1. Zašto treba da prihvatimo Božji ukor i opomene?

 SOLOMON, kralj drevnog Izraela, pružio je svakom od nas dobar razlog da prihvatimo Božji ukor i opomene. „Sine moj, ne odbacuj opomene Jehovine“, rekao je Solomon, „i neka ti ne bude mrzak ukor njegov, jer koga Jehova voli, njega ukorava, kao otac sina koji mu je mio“ (Poslovice 3:11, 12). Zaista, tvoj nebeski Otac ukorava i opominje i tebe zato što te voli.

2. Koja još značenja obuhvataju reči prevedene kao „ukor“ i „opomene“ i na koje sve načine možemo primiti ispravku?

² Reči koje se prevode kao „ukor“ i „opomene“ takođe se mogu prevesti i kao „kazna, ispravljanje, pouka i disciplina“, kao što stoji u fusnoti za Poslovice 1:2. Apostol Pavle je napisao: „Nikakvo ukoravanje isprva ne pričinjava radost, nego žalost, ali onima koji su njime poučeni posle donosi plod pun mira — pravednost“ (Jevrejima 12:11). Ako prihvataš Božji ukor i opomene i postupaš u skladu s njima, to ti može pomoći da činiš ono što je ispravno, što će te približiti našem svetom Bogu Jehovi (Psalam 99:5). Ispravke mogu doći od suvernika, ili to može biti nešto što smo saznali na hrišćanskim sastancima ili putem ličnog proučavanja Božje Reči i publikacija ’vernog nastojnika‘ (Luka 12:42-44). Zaista možemo biti zahvalni kada nam se skrene pažnja na nešto na čemu treba da radimo! Međutim, kakav je ukor potreban kada neko počini ozbiljan greh?

3. Kada neko biva isključen?

³ Božje sluge proučavaju Bibliju i publikacije koje se temelje na njoj. O Jehovinim merilima se razgovara na njihovim  skupštinskim i pokrajinskim sastancima, kao i na kongresima. Zato hrišćani tačno znaju šta Jehova traži od njih. Osoba biva isključena iz hrišćanske skupštine samo kada se upusti u neki ozbiljan greh i ne kaje se zbog toga.

4, 5. O kom se biblijskom primeru isključenja ovde govori i zašto je skupština bila podstaknuta da ponovo primi tog čoveka?

⁴ Razmotrimo jedan biblijski primer isključenja. Skupština u Korintu je tolerisala ’takav blud kakvog nije bilo ni među neznabošcima, da je jedan čovek imao ženu svog oca‘. Pavle je podstakao Korinćane da ’takvog predaju Satani da se odstrani telesni uticaj, kako bi duh skupštine bio spasen‘ (1. Korinćanima 5:1-5). Kada prestupnik bude isključen, to jest predat Satani, on ponovo postaje deo njegovog sveta (1. Jovanova 5:19). Na taj način se iz skupštine uklanja zao, telesni uticaj i čuva se njen „duh“, to jest preovladavajući stav, koji je u skladu s Božjom voljom (2. Timoteju 4:22; 1. Korinćanima 5:11-13).

⁵ Nedugo nakon tog događaja, Pavle je podstakao hrišćane u Korintu da ponovo prime prestupnika. Zašto? Da ih „Satana ne bi prevario“. Grešnik se očigledno pokajao i prestao da živi nemoralno (2. Korinćanima 2:8-11). Ako bi Korinćani odbili da ponovo prime u skupštinu tog čoveka, Satana bi ih prevario na taj način što bi time postupili po njegovoj volji — pokazali bi da su bezosećajni i da nisu spremni da oproste. Verovatno su mu vrlo brzo ’oprostili i utešili ga‘ (2. Korinćanima 2:5-7).

6. Šta se može postići isključenjem?

⁶ Šta se postiže isključenjem? Jehovinom svetom imenu se neće naneti sramota i sačuvaće se ugled njegovog naroda (1. Petrova 1:14-16). Kada se nepokajnički prestupnik ukloni iz skupštine, uvažavaju se Božja merila i čuva se duhovna čistoća skupštine. Osim toga, to može pomoći osobi da shvati ozbiljnost svog greha.

