„Pametno radi koji opomenu prima“

„SRCE svoje k nauci obrati, i k rečima mudrim uši svoje“, navodi se u Poslovicama 23:12. Za pružanje takve pouke potrebno je znati šta treba ispraviti i kako se to može uraditi. Zato su za nju neophodne ’mudre reči‘ iz pouzdanog izvora.

Odličan izvor mudrih reči je biblijska knjiga Poslovica. Izreke koje su zabeležene u njoj služe za „poznanje mudrosti i vaspitanja... primanje nauke pameti, pravičnosti, pravde i poštenja“ (Poslovice 1:1-3). Mudro je da na njih ‘obratimo uši svoje‘. Zdravo vođstvo o obuzdavanju gneva, upotrebi jezika i prenošenju znanja nalazi se u 15. poglavlju Poslovica. Hajde da osmotrimo neke stihove iz tog poglavlja.

Šta „utišava jarost“?

Opisujući kako izgovorene reči utiču na gnev ili bes, drevni izraelski kralj Solomon kaže: „Blag odgovor utišava jarost, a reč preka srdnju izaziva“ (Poslovice 15:1). „Srdnja“ je izraz koji označava snažnu emociju ili reakciju nezadovoljstva. „Jarost“ se definiše kao „osećanje krajnje snažnog gneva koji je veoma teško obuzdati“. Kako nam ova poslovica pomaže da izađemo na kraj s gnevom druge osobe, kao i da savladamo sopstveni?

Grube reči mogu još više pogoršati neku neprijatnu situaciju. S druge strane, blag odgovor često umiruje. Ipak, nije uvek lako da se blago odgovori jednoj gnevnoj osobi. Međutim, to će nam biti lakše da uradimo ako nastojimo da shvatimo šta je razgnevilo tu osobu. U Bibliji stoji: „Spor na gnev je koji je razuman, i ponos mu je uvredu zaboraviti“ (Poslovice 19:11). Da li je osoba možda gnevna zbog toga što joj nedostaje samopouzdanje ili zato što želi pažnju? Moguće je da pravi uzrok nema nikakve veze sa onim što smo mi rekli ili uradili. Kada u službi propovedanja naiđemo na gnevnu reakciju, zar to nije često zbog toga što je stanar pogrešno informisan o našim verovanjima ili je pod uticajem neke predrasude? Da li to treba da  primimo lično i grubo reagujemo? Čak i kada nije odmah jasno zašto se neko gnevi, ako bismo uzvratili uvredljivim rečima, to bi pokazalo da nam manjka samodisciplina. Takvo reagovanje treba izbegavati.

Savet da blago odgovaramo biće nam od neprocenjive pomoći i u prilikama kada treba da savladamo vlastiti gnev. Možemo ga primeniti tako što ćemo učiti da izrazimo svoja osećanja na načine koji neće uvrediti one kojima se obraćamo. Umesto da govorimo grubo ili uvredljivo kada razgovaramo s članovima porodice, možemo nastojati da staloženo izrazimo svoja osećanja. Svađalački nastup obično izaziva sličnu reakciju. Kada nekome blago iznosimo svoja osećanja, to neće zvučati toliko osuđivački i može podstaći tu osobu da se izvini.

„Jezik mudrih čini dobro“

Osim što utiče na naš način govora, samodisciplina je povezana i sa onim o čemu govorimo. Solomon je rekao: „Prijatnim znanje jezik mudrih čini [„Jezik mudrih čini dobro znanjem svojim“, NW], a ludost usta bezumnika šire“ (Poslovice 15:2). Kada razvijamo želju da pomažemo drugima i govorimo im o Božjoj nameri i svemu veličanstvenom što nam on već pruža, zar ne ’činimo dobro znanjem svojim‘? Bezumnik propušta da to čini, jer mu nedostaje znanje.

Pre nego što je pružio daljnje smernice o upotrebi jezika, Solomon je izneo suprotnost koja podstiče na razmišljanje. „Svugda su oči Jehovine, one vide i rđave i dobre“ (Poslovice 15:3). Možemo da se radujemo zbog toga, jer nam je zagarantovano: „Oči Jehove gledaju po svoj zemlji da bi pokazao silu svoju prema onima kojima je srce celo prema njemu“ (2. Letopisa 16:9). Bog zna kada radimo ono što je dobro. On opaža i one koji čine ono što je loše i smatra ih odgovornima.

