Odbacimo ono što je bezvredno
Odbacimo ono što je bezvredno
„Ko trči za onim što je bezvredno, nerazuman je“ (POSL. 12:11)
1. Koje vredne stvari imamo i kako ih najbolje možemo koristiti?
KAO hrišćani, svi mi posedujemo mnogo toga što je vredno. To može biti naše zdravlje, snaga, prirodne mentalne sposobnosti ili materijalne stvari. Pošto volimo Jehovu, srećni smo što sve to možemo koristiti u službi njemu i tako poslušati nadahnuti savet: „Iskazuj čast Jehovi imetkom svojim“ (Posl. 3:9).
2. Koje nam upozorenje Biblija pruža u vezi s onim što je bezvredno i kako se to primenjuje u doslovnom smislu?
2 S druge strane, Biblija takođe govori o onome što je bezvredno i upozorava nas da bismo trčeći za tim mogli protraćiti ono što imamo. Zapazi šta se o tome kaže u Poslovicama 12:11: „Ko obrađuje svoju zemlju, nasitiće se hleba, a ko trči za onim što je bezvredno, nerazuman je.“ Nije teško razumeti kako se ta poslovica primenjuje u doslovnom smislu. Ako čovek svoje vreme i energiju troši da bi naporno radio i brinuo za svoju porodicu, on je u prilici da stekne relativnu sigurnost (1. Tim. 5:8). Međutim, ukoliko svoja sredstva troši trčeći za onim što je bezvredno, pokazuje da je nerazuman, to jest da mu nedostaju zdravo prosuđivanje i dobra motivacija. Vrlo je verovatno da će takav čovek ostati bez onoga što mu stvarno treba.
3. Kako se biblijsko upozorenje o onome što je bezvredno primenjuje na obožavanje Jehove?
3 Kako se ta poslovica može primeniti na obožavanje Jehove? Hrišćanin koji marljivo i vredno služi Jehovi oseća pravu sigurnost. On može biti uveren u Božji blagoslov danas i imati sigurnu nadu za budućnost (Mat. 6:33; 1. Tim. 4:10). Međutim, osoba koju privlači ono što je bezvredno ugrožava svoj odnos s Jehovom i nadu u večni život. Šta treba da uradimo kako se to nama ne bi desilo? Treba da razaberemo šta je u našem životu bezvredno i da steknemo odlučnost da to odbacimo. (Pročitati Titu 2:11, 12.)
4. Šta se uopšteno govoreći može smatrati bezvrednim?
4 Za šta se može reći da je bezvredno? Uopšteno govoreći, to može biti bilo šta što nas odvraća od služenja Jehovi celom dušom. Na primer, to mogu biti razni oblici zabave. Naravno, rekreacija i zabava imaju svoje mesto. Međutim, ako provodimo previše vremena u zabavi na uštrb duhovnih aktivnosti, onda zabava postaje nešto bezvredno, nešto što loše utiče na našu duhovnost (Prop. 2:24; 4:6). Da bismo to izbegli, mi razvijamo uravnotežen stav i vodimo računa o tome kako provodimo svoje dragoceno vreme. (Pročitati Kološanima 4:5.) Međutim, postoje i bezvredne stvari koje su daleko opasnije od zabave. U njih spadaju i lažni bogovi.
Odbacimo lažne bogove
5. S čim se u Bibliji često povezuje reč „bezvredan“?
5 Zanimljivo je da se reč „bezvredan“ u većini biblijskih stihova u kojima se pojavljuje odnosi na lažne bogove. Na primer, Jehova je rekao Izraelcima: „Ne pravite sebi bezvredne bogove, ne podižite sebi rezane likove ni obredne stubove i ne postavljajte u svojoj zemlji kamenje ukrašeno slikama da se pred njim klanjate“ (Lev. 26:1). Kralj David je napisao: „Velik [je] Jehova i dostojan najveće hvale, treba ga se bojati više od svih drugih bogova. Jer su svi bogovi drugih naroda bezvredni, a Jehova je nebesa načinio“ (1. Let. 16:25, 26).