7. Kako je na Davida uticalo to što je priznao greh?

⁷ Većina onih koji učine neki ozbiljan greh iskreno se pokaju i ne bivaju isključeni iz skupštine. Naravno, do iskrenog pokajanja ne dolazi tako lako. Razmotrimo primer izraelskog kralja Davida, koji je sastavio 32. psalam. Taj psalam otkriva da David neko vreme nije priznao svoje ozbiljne grehe, verovatno u vezi s Vitsavejom. Zbog toga mu je uznemirenost koju je osećao usled greha crpila snagu, baš kao što letnja žega crpi vlagu iz nekog drveta. David je patio i u fizičkom i u mentalnom pogledu, ali kada je ’priznao Jehovi svoje prestupe, on mu je oprostio‘ (Psalam 32:3-5). Zatim je David rekao u pesmi: „Srećan je čovek kome Jehova ne uračunava krivicu“ (Psalam 32:1, 2). Kako je samo bilo divno iskusiti Božje milosrđe!

8, 9. U čemu se ogleda pokajanje i u kakvoj je ono povezanosti s ponovnim primanjem isključene osobe?

⁸ Jasno je da osoba koja počini greh mora iskreno da se pokaje da bi joj se ukazalo milosrđe. Međutim, ni stid ni strah od toga da će biti razotkrivena nisu dokazi pokajanja. Kajanje podrazumeva promenu načina razmišljanja u vezi s onim što je osoba uradila, i to zbog toga što joj je žao. Osobi koja se kaje ’srce je slomljeno i skrhano‘ i ona želi, ako je moguće, da ’ispravi ono što je neispravno‘ (Psalam 51:17; 2. Korinćanima 7:11).

⁹ Kajanje je veoma važan faktor kada je u pitanju ponovno primanje u hrišćansku skupštinu. Isključena osoba neće automatski biti primljena u skupštinu nakon što prođe određeno vreme. Pre nego što bude ponovo primljena, u njenom srcu mora doći do velike promene. Osoba mora da shvati težinu svog greha i  sramotu koju je nanela Jehovi i skupštini. Mora da se pokaje, usrdno moli za oproštaj i da se povinuje Božjim pravednim merilima. Kada traži da bude ponovo primljena, ona mora da ima neki dokaz da se pokajala i da čini „dela koja dolikuju pokajanju“ (Dela apostolska 26:20).

10, 11. Zašto ne treba da krijemo greh?

¹⁰ Neki koji su počinili greh mogu razmišljati na sledeći način: ’Ako kažem nekome da sam počinio greh, možda ću morati da odgovaram na nezgodna pitanja i možda ću biti isključen. Ali ako ćutim, izbeći ću sve to i niko u skupštini nikada neće saznati.‘ Osoba koja tako razmišlja ne uzima u obzir neke važne činjenice. Koje?

¹¹ Jehova je „Bog milosrdan i milostiv, spor na gnev i pun dobrote i istine, koji čuva svoju milost za hiljade, oprašta prestupe, krivicu i grehe“. Pa ipak, on ispravlja svoj narod „koliko treba“ (Izlazak 34:6, 7; Jeremija 30:11). Ako si počinio ozbiljan greh, kako možeš dobiti Božje milosrđe ako to kriješ? Jehova zna za taj greh i neće ga jednostavno ignorisati (Poslovice 15:3; Avakum 1:13).

12, 13. Šta se može desiti ako neko pokuša da krije svoj greh?

¹² Ako si počinio ozbiljan greh, priznanje ti može pomoći da ponovo imaš čistu savest (1. Timoteju 1:18-20). U suprotnom ti savest neće biti čista, a to te samo može odvući u još veći greh. Seti se da nisi počinio greh samo protiv ljudi ili protiv skupštine. Počinio si greh protiv Boga. Psalmista je rekao u pesmi: „Na nebesima je presto Jehovin. Oči njegove posmatraju, pogled njegov ispituje sinove ljudske. Jehova ispituje i pravednoga i zloga“ (Psalam 11:4, 5).