Solomon nadalje ističe koliko je vredno imati blag jezik, govoreći: „Blagi jezik drvo je života, a pogani jezik dušu vadi“ (Poslovice 15:4). Izraz „drvo života“ ukazuje na osobine koje su isceljujuće i okrepljujuće (Otkrivenje 22:2). Blag govor mudre osobe krepi one koji ga čuju. On podstiče dobre osobine kod njih. Nasuprot tome, prevaran ili pokvaren jezik slama duh onih koji ga slušaju.

Primiti pouku i ’širiti znanje‘

Mudri kralj nastavlja: „Bezumnik prezire pouku svog oca, al’ pametno radi koji opomenu prima“ (Poslovice 15:5). Kako bi neko mogao da ’primi opomenu‘ ako ona uopšte nije pružena? Zar ovaj stih ne ukazuje da se, kada je to neophodno, mora pružiti pouka? U porodici, odgovornost da se ona pruži leži na roditeljima — posebno na ocu — a deca su dužna da je prihvate (Efešanima 6:1-3). Međutim, sve Jehovine sluge primaju neku vrstu discipline. U Jevrejima 12:6 stoji: „Koga Jehova voli, njega i disciplinuje; u stvari šiba svakoga koga prihvati za sina.“ Naš odaziv na disciplinu otkriva da li smo mudri ili nemudri.

Osvrćući se na još jedan kontrast, Solomon kaže: „Usne mudrih ljudi znanje šire [’seju‘, DK], ali srce bezumnika nije pravo“ (Poslovice 15:7). Prenošenje znanja je kao sejanje semena. U drevna vremena, zemljoradnik nije sejao sve seme na jednom mestu. Naprotiv, bacao je samo pomalo semena i tako zasejao celu njivu. Slično je i s prenošenjem znanja. Na primer, kada razgovaramo s nekim u službi propovedanja, ne bi bilo mudro da mu odjednom kažemo sve što znamo o Bibliji.  Umesto toga, mudra osoba je disciplinovana u govoru. Ona ’širi‘ znanje tako što u datom trenutku iznosi samo jednu biblijsku istinu i gradi na njoj, uzimajući u obzir reakciju slušaoca. Naš Uzor, Isus Hrist, postupio je tako kada je razgovarao sa Samarićankom (Jovan 4:7-26).

Prenošenje znanja podrazumeva govor koji je poučan i koristan. Da bi reči bile poučne i ohrabrujuće, neophodno je da se dobro promisli. Zbog toga „srce pravednika razmišlja šta da odgovara“ (Poslovice 15:28). Koliko je samo važno da naše reči nalikuju nekoj blagoj kiši koja natapa tlo i koristi mu, a ne nepoželjnoj bujici koja nosi sve što joj se nađe na putu.

’Sveti u ponašanju‘

Kada prenosimo znanje o Jehovi i njegovoj nameri i prinosimo mu „plod usana“ kao „žrtvu hvale“, to je sigurno mudar put (Jevrejima 13:15). Međutim, da bi takve žrtve bile prihvatljive Jehovi, moramo biti ’sveti u celom svom ponašanju‘ (1. Petrova 1:14-16). Solomon nam skreće pažnju na tu važnu istinu pomoću dve otrežnjavajuće poslovice u kojima se upoređuju suprotnosti. On kaže: „Jehovi su mrske žrtve bezdušnika, a ugodna mu je molitva pravednika. Jehovi je mrzak put bezdušnika, al’ on voli onog koji za pravdom ide“ (Poslovice 15:8, 9).

Kako oni koji napuštaju put života gledaju na opomenu, i šta će biti s njima? (Matej 7:13, 14). „Teška kazna preti onom koji zastrani, i umreće onaj koji opomenu mrzi“ (Poslovice 15:10). Umesto da prihvate zdrav savet odgovornih osoba iz hrišćanske skupštine i pokaju se, neki koji neispravno postupaju izabiru da napuste put pravednosti. Koliko je to samo nerazumno!

