Izabrane misli iz Propovednika
Jehovina Reč je živa
Izabrane misli iz Propovednika
„ČOVEK, koga je žena rodila, kratkog je veka i pun nemira“, zapazio je patrijarh Jov (Jov 14:1). Kako je važno da svoj kratak život ne traćimo na bezvredne težnje! Kojim težnjama treba da posvetimo vreme, snagu i sredstva? Šta treba da izbegavamo? Mudre reči zabeležene u Propovedniku pružaju nam zdravo vođstvo. Poruka koju one prenose „može prosuditi misli i namere srca“ i pomoći nam da imamo smisaon život (Jevrejima 4:12).
U Propovedniku, biblijskoj knjizi koju je napisao Solomon, kralj drevnog Izraela čuven po svojoj mudrosti, nalaze se praktični saveti o tome šta je zaista vredno u životu a šta nema pravu vrednost. Pošto Solomon govori o svojim građevinskim poduhvatima, izgleda da je ovu knjigu napisao nakon što je završio s njima a pre nego što je zastranio od pravog obožavanja (Nemija 13:26). To znači da je knjiga napisana nešto pre 1000. pre n. e., pri kraju Solomonove 40-godišnje vladavine.
ŠTA NIJE ISPRAZNOST?
„Sve je ispraznost!“, kaže propovednik i postavlja pitanje: „Kakva je korist čoveku od sveg truda njegovog kojim se trudi pod suncem?“ (Propovednik 1:2, 3). Izrazi „ispraznost“ i „pod suncem“ pominju se više puta u Propovedniku. Hebrejska reč za „ispraznost“ doslovno znači „dah“ ili „para“ i ukazuje na nedostatak smisla ili prave i trajne vrednosti. Izraz „pod suncem“ znači „na zemlji“ ili „na ovom svetu“. Dakle, sve je isprazno — sva ljudska nastojanja kojima se ne uzima u obzir Božja volja.
„Pazi na korake svoje kad ideš u dom istinitog Boga“, kaže Solomon. „Pristupi da slušaš“ (Propovednik 5:1). Služenje Jehovi Bogu nije ispraznost. Štaviše, obraćanje pažnje na naš odnos s njim presudno je da bismo imali smisaon život.
Odgovori na biblijska pitanja:
1:4-10 — Zašto se za prirodne cikluse kaže da su ’zamorni‘? Propovednik pominje samo tri osnovna činioca koji omogućavaju život na zemlji — sunce, vetar i kružni tok vode. Prirodnih ciklusa naravno ima mnogo više i veoma su složeni. Čovek može da ih proučava ceo život i još uvek ih neće u potpunosti razumeti. To zaista može biti „zamorno“. Takođe bismo se mogli razočarati ako bismo poredili naš kratak život s tim ciklusima koji se bez prestanka ponavljaju. Čak su i pokušaji da se dođe do novih otkrića zamorni. Na kraju krajeva, novi pronalasci nisu ništa više od primene zakona koje je Bog postavio i koje je već koristio prilikom stvaranja.
2:1, 2 — Zašto se za smeh kaže da je „ludost“? Smeh nam može pomoći da na trenutak zaboravimo naše probleme, a veselje može učiniti da ih ne shvatamo previše ozbiljno. Međutim, smeh neće rešiti naše probleme. Zato se na traženje sreće putem smeha ukazuje kao na „ludost“.
3:11 — Šta je Bog učinio ’lepim u svoje vreme‘? Između ostalog, ono što je Jehova u pravo vreme učinio ’lepim‘, to jest prikladnim i dobrim, jeste stvaranje Adama i Eve, savez koji je simbolizovan dugom, savez sa Avrahamom i Davidom, dolazak Mesije i ustoličenje Isusa Hrista za Kralja Božjeg Kraljevstva. Međutim, postoji i nešto što će Jehova učiniti ’lepim‘ u bliskoj budućnosti. Možemo biti sigurni da će novi svet pravednosti u pravo vreme postati realnost (2. Petrova 3:13).
3:15b — Šta znači to što „istiniti Bog traži dobrobit onoga ko je progonjen“? Izraz „dobrobit onoga ko je progonjen“ doslovno glasi ’ono za čim se teži‘ i može se odnositi na ono što Bog namerava da uradi. Pošto se rađanje i umiranje, rat i mir stalno smenjuju i uvek iznova ponavljaju, čovek se može osećati bespomoćno i misliti da se istorija ponavlja. Međutim, istiniti Bog može učiniti šta god on želi (Propovednik 3:1-10, 15a). Osim toga, kao što se u samom stihu kaže, Jehova traži pravedne koje zli progone. On traži njihovu dobrobit, to jest nastoji da ’pokaže svoju silu‘ u njihovu korist (2. Letopisa 16:9).