6. Zašto su lažni bogovi bezvredni?
6 Kao što je David ukazao, postoji obilje dokaza koji govore u prilog Jehovinom veličanstvu (Ps. 139:14; 148:1-10). Kakvu su samo čast Izraelci imali što su mogli da budu u savezu s Jehovom! Zaista je bilo bezumno što su ga napustili i klanjali se rezanim likovima i obrednim stubovima. U vreme nevolje, pokazalo se da su njihovi lažni bogovi potpuno bezvredni, nemoćni da zaštite i sami sebe a kamoli one koji su ih obožavali (Sud. 10:14, 15; Isa. 46:5-7).
7, 8. Kako bogatstvo može postati poput boga?
7 Ljudi se i danas u mnogim zemljama klanjaju likovima koje je čovek napravio. Ti bogovi su jednako bezvredni kao što su bili i bogovi u prošlosti (1. Jov. 5:21). U Bibliji se osim likova i neke druge stvari nazivaju bogovima. Na primer, razmotrimo sledeće Isusove reči: „Niko ne može robovati dvojici gospodara, jer ili će jednog mrzeti, a drugog voleti, ili će jednom biti privržen, a drugoga prezirati. Ne možete robovati Bogu i bogatstvu“ (Mat. 6:24).
8 Kako bogatstvo može postati poput boga? Recimo da se u drevnom Izraelu u nekom polju nalazio jedan kamen. Taj kamen bi se mogao iskoristiti za izgradnju kuće ili nekog zida. Međutim, ako bi bio postavljen kao ’obredni stub‘ ili ’kamen ukrašen slikama‘, mogao je postati kamen spoticanja za Jehovin narod (Lev. 26:1). Slično tome, novac ima svoju svrhu. Potreban nam je za život i možemo ga dobro koristiti dok služimo Jehovi (Prop. 7:12; Luka 16:9). Međutim, ako bismo sticanje novca stavili ispred hrišćanske službe, on bi za nas postao bog. (Pročitati 1. Timoteju 6:9, 10.) Pošto je ljudima u ovom svetu sticanje finansijske dobiti toliko važno, moramo se preispitivati kako bismo bili sigurni da imamo uravnoteženo gledište o tome (1. Tim. 6:17-19).
9, 10. (a) Kako hrišćani gledaju na obrazovanje? (b) Koje opasnosti visoko obrazovanje nosi sa sobom?
9 Još nešto što je veoma korisno ali što može postati bezvredno jeste obrazovanje. Mi želimo da naša deca budu dobro obrazovana kako bi bila pripremljena za život. Što je još važnije, hrišćanin koji je dobro obrazovan može lakše da čita Bibliju s razumevanjem, da rezonuje o problemima i dolazi do mudrih zaključaka, kao i da na bolji i uverljiviji način poučava druge biblijskoj istini. Za sticanje dobrog obrazovanja potrebno je vreme, ali to vreme nikako nije protraćeno.
10 Međutim, šta reći o visokom obrazovanju koje se stiče na fakultetu? Mnogi smatraju da je fakultetsko obrazovanje neophodno za uspeh u životu. Međutim, oni koji završe fakultet na kraju obično budu pod velikim uticajem štetne svetske propagande. U sticanju visokog obrazovanja prođu najlepše godine mladosti koje bi se mogle najbolje iskoristiti u služenju Jehovi (Prop. 12:1). Verovatno nas ne iznenađuje što je u zemljama gde su mnogi ljudi visokoobrazovani sve manje i manje onih koji veruju u Boga. Hrišćani ne traže sigurnost u naprednim obrazovnim programima ovog sveta već se uzdaju u Jehovu (Posl. 3:5).
Ne dozvolimo telesnim željama da postanu naš bog
11, 12. Zašto je Pavle za neke ljude rekao da su im želje tela bog?
11 Apostol Pavle je u pismu Filipljanima ukazao na još nešto što može postati poput boga. Govoreći o nekima koji su bili vernici, rekao je: „Mnogi — često sam o njima govorio, a i sada plačući o njima govorim — žive kao neprijatelji Hristovog mučeničkog stuba. Njihov kraj je propast, bog su im želje tela [„bog im je stomak“, fusnota]... i misle na ono što je zemaljsko“ (Fil. 3:18, 19). Kako nekome želje tela ili stomak mogu postati poput boga?
