Kako pronaći radost u daru samaštva
Kako pronaći radost u daru samaštva
„I VENČALI su se i živeli srećno do kraja života.“ Ovim rečima se završavaju mnoge bajke. Romantični filmovi i romani često prenose sličnu poruku — brak je ključ za pravu sreću! Štaviše, mnoge kulture vrše snažan pritisak na mlade da stupe u brak. „Drugi ti nameću osećaj da je udaja jedini cilj za devojku“, rekla je Debi kada je imala oko 25 godina. „Oni smatraju da život počinje tek sa sklapanjem braka.“
Duhovna osoba ne gleda tako crno-belo. Iako je brak bio gotovo obavezan među Izraelcima, Biblija spominje muškarce i žene koji su ostali sami i imali ispunjen život. Danas su neki hrišćani odlučili da ne stupaju u brak, dok su mnogi drugi ostali sami sticajem okolnosti. Šta god da je razlog, postavlja se jedno važno pitanje: Kako hrišćanin koji nije u braku može voditi uspešan život?
Isus se nije ženio, što je sasvim razumljivo s obzirom na zadatak koji je imao. Rekao je svojim učenicima da neki od njegovih sledbenika takođe ’mogu da žive tako‘ (Mat. 19:10-12). Iz tih reči vidimo da moramo prihvatiti takav način života umom i srcem ako želimo da budemo uspešni kao samci.
Da li se Isusov savet odnosi samo na one koji su odlučili da ostanu sami kako bi se u potpunosti posvetili duhovnim aktivnostima? (1. Kor. 7:34, 35). Ne obavezno. Osmotrimo primer jedne hrišćanke koja bi želela da se uda, ali trenutno ne može da pronađe odgovarajuću osobu. „Nedavno me je jedan kolega koji nije Svedok neočekivano zaprosio“, kaže Ana, koja ima nešto više od 30 godina. „Na neki način sam bila polaskana, ali brzo sam potisnula to osećanje jer želim da se udam samo za osobu koja će mi pomoći da se još više približim Jehovi.“
Želja da se udaju „u Gospodu“ pomaže mnogim sestrama poput Ane da ne stupe u brak s nekim ko ne služi Jehovi * (1. Kor. 7:39; 2. Kor. 6:14). Iz poštovanja prema tom Božjem savetu, one odlučuju da za sada ostanu same. Kako mogu voditi smisaon život?
Nauči da gledaš pozitivnu stranu
Da bismo prihvatili okolnosti koje možda ne izgledaju idealno, mnogo zavisi od našeg stava. „Uživam u onome što imam i ne sanjam o onome što nemam“, kaže Karmen koja ima nešto više od 40 godina. Istina, postoje trenuci kada se možemo osećati usamljeno i razočarano. Ali ako znamo da nešto slično doživljavaju mnoga braća i sestre po svetu, to nas može ohrabriti da s pouzdanjem nastavimo dalje. 1. Petr. 5:9, 10).
Jehova je mnogima koji nisu u braku pomogao da vode uspešan život i da se izbore s raznim teškoćama (Mnoga braća i sestre su otkrili pozitivnu stranu samaštva. „Mislim da je ključ za sreću u sposobnosti da se koncentrišemo na pozitivne strane bilo koje situacije u kojoj se nađemo“, kaže Ester, neudata sestra koja ima oko 35 godina. „Bilo da se udam ili ne, verujem da mi Jehova neće uskratiti nikakvog dobra ako Kraljevstvo zadržim na prvom mestu“, kaže Karmen (Ps. 84:11). „Moj život možda nije baš onakav kakav sam zamišljala, ali sam srećna, i to ću i ostati.“
Biblijski primeri
Jeftajeva ćerka nije planirala da ostane neudata. Međutim, zbog zaveta koji je dao njen otac, pristala je da služi u svetilištu od svoje mladosti. Te neočekivane okolnosti sigurno su promenile njene lične planove i bile su u suprotnosti s njenim prirodnim željama. Kada je shvatila da se neće udati i imati porodicu, dva meseca je žalila. Pa ipak, prihvatila je novu situaciju i spremno služila do kraja života. Druge Izraelke su svake godine odlazile da je pohvale zbog takve samopožrtvovanosti (Sud. 11:36-40).
