Da li stvarno ceniš blagoslove koje imaš?

NAKON što su čudom bili izbavljeni iz ropstva u Egiptu, Izraelci su u početku bili presrećni što su konačno mogli slobodno obožavati Jehovu (Izl. 14:29–15:1, 20, 21). Ali ubrzo su počeli da razmišljaju drugačije i da se žale na svoje životne okolnosti. Kako je došlo do toga? Izgubili su iz vida šta je sve Jehova uradio za njih i usredsredili se na poteškoće koje su deo života u pustinji. Rekli su Mojsiju: „Zašto ste nas izveli iz Egipta da pomremo u ovoj pustinji? Jer nema ni hleba ni vode, a ovaj nikakav hleb [mana] već se ogadio našoj duši“ (Br. 21:5).

Vekovima kasnije, David, kralj drevnog Izraela ovako se izrazio u jednoj pesmi: „Ja se u tvoju milost uzdam; neka se moje srce raduje zbog spasenja koje daješ. Pevaću Jehovi, jer je dobar prema meni“ (Ps. 13:5, 6). David nije zaboravio šta je sve Jehova iz ljubavi učinio za njega. Često je razmišljao o tome (Ps. 103:2). Jehova je i za nas mnogo toga učinio i bilo bi dobro da to ne smatramo nečim što se podrazumeva. Sada ćemo se usredsrediti na neke blagoslove koje nam Bog danas pruža.

Bliskost s Jehovom

Psalmista je napisao: „Jehova je blizak s onima koji ga se boje“ (Ps. 25:14). Kakva je samo čast za nesavršene ljude da mogu biti bliski s Jehovom! Međutim, šta ako postanemo toliko zaokupljeni svakodnevnim životnim brigama da se zbog toga sve manje molimo? Razmisli kako će to uticati na tvoj odnos s Jehovom. Jehova kao naš prijatelj očekuje da mu verujemo i otvorimo mu svoje srce u molitvi, da mu izrazimo svoje strahove, želje i brige (Posl.  3:5, 6; Fil. 4:6, 7). Zar onda ne bi trebalo da obratimo pažnju na to kakve su naše molitve?

Kada je jedan mladi Svedok koji se zove Pol analizirao svoje molitve došao je do zaključka da treba da se poboljša. a On je rekao: „Prešlo mi je u naviku da u molitvama uvek ponavljam jedno te isto.“ Dok je pomoću Indeksa publikacija istraživao članke o molitvi, saznao je da je u Bibliji zabeleženo oko 180 molitvi. U njima su Jehovine sluge izrazile svoja najdublja osećanja. Pol kaže: „Dok sam razmišljao o tim biblijskim primerima shvatio sam da treba da budem konkretan u svojim molitvama. To mi je pomoglo da otvorim svoje srce Jehovi. Sada uživam da se molim i da se na taj način približavam Bogu.“

’Hrana u pravo vreme‘

Još jedan blagoslov od Jehove jeste i sve ono što smo saznali iz Biblije. Imamo razloga da ’kličemo od radosti u srcu‘, jer uživamo u izobilju duhovne hrane (Is. 65:13, 14). Međutim, moramo biti na oprezu da ne bismo zbog različitih nezdravih uticaja izgubili oduševljenje za biblijsku istinu. Primera radi, kontakt sa otpadničkom propagandom može zamagliti naše razmišljanje i umanjiti naše cenjenje za duhovnu ’hranu u pravo vreme‘ koju nam Jehova obezbeđuje preko ’vernog i razboritog roba‘ (Mat. 24:45-47).

Andre koji je godinama služio Jehovi iskusio je šta znači biti zaveden otpadničkim idejama. Mislio je da ne bi bilo opasno baciti pogled na otpadničke vebsajtove. On kaže: „U početku me je privlačila takozvana istina o kojoj su otpadnici govorili. Što sam više razmišljao o onome što su govorili iznalazio sam sve više opravdanja da napustim Jehovinu organizaciju. Ali kasnije, kada sam proverio argumente koje su otpadnici navodili protiv Jehovinih svedoka, shvatio sam koliko su ti lažni učitelji bili lukavi. Njihovi ’nepobitni dokazi‘ protiv nas bile su u stvari informacije izvučene iz konteksta. Zato sam odlučio da ponovo počnem da čitam naše publikacije i da idem na sastanke. Ubrzo sam shvatio koliko sam pogrešio što sam čitao otpadnički materijal.“ Na svu sreću, Andre se vratio u skupštinu.