¹³ Jehova neće blagosloviti nikoga ko krije neki ozbiljan greh i pokušava da ostane u čistoj hrišćanskoj skupštini (Jakov 4:6). Zato, ako si počinio greh a sad želiš da činiš ono što je ispravno, ne ustručavaj se da ga iskreno priznaš. Inače će ti savest biti opterećena, posebno kada pročitaš ili čuješ neki savet u vezi s takvim ozbiljnim stvarima. Šta ako Jehova uzme svoj duh od tebe, kao što je uzeo od kralja Saula? (1. Samuilova 16:14). Bez Božjeg duha, mogao bi upasti u još veći greh.

14. Zašto prestupnik treba da primeni savet iz Jakova 5:14, 15?

¹⁴ Dakle, šta treba da učini prestupnik koji se kaje? „Neka pozove starešine iz skupštine, pa neka se oni mole za njega, mažući ga uljem u Jehovino ime. Molitva upućena s verom ozdraviće bolesnoga, i Jehova će ga podići“ (Jakov 5:14, 15). To što prestupnik razgovara sa starešinama jeste jedan način na koji on pokazuje da donosi „plod koji dolikuje pokajanju“ (Matej 3:8). Ova verna i srdačna braća ’moliće se za njega, mažući ga uljem u Jehovino ime‘. Poput ulja koje može da ublaži bol, biblijski saveti će biti utešni za osobu koja se istinski kaje (Jeremija 8:22).

15, 16. Kako hrišćanske starešine slede Božji primer zabeležen u Jezekilju 34:15, 16?

¹⁵ Kako je samo divan primer pružio Jehova, naš Pastir, kada je 537. pre n. e. oslobodio Jevreje iz ropstva u Vavilonu, kao i kada je 1919. oslobodio duhovni Izrael iz ’Vavilona Velikog‘! (Otkrivenje 17:3-5; Galatima 6:16). On je na taj način ispunio svoje obećanje: „Ja ću pasti svoje ovce i ja ću ih voditi na počinak... Potražiću izgubljenu, dovešću nazad odlutalu, previću ranjenu i ojačaću bolesnu“ (Jezekilj 34:15, 16).

¹⁶ Jehova je hranio svoje simbolične ovce, vodio ih na počinak i tražio izgubljene. Slično tome, hrišćanski pastiri paze na to da Božje stado bude u  duhovnom smislu sito i bezbedno. Starešine traže osobe koje su zalutale od skupštine. Baš kao što je Bog ’previo ranjene‘, i nadglednici ’previjaju‘ one koji su ranjeni zbog nečijih reči ili zbog svog ponašanja. I kao što je Bog ’ojačao bolesne‘, starešine pomažu onima koji su duhovno bolesni, recimo zbog svog greha.

17. Zašto ne treba da oklevamo da tražimo duhovnu pomoć od starešina?

¹⁷ Starešine rado primenjuju sledeći savet: „Budite milosrdni... pazeći na sebe“ (Juda 23). Neki hrišćani su počinili ozbiljan greh tako što su se upustili u nemoral. Međutim, ako se iskreno kaju, mogu očekivati da im se ukaže milosrđe i da se starešine prema njima ophode s ljubavlju, spremni da im pomognu u duhovnom smislu. Pavle je o starešinama, uključujući i sebe, rekao: „Ne kažem da smo mi gospodari vaše vere, nego smo vaši saradnici da biste bili radosni“ (2. Korinćanima 1:24). Stoga, nemoj se nikada ustručavati da tražiš od njih duhovnu pomoć.

18. Kako se starešine ophode sa suvernicima koji su počinili greh?

¹⁸ Ako si počinio ozbiljan greh, zašto možeš imati poverenja u starešine? Zato što su oni prvenstveno pastiri Božjeg stada (1. Petrova 5:1-4). Nijedan brižan pastir neće kazniti pitomo jagnje koje bleji zbog toga što se povredilo. Stoga, kada je u pitanju ophođenje starešina sa suvernicima koji su počinili greh, nije reč o zločinu i kazni, već o grehu i duhovnom oporavku kad god je to moguće (Jakov 5:13-20). Starešine moraju suditi pravedno i „imati obzira prema stadu“ (Dela apostolska 20:29, 30; Isaija 32:1, 2). Poput svih drugih hrišćana, starešine moraju ’postupati pravedno, voleti dobrotu i skromno hoditi s Bogom‘ (Mihej 6:8). Takve osobine su veoma važne pri donošenju odluka koje se tiču života i svete službe ’ovaca paše Jehovine‘ (Psalam 100:3).