Šta ako se neko pretvara da prihvata opomenu, dok je zapravo mrzi? I to je nemudro. „Pred Jehovom su i Šeol i bezdana“, kaže izraelski kralj, „a kamo l’ ne srca sinova čovječjih!“ (Poslovice 15:11). Figurativno rečeno, živom Bogu ništa ne može biti dalje od Šeola, mesta mrtvih. Pa ipak, i on je pred Njim. Bog zna sve one koji su u grobu, kao i sve o njima, tako  da može da ih uskrsne (Psalam 139:8; Jovan 5:28, 29). Koliko je samo lako Jehovi da zna šta je u čovečjem srcu! „Sve [je] golo i otkriveno pred očima onoga kome moramo položiti račun“, napisao je apostol Pavle (Jevrejima 4:13). Možemo obmanuti ljude, ali ne i Boga.

Osoba koja odbacuje pouku ne mrzi samo opomenu već prezire i one koji je pružaju. „Podrugljivac ne trpi ukora“, kaže Solomon. Spominjući sličnu misao da bi naglasio te reči, on nastavlja: „Niti k mudrima prilazi“ (Poslovice 15:12). Skoro da nema nikakve nade da se takva osoba popravi!

Pozitivan stav

Naredne tri Solomonove poslovice odnose se na srce. Govoreći o tome kako se emocije ispoljavaju na licu, mudri kralj kaže: „Veselo srce razvedri lice, a duh klone kada u srcu je žalost“ (Poslovice 15:13).

Šta vodi do žalosti u srcu? „Briga u srcu obara čoveka“, stoji u Bibliji (Poslovice 12:25). Šta možemo učiniti da nas loše životne okolnosti ne slome? Umesto da stalno razmišljamo o stvarima na koje ne možemo puno uticati, možemo da se usredsredimo na obilne duhovne blagoslove koje nam Jehova pruža i na ono što će uraditi za nas u budućnosti. To će nas približiti njemu. Zaista, ako se približimo ’srećnom Bogu‘, sigurno ćemo biti radosni, a ne žalosni (1. Timoteju 1:11).

Osim toga, biblijska poruka je izvrstan izvor utehe i radosti. Psalmista je rekao da je srećan čovek kome „zakon Jehovin omile i dan i noć o zakonu Jehovinom misli“ (Psalam 1:1, 2). Čak i kada smo žalosni, ohrabriće nas čitanje Biblije i razmišljanje o pročitanom. Tu je i služba koju nam je Bog poverio. Uvereni smo da će oni ’koji su u suzama sejali, pevajući žeti‘ (Psalam 126:5).

„Razumno srce znanje traži“, kaže Solomon, „ali usta bezumnika u ludosti uživaju“ (Poslovice 15:14). Ova poslovica nam skreće pažnju na oštru suprotnost između saveta mudre osobe i saveta koji daje bezumnik. Pre nego što pruži savet, osoba s razumnim srcem traži znanje. Ona dobro sluša i stiče potreban uvid u činjenice. Istražuje Pismo kako bi utvrdila zakone i načela koji se primenjuju na datu situaciju. Njen savet se čvrsto temelji na Božjoj Reči. Međutim, bezumnik se ne opterećuje time da sazna činjenice o određenoj situaciji i govori nepromišljeno. Zato, kada tražimo savet, mudro je da se obratimo osobama koje imaju znanje i koje su zrele, a ne onima koji će nam uglavnom govoriti ono što želimo da čujemo. Koliko je dobro što u hrišćanskoj skupštini imamo „darove [u obliku] ljudi“, koji ’traže znanje‘ pre nego što pruže savet! (Efešanima 4:8).

U sledećoj poslovici se navode odlični rezultati koji su proizvod pozitivnog stava. Izraelski kralj kaže: „Svi su dani nevoljnika zli, zadovoljno srce večno je veselje“ (Poslovice 15:15). U životu postoje trenuci sreće i nesreće, radosti i tuge. Ako se zadržavamo samo na lošim stvarima, postaćemo tužni, tako da će svi naši dani biti sumorni. Međutim, ako razmišljamo o blagoslovima koje imamo, kao i o nadi koju nam je Bog dao, životne nedaće biće potisnute u drugi plan i imaćemo unutrašnju radost. Pozitivan stav nam omogućuje da uvek budemo veseli.

Zato, svakako duboko cenimo pouku. Dozvolimo joj da utiče ne samo na naše emocije, govor i postupke već i na naše stavove.

[Slika na 13. strani]

„Blag odgovor utišava jarost“

[Slika na 15. strani]

Roditelji su odgovorni da pruže opomene

[Slika na 15. strani]

„Usne mudrih ljudi znanje šire“