12 Izgleda da je tim Pavlovim poznanicima težnja da zadovolje telesne želje postala važnija od toga da služe Jehovi kao Pavlovi saradnici. Neki su možda doslovno preterivali u jelu i piću do te mere da su postali izjelice i pijanice (Posl. 23:20, 21; uporediti s Ponovljenim zakonima 21:18-21). Drugi su možda odlučili da u potpunosti iskoriste mogućnosti koje je nudio ondašnji svet i tako su bili odvučeni od služenja Jehovi. Nemojmo nikada dozvoliti da nas želja za takozvanim udobnim životom navede da usporimo i prestanemo da služimo Jehovi celom dušom (Kol. 3:23, 24).
13. (a) Šta je lakomstvo i kako ga je apostol Pavle opisao? (b) Kako možemo izbeći lakomstvo?
13 Pavle je i u drugom kontekstu pomenuo obožavanje lažnih bogova. Napisao je: „Usmrtite, dakle, ono što je zemaljsko u vašim udovima: blud, nečistoću, polnu požudu, zlu želju i lakomstvo, koje je idolopoklonstvo“ (Kol. 3:5). Lakomstvo je snažna želja za nečim što ne posedujemo. To može biti želja za materijalnim stvarima. To čak može biti i neprikladna seksualna želja (Izl. 20:17). Zaista je otrežnjavajuće kada razmišljamo o tome da su takve želje ravne idolopoklonstvu, to jest obožavanju lažnih bogova. Isus je upotrebio jednu upečatljivu stilsku figuru da bi prikazao koliko je važno po svaku cenu kontrolisati te neispravne želje. (Pročitati Marka 9:47; 1. Jov. 2:16.)
Čuvajmo se ispraznih reči
14, 15. (a) Šta je to bilo bezvredno u Jeremijinim danima što je mnoge odvelo u propast? (b) Zašto su Mojsijeve reči bile vredne?
14 Reči takođe mogu biti bezvredne, to jest isprazne. Na primer, Jehova je rekao Jeremiji: „Laž prorokuju ti proroci u moje ime. Ja ih nisam poslao, nisam im ništa zapovedio, niti sam im išta rekao. Sve što vam prorokuju to su lažne vizije, gatanje, isprazne reči i prevare njihovog srca“ (Jer. 14:14). Ti lažni proroci su tvrdili da govore u Jehovino ime, ali u stvari su unapređivali svoje ideje, svoju mudrost. Tako su njihove reči bile isprazne, to jest bezvredne i opasne u duhovnom smislu. Godine 607. pre n. e. mnogi koji su slušali te isprazne reči izgubili su život kada ih je napala vavilonska vojska.
15 Za razliku od toga, Mojsije je rekao Izraelcima: „Usadite u svoje srce sve reči kojima vas danas opominjem... Jer za vas to nisu prazne reči, nego vam one znače život, i postupajući po tim rečima produžićete svoje dane u zemlji u koju idete preko Jordana da je zauzmete“ (P. zak. 32:46, 47). Reči koje je Mojsije izrekao bile su nadahnute od Boga. Zato su one bile veoma vredne, zaista važne za dobrobit naroda. Oni koji su ih slušali uživali su u dugom životu i napretku. Uvek odbacujmo isprazne reči i držimo se vrednih reči istine.
16. Kako gledamo na izjave naučnika koje su u suprotnosti s Božjom Rečju?
16 Da li se i danas govore isprazne reči? Da. Na primer, neki naučnici kažu da teorija evolucije i naučna otkrića na drugim poljima pokazuju da više nema potrebe za verovanjem u Boga, jer se sve može objasniti procesima u prirodi. Da li takve ponosne izjave treba da nas zabrinjavaju? Naravno da ne! Ljudska mudrost se razlikuje od Božje (1. Kor. 2:6, 7). Mi znamo da kad god postoji neslaganje između ljudskih učenja i onoga što je Bog otkrio, uvek su pogrešna ljudska učenja. (Pročitati Rimljanima 3:4.) Uprkos tome što je nauka veoma napredovala na nekim poljima, sledeća biblijska procena ljudske mudrosti i dalje je tačna: „Mudrost ovog sveta ludost [je] pred Bogom.“ U poređenju s beskonačnom Božjom mudrošću, ljudska mudrost je beskorisna (1. Kor. 3:18-20).