5:9 — Kako ’svi ljudi imaju korist od zemlje‘? Svi ljudi na zemlji zavise od onoga što zemlja proizvodi. Ni kralj nije izuzetak. Da bi njegove njive rodile, sluge koje mu obrađuju zemlju moraju naporno da rade.
Pouka za nas:
1:15. Besmisleno je trošiti vreme i snagu u nastojanju da ispravimo nepravdu koju vidimo oko nas. Samo Božje Kraljevstvo može ukloniti zlo (Danilo 2:44).
2:4-11. Bavljenje delatnostima kao što su arhitektura, baštovanstvo i muzika, kao i život u raskoši, spada u „trčanje za vetrom“ jer ne čini život zaista smisaonim niti donosi pravu sreću.
2:12-16. Mudrost je bolja od bezumlja jer nam pomaže da rešavamo probleme. Međutim, kada se radi o smrti, tada ljudska mudrost ne vredi ništa. Čak i ako je neko postao slavan zbog takve mudrosti, brzo će biti zaboravljen.
2:24; 3:12, 13, 22. Nema ništa loše u tome da uživamo u plodovima svog rada.
2:26. Bog „čoveku koga smatra dobrim“ daje mudrost koja donosi radost. Takvu mudrost je nemoguće steći ako nemamo dobar odnos s Bogom.
3:16, 17. Nije realno očekivati da će se pravda uvek izvršavati. Ne treba da budemo preterano zabrinuti zbog onoga što se danas dešava u svetu, već treba da čekamo da Jehova ispravi situaciju.
4:4. Kada se marljivo radi i vešto obavlja neki posao, to donosi zadovoljstvo. Međutim, ako mnogo radimo samo zato da bismo zasenili druge, unapređujemo takmičarski duh i mogu se stvoriti osećanja ozlojeđenosti i ljubomore. Motivi zbog kojih marljivo radimo u hrišćanskoj službi moraju biti ispravni.
4:7-12. Međuljudski odnosi su mnogo važniji od materijalnih poseda i zato ne treba da ih žrtvujemo u težnji za bogatstvom.
4:13. To što je neka osoba na položaju i što je starija ne znači obavezno da će je drugi poštovati. Osobe koje su na odgovornim položajima treba mudro da postupaju.
4:15, 16. „Mladić koji dolazi na mesto njegovo“, to jest kraljev naslednik, možda u početku ima podršku ’sveg naroda kome je on na čelu‘, ali „narod mu se kasnije neće radovati“. Zaista, popularnost je obično kratkog veka.
5:2. Naše molitve treba da budu promišljene, pune strahopoštovanja i bez mnoštva praznih reči.
5:3-7. Zaokupljenost materijalnim stvarima može navesti osobu da sanjari o ispunjenju sebičnih želja. Takođe može prouzrokovati da osoba noću bude uznemirena dok razmišlja o tome, što je lišava mirnog sna. Zbog mnoštva reči osoba može ispasti glupa pred drugima i brzopleto dati zavet pred Bogom. Ako se ’bojimo istinitog Boga‘ to će nas čuvati da ne činimo ništa od toga.
6:1-9. Šta vrede bogatstvo, čast, dug život, pa čak i velika porodica, ako nas okolnosti sprečavaju da uživamo u njima? I „bolje je očima gledati“ tako što ćemo se suočiti s realnošću, nego se „povoditi za željama duše svoje“, to jest nastojati da ispunimo nemoguće želje. Dakle, za nas je najbolje da u životu budemo zadovoljni „kad imamo hranu, odeću i zaklon“ dok uživamo u dobrim stvarima i čuvamo naš blizak odnos s Jehovom (1. Timoteju 6:8).
SAVET MUDRIM LJUDIMA
Kako možemo sačuvati dobro ime, to jest ugled? Kakav stav treba da imamo prema vladarima i nepravdama koje vidimo? Pošto mrtvi nisu svesni ničega, kako treba da koristimo život koji imamo? Kako mladi mogu mudro koristiti svoje vreme i snagu? Propovednikovi zdravi saveti o ovim i drugim stvarima zabeleženi su za našu korist u poglavljima od 7 do 12.
Odgovori na biblijska pitanja:
7:19 — Kako mudrost daje veću snagu nego „deset moćnih ljudi“? Kada se koristi u prenesenom smislu, broj deset u Bibliji predstavlja potpunost. Solomon kaže da mudrost može bolje da nas zaštiti nego svi ratnici koji čuvaju jedan grad.
10:2 — Šta znači to što je srce nekome „s desne strane“ a nekome „s leve strane“? Desna strana obično označava da je neko u nečijoj naklonosti. Stoga, ako je nekome srce s desne strane, to znači da ga ono motiviše da čini dobro. Za osobu koju srce navodi da čini zlo kaže se da joj je srce s leve strane.