Naše bratstvo

Naše bratstvo u kom vladaju ljubav i jedinstvo predstavlja blagoslov od Jehove (Ps. 133:1). Apostol Pavle je s dobrim razlogom napisao: „Svu braću volite“ (1. Petr. 2:17). Mi uživamo u toplini hrišćanskog bratstva jer smo deo njega. Tu nalazimo podršku naših duhovnih očeva, majki, braće i sestara (Mar. 10:29, 30).

 Međutim, ponekad se desi da iz različitih razloga između nas i nekog od naše braće i sestara nastane problem. Na primer, pošto smo nesavršeni ne treba mnogo pa da nam zasmeta nešto kod nekoga i da postanemo kritični kada je ta osoba u pitanju. Kada se tako nešto desi, bilo bi dobro da se prisetimo da Jehova voli svoje sluge iako su nesavršeni. Štaviše, „ako kažemo: ’Nemamo greha‘, sami sebe zavaravamo i istina nije u nama“ (1. Jov. 1:8). Zar ne bi trebalo da se trudimo da ’podnosimo jedni druge i spremno opraštamo jedni drugima‘? (Kol. 3:13).

Jedna mlada žena koja se zove En na težak način je naučila koliko je dragoceno naše bratstvo. Ona je u neku ruku postupila kao rasipni sin iz Isusovog poređenja i napustila je hrišćansku skupštinu. Kasnije je shvatila šta je uradila i vratila se u istinu (Luka 15:11-24). Kakav je zaključak En izvukla iz svega što joj se dogodilo? Ona kaže: „Sada kad sam se vratila u Jehovinu organizaciju cenim svu svoju braću i sestre uprkos njihovoj nesavršenosti. Ranije sam zbog sitnica bila kritična prema njima. Ali sada sam rešila da ne dozvolim ničemu da me liši blagoslova koje imam kada se držim skupštine i suvernika. Ništa što nudi ovaj svet nije vredno toga da napustimo naš duhovni raj.“

Uvek budi zahvalan za blagoslove koje imaš

Naša nada u Božje Kraljevstvo koje će rešiti sve probleme čovečanstva jeste blago neprocenjive vrednosti. Kada smo prvi put čuli za ovu nadu, srce nam je sigurno bilo prepuno cenjenja. Verovatno smo se osećali kao trgovac iz Isusovog poređenja koji je ’prodao sve što je imao‘ da bi kupio „jedan skupoceni biser“ (Mat. 13:45, 46). Isus nije rekao da je taj trgovac ikada prestao da ceni biser koji je kupio. Nemojmo ni mi nikada prestati da cenimo našu predivnu nadu (1. Sol. 5:8; Jevr. 6:19).

Razmisli o onome što kaže Džin koja služi Jehovi već više od 60 godina: „To što govorim drugima o Božjem Kraljevstvu pomaže mi da ga i sama zadržim u mislima. Toliko mi znači kada vidim kako se nekome ozari lice kada shvati šta je u stvari Božje Kraljevstvo. I kada vidim koliko biblijska istina menja život osobe s kojom proučavam, pomislim: ’Kako je samo divna istina koju prenosim drugima!‘ “

Imamo valjane razloge da budemo zahvalni za mnoge duhovne blagoslove. Istina, možda trpimo zbog progonstva, bolesti, starosti, depresije, gubitka voljene osobe ili ekonomskih problema. Ali mi znamo da je sve to samo privremeno. Bog će nas u svom Kraljevstvu blagosiljati ne samo u duhovnom nego i u fizičkom pogledu. Sve što nas danas muči tada će biti stvar prošlosti (Otkr. 21:4).

Dok to vreme ne dođe, dobro je da se usredsredimo na duhovne blagoslove koje sada imamo i da budemo zahvalni poput psalmiste koji je rekao: „Mnogo si toga učinio, Jehova, Bože moj, i mnogo je čudesnih dela tvojih i namera tvojih za nas; nema ti ravna! Hteo bih pričati i govoriti o njima, ali ih je više nego što se nabrojati mogu“ (Ps. 40:5).

[Fusnota]

[Slika na 18. strani]

Kad se nađemo u teškim situacijama imamo podršku naše braće i sestara