Venčanja koja su radosna i dostojanstvena

„JEDAN od najznačajnijih i najradosnijih dana u mom životu bio je dan venčanja“, kaže Gordon koji je u braku skoro 60 godina. Zašto je za prave hrišćane taj dan toliko značajan? Tog dana oni daju svečano obećanje onima koje puno vole — svom supružniku i Jehovi Bogu (Matej 22:37; Efešanima 5:22-29). Da, parovi koji planiraju da stupe u brak žele da se raduju svom venčanju, ali takođe žele da iskažu čast Osnivaču braka (Postanak 2:18-24; Matej 19:5, 6).

Kako mladoženja može doprineti dostojanstvu tog srećnog događaja? Šta mlada može da uradi da bi pokazala poštovanje prema svom mužu i prema Jehovi? Kako prisutni na venčanju mogu taj dan učiniti radosnijim? Odgovori na ova pitanja mogu se dobiti osmatranjem nekih biblijskih načela, a njihovom primenom umanjiće se mogućnost da dođe do problemâ koji bi mogli narušiti tu posebnu priliku.

Ko je odgovoran?

U mnogim zemljama neke starešine među Jehovinim svedocima mogu zakonski da venčaju druge. Čak i tamo gde je neophodno da brak sklopi matičar, budući bračni par možda želi da ima biblijski govor za venčanje. Obično se u takvom govoru mladoženja podstakne da razmisli o ulozi koju mu je Bog dodelio kao poglavaru porodice (1. Korinćanima 11:3). Prema tome, prvenstveno je mladoženja odgovoran za ono što se dešava na venčanju. Naravno, venčanje i slavlje koje će možda uslediti obično se pripreme dovoljno unapred. Zašto bi to mladoženji moglo da predstavlja poseban izazov?

Jedan razlog je što bi rođaci s mladoženjine ili mladine strane mogli nastojati da vode glavnu reč u pogledu planova za venčanje. Rodolfo, koji je venčao mnoge parove, kaže: „Rođaci ponekad vrše ogroman pritisak na mladoženju, posebno ako finansijski podupiru venčanje. Oni mogu snažno zastupati svoje mišljenje o tome kako bi trebalo da izgledaju venčanje i svadba. To bi moglo potkopati biblijsku ulogu mladoženje kao onoga ko je odgovoran za tu priliku.“

Maks već više od 35 godina služi kao matičar. On je primetio: „Zapazio sam tendenciju da mlada predvodi u odlukama o tome kako će izgledati venčanje i svadba, dok mladoženja nema puno prilika da iznese svoje gledište.“ Dejvid je takođe venčao mnoge parove. On kaže: „Mladoženje nisu navikle da predvode i obično nisu dovoljno uključene u pripreme oko venčanja.“ Kako mladoženja može delotvorno da preuzme svoje odgovornosti?

Razmena misli povećava radost

Da bi mladoženja uspešno ispunio svoje odgovornosti oko pripreme venčanja, on mora da ima dobru komunikaciju s drugima. Biblija otvoreno kaže: „Namere propadaju gde nema poverljivog razgovora“ (Poslovice 15:22). Međutim, može se izbeći mnogo stresa ako mladoženja o pripremama za venčanje najpre razgovara s mladom, članovima porodice i drugima koji mogu pružiti razuman savet na temelju Biblije.

 U stvari, veoma je važno da verenici najpre međusobno razgovaraju o svojim planovima i o tome koliko su oni izvodljivi. Zašto? Razmotri, na primer, ono što su rekli Ivan i njegova žena, Delvin. Oni su već mnogo godina u srećnom braku, iako su različitog porekla. Prisećajući se njihovih planova za venčanje, Ivan kaže: „Imao sam jasnu predstavu o tome kako će izgledati moje venčanje, što je podrazumevalo svadbu na kojoj bi bili svi moji prijatelji, svadbenu tortu i mladu u beloj venčanici. S druge strane, Delvin je želela skromno, jednostavno venčanje bez svadbene torte. Razmišljala je čak o tome da umesto venčanice obuče nešto drugo.“

Kako je ovaj par uspeo da usaglasi međusobne razlike? Ljubaznim, iskrenim razgovorom (Poslovice 12:18). Ivan dodaje: „Proučavali smo na Bibliji temeljene članke koji govore o venčanjima, kao što su članci objavljeni u Kuli stražari od 15. aprila 1984. (na srpskom je to izdanje od 1. avgusta 1984). a Taj materijal nam je pomogao da imamo Božje gledište o toj prilici. S obzirom na naše različito poreklo, morali smo da napravimo ustupke na nekoliko područja koja su pitanje ličnog izbora. Našli smo se negde na sredini.“