Neki koji su bili evnusi u Isaijino vreme verovatno su bili razočarani zbog svojih okolnosti. Biblija ne kaže šta je dovelo do toga da postanu evnusi. Kao takvi, oni nisu mogli da budu priznati članovi izraelskog zbora, niti su mogli da se žene i imaju decu (P. zak. 23:1). Pa ipak, Jehova je razumeo njihova osećanja i pohvalio je njihovu svesrdnu poslušnost njegovom savezu. Rekao je da će im dati „spomenik“ i „večno ime“ u svom domu. Drugim rečima, ti verni evnusi su imali sigurnu nadu u večni život pod Isusovom Mesijanskom vladavinom. Jehova ih nikada neće zaboraviti (Isa. 56:3-5).
Jeremijine okolnosti su bile sasvim drugačije. Nakon što ga je naimenovao za proroka, Bog mu je zapovedio da se ne ženi zbog teškog vremena u kom je živeo i zbog prirode njegovog zadatka. Rekao je: „Nemoj se ženiti i nemoj imati sinova i kćeri na ovom mestu“ (Jer. 16:1-4). Biblija ne otkriva kako se Jeremija osećao zbog toga, ali nam jasno kaže da je on bio čovek koji je uživao u Jehovinim rečima (Jer. 15:16). Kasnije, kada je preživeo strahote 18-mesečne opsade Jerusalima, sigurno je shvatio koliko je bilo mudro što je poslušao Jehovinu zapovest da se ne ženi (Tužb. 4:4, 10).
Kako možeš obogatiti život
Prethodno pomenute biblijske ličnosti nisu bile u braku, ali su imale Jehovinu podršku i bile su posvećene službi. I danas korisne aktivnosti mogu veoma obogatiti naš život. Biblija je prorekla da će žene koje objavljuju dobru vest biti velika vojska (Ps. 68:11). Tom mnoštvu pripadaju hiljade neudatih sestara. Pošto njihova služba donosi plod, mnoge su blagoslovljene duhovnim sinovima i kćerima (Mar. 10:29, 30; 1. Sol. 2:7, 8).
„Pionirska služba daje mom životu smisao“, kaže Loli koja je već 14 godina u toj službi. „Kao neudata sestra, vodim ispunjen i aktivan život, što mi pomaže da ne budem usamljena. Na kraju svakog dana osećam zadovoljstvo jer vidim da svojom službom zaista pomažem ljudima. Zbog toga sam veoma srećna.“
Mnoge sestre su naučile strani jezik i proširile svoju službu tako što propovedaju ljudima na stranom području. „U gradu gde živim ima na hiljade stranaca“, kaže ranije pomenuta Ana. Ona rado svedoči ljudima koji govore francuski. „To što sam naučila jezik koji mogu koristiti da bih komunicirala s mnogima od njih otvorilo mi je nove mogućnosti, zbog čega je moja služba veoma interesantna.“
Pošto samaštvo često podrazumeva manje obaveza, neki su iskoristili svoje okolnosti da služe tamo gde je veća potreba. „Čvrsto sam uverena da što više činimo u Jehovinoj službi to će nam biti lakše da sklapamo bliska prijateljstva i budemo voljeni“, kaže Lidijana, koja ima oko 35 godina i služi u stranoj zemlji gde je veća potreba. „Imam mnogo bliskih prijatelja različitog porekla i nacionalnosti i ta prijateljstva su mi obogatila život.“
Biblija govori o propovedniku Filipu koji je imao četiri neudate ćerke koje su prorokovale (Dela 21:8, 9). One su sigurno bile revne poput svog oca. Da li su možda dar proricanja koristile da izgrade i ohrabre suhrišćane u Cezareji? (1. Kor. 14:1, 3). I danas mnoge neudate sestre na sličan način hrabre druge redovnim prisustvovanjem i učestvovanjem na hrišćanskim sastancima.