17. Kako treba da gledamo na reči verskih vođa hrišćanstva i na reči otpadnika?
17 Još jedan primer ispraznih reči jesu izjave verskih vođa hrišćanskog sveta. Oni tvrde da govore u Božje ime, ali većina njihovih izjava se ne temelji na Svetom pismu i ono što kažu u suštini je bezvredno. Otpadnici takođe govore isprazne reči, tvrdeći da imaju veću mudrost nego naimenovani „verni i razboriti rob“ (Mat. 24:45-47). Međutim, oni govore svoju mudrost, njihove reči su isprazne i predstavljaju kamen spoticanja za one koji ih slušaju (Luka 17:1, 2). Kako možemo izbeći da budemo zavedeni tim rečima?
Kako odbaciti isprazne reči?
18. Kako možemo primeniti savet iz 1. Jovanove 4:1?
18 Ostareli apostol Jovan dao je u tom pogledu jedan dobar savet. (Pročitati 1. Jovanovu 4:1.) U skladu s Jovanovim savetom, mi uvek podstičemo osobe koje srećemo u službi propovedanja da provere da li je ono čemu su poučene u skladu s Biblijom. To je i za nas dobro pravilo. Ako do nas dođe bilo kakva izjava kojom se kritikuje istina ili se šire klevete o skupštini, starešinama ili bilo kome od braće, mi to ne uzimamo zdravo za gotovo. Umesto toga, treba da se pitamo: „Da li onaj ko širi tu priču postupa u skladu s onim što stoji u Bibliji? Da li te priče ili tvrdnje idu u prilog Jehovinoj nameri? Da li unapređuju mir u skupštini?“ Sve što čujemo a što narušava jedinstvo našeg bratstva umesto da ga izgrađuje jeste bezvredno (2. Kor. 13:10, 11).
19. Šta starešine treba da rade kako njihove reči ne bi bile isprazne?
19 Kada su u pitanju isprazne reči, starešine takođe uče nešto veoma važno. Kada treba da daju savet, oni imaju na umu svoja ograničenja i ne usuđuju se da savetuju samo na osnovu ličnog iskustva. Oni uvek treba da ukazuju na ono što Biblija kaže. Apostol Pavle je izrekao jedno dobro merilo: „Ne idite preko onoga što je napisano“ (1. Kor. 4:6). Starešine ne idu preko onoga što je napisano u Bibliji. U širem smislu, oni takođe ne idu preko onoga što stoji u publikacijama ’vernog i razboritog roba‘ temeljenim na Bibliji.
20. Kako možemo dobiti pomoć da odbacimo ono što je bezvredno?
20 Sve ono što je bezvredno — bilo da su to „bogovi“, reči ili nešto drugo — veoma je štetno. Zbog toga se uvek molimo da nam Jehova pomogne da prepoznamo ono što je bezvredno i tražimo od njega vođstvo da to odbacimo. Čineći to mi postupamo u skladu s rečima psalmiste: „Odvrati oči moje od onog što je bezvredno, sačuvaj me u životu na putu svome“ (Ps. 119:37). U narednom članku ćemo razmotriti zašto je vredno prihvatiti Jehovino vođstvo.
Možeš li objasniti?
• Uopšteno govoreći, šta su bezvredne stvari koje treba da odbacimo?
• Kako možemo izbeći da nam novac postane poput boga?
• Na koji način telesne želje mogu postati ravne idolopoklonstvu?
• Kako možemo odbaciti isprazne reči?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 3. strani]
Izraelci su bili podstaknuti da ’obrađuju svoju zemlju‘ a ne da trče za onim što je bezvredno
[Slika na 5. strani]
Nikada nemojmo dozvoliti da nas materijalne stvari uspore u službi Jehovi
[Slika na 6. strani]
Reči starešina mogu biti veoma vredne