Slično su postupili i Aret i Peni. O danu njihovog venčanja Aret kaže: „Peni i ja smo razgovarali o našim različitim željama u vezi s venčanjem i uspeli smo da se dogovorimo. Molili smo Jehovu da blagoslovi taj dan. Ja sam takođe tražio savet naših roditelja i drugih zrelih bračnih parova u skupštini. Njihovi predlozi su bili veoma korisni. Kao rezultat toga, naše venčanje je bilo predivno.“

Zadržati dostojanstvo u odevanju i doterivanju

Razumljivo je što mladenci žele da budu lepo obučeni na venčanju (Psalam 45:8-15). Oni mogu uložiti vreme, trud i novac da bi našli odgovarajuću odeću. Koja im biblijska načela mogu pomoći da izaberu odeću koja je lepa, ali i dostojanstvena?

Šta bi se moglo reći o mladinoj odeći za tu priliku? Iako se ukusi razlikuju od osobe do osobe i od zemlje do zemlje, biblijski saveti su svuda primenjivi. Žene treba da se ’pristojno odevaju sa skromnošću i razboritošću‘. To se na hrišćanke odnosi u svim prilikama, u koje svakako spada i venčanje. Činjenica je da za radosno venčanje nije  potrebna ’skupocena odeća‘ (1. Timoteju 2:9; 1. Petrova 3:3, 4). Zaista je lepo kada se primenjuje ovaj savet!

Gore spomenuti Dejvid kaže: „Većina parova nastoji da sledi biblijska načela i oni zaslužuju svaku pohvalu. Međutim, u nekim slučajevima su mlada i deveruša nosile nepristojnu odeću koja je imala dubok dekolte ili je bila prozirna.“ Kada se zreli hrišćanski starešina sastane pre venčanja s budućim bračnim parom, on im pomaže da zadrže duhovno gledište. Kako? Tako što ih pita da li je odeća koju planiraju da nose dovoljno pristojna da bi je obukli za hrišćanski sastanak. Tačno je da se svadbena odeća može razlikovati od uobičajene odeće za sastanke i da može odražavati lokalne običaje, ali stepen pristojnosti treba da odgovara dostojanstvenim hrišćanskim merilima. Čak i ako neki koji ne služe Jehovi smatraju da je biblijski moralni kodeks ograničavajuć, pravi hrišćani su spremni da se odupru pokušajima ovog sveta da ih utisne u svoj kalup (Rimljanima 12:2; 1. Petrova 4:4).

„Umesto da smo najveći značaj pridavali odeći i svadbenoj svečanosti“, kaže Peni, „Aret i ja smo se koncentrisali na biblijski govor za venčanje, duhovni deo te prilike. To je bio najvažniji deo tog dana. Ono čega se posebno sećam nije odeća koju sam nosila niti hrana koju sam jela, već osobe s kojima sam provela taj dan i sreća što sam se udala za čoveka koga volim.“ Dok hrišćanski par pravi planove za venčanje, dobro je da razmišlja o tim stvarima.

Dvorana Kraljevstva — dostojanstveno mesto

Ako je to moguće, mnogi hrišćanski parovi žele da se njihovo venčanje održi u Dvorani Kraljevstva. Zašto? Jedan par je objasnio svoje gledište: „Razumeli smo da je brak Jehovino sveto uređenje. To što bismo se venčali u Dvorani Kraljevstva, našem mestu za obožavanje, na samom početku bi utisnulo u nas potrebu da Jehova bude u našem braku. Još jedna korist od venčanja u Dvorani Kraljevstva umesto na nekom drugom mestu bila je ta što su naši rođaci koji nisu Svedoci tako mogli videti koliko nam je važno obožavanje Jehove.“

Ako skupštinske starešine koje su odgovorne za Dvoranu Kraljevstva dozvole da se u njoj održi venčanje, trebalo bi da ih mladenci unapred obaveste o svojim planovima vezano za tu priliku. Jedan način na koji mlada i mladoženja mogu pokazati prikladno poštovanje prema zvanicama jeste taj da savesno vode računa o tome da stignu na vreme za venčanje. Sigurno je potrebno da se uvere da će sve biti obavljeno na dostojanstven način b (1. Korinćanima 14:40). Tako će izbeći nepristojno i neukusno razmetanje koje je svojstveno za većinu venčanja onih koji ne služe Jehovi (1. Jovanova 2:15, 16).