Lidija je bila hrišćanka iz Filipa o kojoj se u Bibliji govori pohvalno zbog njene gostoljubivosti (Dela 16:14, 15, 40). Verovatno je bila neudata ili udovica. Zahvaljujući svojoj velikodušnosti uživala je u društvu putujućih nadglednika među kojima su bili Pavle, Sila i Luka. Takva velikodušnost i danas donosi slične blagoslove.
Zadovoljiti potrebu za ljubavlju
Pored korisnih aktivnosti koje mogu ispuniti naš život, svako od nas ima potrebu za ljubavlju i pažnjom. Kako osobe koje nisu u braku mogu zadovoljiti tu potrebu? Pre svega, Jehova je uvek tu i on nas voli, jača i spreman je da nas sasluša. Premda je kralj David ponekad osećao da je „sâm i nevoljan“, znao je da se uvek može osloniti na Jehovu za podršku (Ps. 25:16; 55:22). „Ako me i otac i majka ostave, Jehova će me prihvatiti“, napisao je (Ps. 27:10). Bog poziva sve svoje sluge da mu se približe i postanu njegovi bliski prijatelji (Ps. 25:14; Jak. 2:23; 4:8).
Osim toga, u bratstvu širom sveta možemo pronaći duhovne očeve, majke, braću i sestre čija će ljubav obogatiti naš život (Mat. 19:29; 1. Petr. 2:17). Mnogi hrišćani koji nisu u braku rado slede primer Dorke koja je bila „bogata dobrim delima i pomagala je siromašnima“ (Dela 9:36, 39). „U koju god skupštinu da odem, nađem prave prijatelje koji me vole i podržavaju kada sam potištena“, kaže Loli. „Da bih učvrstila takva prijateljstva, nastojim da pokazujem ljubav i zanimanje za druge. Služila sam u osam skupština i uvek sam pronalazila prave prijatelje. To nisu uvek sestre mojih godina — nekad su to bake ili tinejdžerke.“ U svakoj skupštini ima onih kojima je potrebna pažnja i društvo. Ako pokazujemo iskreno zanimanje za njih, možemo im puno pomoći i zadovoljiti svoju potrebu da volimo i budemo voljeni (Luka 6:38).
Bog ne zaboravlja naše žrtve
Biblija kaže da se svi hrišćani moraju žrtvovati na neki način budući da živimo u teškim vremenima (1. Kor. 7:29-31). Oni koji ostaju sami zbog toga što su odlučni da poslušaju Božju zapovest da se žene ili udaju samo u Gospodu sigurno zaslužuju posebno poštovanje i razumevanje (Mat. 19:12). Međutim, to što čine žrtve vredne hvale ne znači da ne mogu imati zaista srećan život.
„Moj život je ispunjen zahvaljujući mom odnosu s Jehovom i mojoj službi“, kaže Lidijana. „Poznajem one koji su srećni u braku, kao i one koji nisu. Ta realnost me uverava da moja sreća ne zavisi od toga da li ću se jednog dana udati ili ne.“ Kao što je Isus istakao, sreća pre svega zavisi od davanja i služenja drugima, a to svi hrišćani mogu činiti (Jov. 13:14-17; Dela 20:35).
Bez sumnje, najveći razlog za radost je saznanje da će nas Jehova blagosloviti za svaku žrtvu koju činimo kako bismo mu ugodili. Biblija nas uverava: „Bog nije nepravedan pa da zaboravi vaš trud i ljubav koju ste pokazali prema njegovom imenu“ (Jevr. 6:10).
[Fusnota]
^ Iako se ovde govori o sestrama, ista načela se odnose i na braću.
[Istaknuti tekst na 25. strani]
„Uživam u onome što imam i ne sanjam o onome što nemam“ (Karmen)
[Slika na 26. strani]
Loli i Lidijana služe tamo gde je veća potreba
[Slika na 27. strani]
Bog poziva sve svoje sluge da mu se približe