10:15 — Kako „bezumnike umara trud njihov“? Ako nekome nedostaje dobro prosuđivanje, njegov naporan rad ne donosi ništa zaista vredno. On ne nalazi zadovoljstvo u njemu. Takav težak rad ga samo umara.
11:7, 8 — Šta znači izjava: „Slatka je svetlost, i dobro je da oči vide sunce“? Svetlost i sunce doprinose tome da uživamo u životu. Solomon ovde kaže da je dobro biti živ i da treba da se ’radujemo‘ pre nego što dođu dani tame, to jest starost, i izgubimo vitalnost.
11:10 — Zašto su „mladost i najlepše godine života“ ispraznost? Ako se ne koriste na ispravan način, one su isprazne jer poput pare prođu vrlo brzo.
Pouka za nas:
7:6. Smeh u nepodesno vreme podseća na beskorisno pucketanje trnja ispod lonca, što može veoma da iritira. Dobro je da se čuvamo toga.
7:21, 22. Ne treba previše da nas dotiče ono što drugi kažu.
8:2, 3; 10:4. Kada nas kritikuje ili ukorava šef ili poslodavac, mudro je da ostanemo mirni. To je bolje nego da ’žurimo da odemo od njega‘, to jest da nepromišljeno damo otkaz.
8:8; 9:5-10, 12. Naš život se može završiti iznenada baš kao što riba može biti uhvaćena u mrežu ili ptica u zamku. Štaviše, niko ne može sprečiti da ga napusti životna snaga kada mu dođe vreme da umre niti je iko izuzet iz rata koji smrt vodi protiv čovečanstva. Zato ne smemo da traćimo vreme. Jehova želi da cenimo život i da uživamo u njemu na zdrav način. Da bismo uspeli u tome, služba Jehovi treba da nam bude na prvom mestu.
8:16, 17. Ne možemo dokučiti sve ono što je Bog učinio i što je dozvolio da se desi na svetu, čak i ako ne bismo spavali zbog toga. Ako brinemo zbog svih nepravdi koje su učinjene, to će nas samo sprečiti da uživamo u životu.
9:16-18. Mudrost je vredna čak i onda kada je gotovo niko ne ceni. Više vrede reči koje na miran način izgovori mudra osoba od bučnih povika bezumnog čoveka.
10:1. Moramo paziti na naš govor i postupke. Samo jedan nepromišljeni postupak, kao što je izliv gneva, jedan čin zloupotrebe alkohola ili nemoralno ponašanje dovoljno je da naruši ugled osobe koja je inače poštovana u društvu.
10:5-11. Ne treba zavideti osobi koja je na visokom položaju a nije za to kvalifikovana. Čak i kada su u pitanju veoma jednostavni poslovi, kada onaj ko ih obavlja nije obučen za to, posledice mogu biti loše. Dakle, „uspeh leži u primeni mudrosti“ i zato treba da razvijamo tu sposobnost. Kako je samo važno da budemo obučeni za delo propovedanja o Kraljevstvu i stvaranja učenika!
11:1, 2. Ukoliko je naša velikodušnost iskrena, ona će pokrenuti i druge da budu velikodušni (Luka 6:38).
11:3-6. Ne treba da postanemo neodlučni zbog toga što je život pun neizvesnosti.
11:9; 12:1-7. Mladi su odgovorni pred Bogom. Zato treba svoje vreme i energiju da koriste u službi Bogu pre nego što dođe starost i ostanu bez snage.
’REČI MUDRIH LJUDI‘ PRUŽAJU NAM VOĐSTVO
Kako treba da gledamo na „ugodne reči“ za koje se propovednik trudio da ih pronađe i zapiše? Za razliku od „mnogih knjiga“ ljudske mudrosti, „reči su mudrih ljudi kao bodila, i oni koji se bave sakupljenim izrekama nalik su klinovima zabijenim. Takve reči potiču od jednog pastira“ (Propovednik 12:10-12). Reči mudrosti koje dolaze od „jednog pastira“, Jehove, pomažu nam da imamo veću stabilnost u životu.
Primenjivanje mudrih saveta iz ove knjige zaista će nam pomoći da vodimo smisaon i srećan život. Štaviše, uvereni smo u sledeće reči: „Dobro [će] biti onima koji se boje istinitog Boga.“ Dakle, budimo čvrsto odlučni da se ’bojimo istinitog Boga i držimo se njegovih zapovesti‘ (Propovednik 8:12; 12:13).
[Slika na 15. strani]
Bog će u pravo vreme učiniti jedno od svojih najlepših dela
[Slika na 16. strani]
Jelo, piće i uživanje u plodovima svog napornog rada jeste dar od Boga