19. S kojim stavom hrišćanske starešine nastoje da isprave osobu?

¹⁹ Hrišćanske pastire imenuje sveti duh, i oni traže njegovo vođstvo. Ako „neko nenamerno pogreši“ — na primer, kada ga nešto snađe nespremnog — duhovni ljudi se trude da ’isprave takvog čoveka u duhu blagosti‘ (Galatima 6:1; Dela apostolska 20:28). S blagošću,  a ipak čvrsto zastupajući Božja merila, starešine pokušavaju da isprave razmišljanje te osobe, baš kao što obziran lekar pažljivo namešta slomljenu nogu ili ruku pacijentu kako mu pri tom ne bi naneo nepotreban bol (Kološanima 3:12). Pošto odluku da se ukaže milosrđe starešine uvek donose na temelju Pisma i uz molitvu, ona sigurno odražava Božje gledište (Matej 18:18).

20. Kada može biti neophodno obavestiti skupštinu da je neka osoba ukorena?

²⁰ Ako je greh poznat i drugima ili će se sigurno saznati za njega, verovatno je na mestu da se dâ jedno obaveštenje u skupštini kako bi se zaštitio njen ugled. Obaveštenje će se takođe dati ako je potrebno da skupština bude upoznata s tim. Tokom perioda kada se osoba koja je bila ukorena duhovno oporavlja, ona je poput nekoga ko se oporavlja od povrede zbog koje privremeno ne može da obavlja određene poslove. Najverovatnije će biti dobro da neko vreme ta osoba na sastancima ne komentariše već da samo sluša. Starešine mogu da organizuju da neko vodi biblijski studij s njom, kako bi ojačala u onome u čemu je slaba i ponovo postala ’zdrava u veri‘ (Titu 2:2). Sve to se čini iz ljubavi, a ne s namerom da se prestupnik kazni.

21. Šta treba uraditi u nekim slučajevima neispravnog postupanja?

²¹ Starešine na različite načine pružaju duhovnu pomoć. Na primer, pretpostavimo da je neki brat koji je ranije imao problema sa alkoholom jednom ili dvaput preterao u piću dok je bio sam kod kuće. Ili je možda neko ko je davno prestao da puši jednom ili dvaput u trenutku slabosti zapalio cigaretu a da ga niko nije video. Premda se molio i veruje da mu je Bog oprostio, on treba da traži pomoć nekog starešine kako njegov greh ne bi prešao u naviku. Pomoć mu mogu pružiti jedan ili dvojica starešina. Međutim, oni će obavestiti predsedavajućeg nadglednika jer možda postoje neki drugi faktori koje treba uzeti u obzir.

22, 23. Zašto i dalje treba da prihvatamo Božji ukor i opomene?

²² Da bi imao Božje odobravanje, svaki hrišćanin treba da obrati pažnju na ukor i opomene koje dolaze od njega (1. Timoteju 5:20). Zato uzmi k srcu svaku ispravku koju dobiješ kada proučavaš Bibliju i hrišćanske publikacije ili čuješ neki savet na skupštinskom ili pokrajinskom sastanku, ili pak na kongresu Jehovinog naroda. Ostani budan s obzirom na vršenje Jehovine volje. Tada će ti ukor i opomene koje dolaze od Boga biti poput bedema koji će te u duhovnom pogledu štititi i predstavljati odbranu od greha.

²³ Prihvatanje Božjeg ukora pomoći će ti da ostaneš u njegovoj ljubavi. Istina je da su neki bili isključeni iz hrišćanske skupštine, ali ako ’čuvaš svoje srce‘ i ’živiš mudro‘ to ne mora da se desi i tebi (Poslovice 4:23; Efešanima 5:15). Međutim, ako si sada isključen, zašto ne preduzmeš korake kako bi bio ponovo primljen? Bog želi da mu svi oni koji su mu se predali služe verno i „radosnog srca“ (Ponovljeni zakoni 28:47). Ako uvek budeš prihvatao ukor i opomene koje dolaze od Jehove, moći ćeš da mu služiš u svu večnost (Psalam 100:2).