Gosti na venčanju takođe mogu pokazati da imaju Jehovino gledište o braku. Na primer, oni neće očekivati da venčanje nadmaši prethodna hrišćanska venčanja, kao da postoji nadmetanje u tome koje je venčanje raskošnije. Zreli hrišćani takođe razumeju da je prisustvovanje biblijskom govoru za venčanje u Dvorani Kraljevstva daleko važnije i korisnije od prisustvovanja svadbenom ručku ili veselju koje možda sledi. Ukoliko je zbog vremena ili okolnosti hrišćaninu moguće da bude samo na venčanju ili samo na ručku, prednost bi svakako trebalo dati biblijskom govoru u Dvorani Kraljevstva. Starešina po imenu Vilijam kaže: „Ako gosti bez opravdanog razloga ne prisustvuju govoru  u Dvorani Kraljevstva, ali kasnije dođu na svadbeno veselje, to pokazuje da ne shvataju koliko je to svet događaj. Čak i ako nismo pozvani na svadbeno veselje, možemo pokazati da podupiremo mladence i dati odlično svedočanstvo njihovim rođacima koji nisu u istini tako što ćemo doći da čujemo biblijski govor u Dvorani Kraljevstva.“

Radost koja traje nakon venčanja

Trgovački svet je od svadbenih veselja napravio ogromnu industriju. Prema jednom nedavnom izveštaju, troškovi prosečne svadbe u Sjedinjenim Državama „iznose 22 000 dolara, to jest polovinu prosečnog [godišnjeg] prihoda jednog američkog domaćinstva“. Pod uticajem trgovačke propagande, mnogi parovi ili njihove porodice su zbog tog jednog dana nametnuli sebi veliki dug koji vraćaju godinama. Da li je to mudar način da se započne brak? Oni koji ne poznaju biblijska načela ili ne mare za njih mogli bi se odlučiti za takvo rasipanje, ali pravi hrišćani su sasvim drugačiji!

Ograničivši veličinu svog venčanja na ono što je razumno i što mogu sebi da priušte i usredsredivši se na duhovnu notu tog događaja, mnogi hrišćanski parovi uspeli su da vreme i sredstva kojima raspolažu upotrebe u skladu sa svojim predanjem Bogu (Matej 6:33). Osmotri primer Lojda i Aleksandre koji su 17 godina nakon venčanja još uvek u punovremenoj službi. Lojd kaže: „Neki su možda smatrali da je naše venčanje bilo prilično skromno, ali Aleksandra i ja smo bili veoma zadovoljni. Mislili smo da ono ne treba da bude finansijsko breme koje će nas pratiti, već proslava Jehovinog uređenja koje će u velikoj meri usrećiti dvoje ljudi.“

Aleksandra dodaje: „Pre nego što smo se venčali, bila sam u pionirskoj službi i nisam želela da napustim tu prednost samo zato da bih imala raskošno venčanje. Dan našeg venčanja je bio veoma poseban. Međutim, to je bio samo prvi dan našeg zajedničkog života. Primenili smo savet da se ne koncentrišemo suviše na sam čin venčanja i tražili smo Jehovino vođstvo za naš život nakon venčanja. To nam je sasvim sigurno donelo Jehovin blagoslov.“ c

Da, tvoje venčanje je posebna prilika. Stavovi i postupci koji se jasno pokažu tog dana mogu odrediti tvoj bračni život u budućnosti. Zbog toga se osloni na Jehovino vođstvo (Poslovice 3:5, 6). Prvenstveno zadrži na umu duhovno značenje tog dana. Podupirite jedno drugo u ulogama koje vam je Bog dodelio. Tako možete položiti čvrst temelj za vaš brak i, uz Jehovin blagoslov, imaćete radost koja će trajati dugo nakon vašeg venčanja (Poslovice 18:22).

[Fusnote]

[Slika na 29. strani]

Dok planira svoje venčanje, budući bračni par treba da razgovara otvoreno, ali i s poštovanjem

[Slika na 31. strani]

Prvenstveno zadrži na umu duhovni značaj svog venčanja