adamovi potomci dobili u nasledstvo i s kojim posledicama?

• Kako je obezbeđena odgovarajuća otkupnina i u kom smislu je bila odgovarajuća?

• Čemu se možeš nadati zahvaljujući tome što si dobio dar da budeš proglašen pravednim?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 13. strani]

Savršeni čovek Adam je zgrešio.

Savršeni čovek Isus je prineo „odgovarajuću otkupninu“

[Slika na 15. strani]

Posredstvom Isusa možemo biti proglašeni pravednima, što je zaista dobra vest!