’Kako je dobra reč u pravo vreme‘

NA jednom jednodnevnom pokrajinskom sastanku Jehovinih svedoka, Kim se svojski trudila da sluša i hvata beleške dok je istovremeno pazila da njena dvoipogodišnja ćerka sedi mirno. Po završetku programa, jedna sestra koja je sedela u istom redu okrenula se ka Kim i iskreno pohvalila nju i njenog muža za to kako su tokom programa pazili na ćerku. Ta pohvala je Kim toliko značila da čak i sada, nekoliko godina kasnije, kaže: „Kada sam na sastanku posebno umorna, uvek se setim onoga što mi je ta sestra rekla. Njene ljubazne reči hrabre me da nastavim da vaspitavam našu ćerku.“ Zaista, reči izgovorene u pravo vreme mogu podići duh osobe. Biblija kaže: ’Kako je dobra reč u pravo vreme!‘ (Poslovice 15:23, DK).

Međutim, nekima od nas je teško da pohvale druge. Ponekad nam to teško pada zato što smo svesni svojih slabih strana. Jedan hrišćanin kaže: „Za mene je to kao da stojim na nestabilnom tlu. Što više uzdižem druge, to više osećam da tonem.“ Stidljivost, nesigurnost ili strah od toga da će nas drugi pogrešno razumeti mogu nam otežati da im upućujemo pohvale. Osim toga, ako smo mi sami retko dobijali pohvale dok smo odrastali, ili ih uopšte nismo dobijali, možda nam je teško da pohvalimo druge.

Pa ipak, ako smo svesni toga da pohvala može dobro uticati i na onoga ko je upućuje i na onoga ko je prima, to nas može pokrenuti da damo sve od sebe kako bismo u pravo vreme izgovorili pohvalu (Poslovice 3:27). Koje dobre rezultate donosi pohvala? Hajde da nakratko to osmotrimo.

Dobri rezultati

Pohvala koja je na mestu može pomoći osobi da izgradi samopouzdanje. „Kada me neko pohvali, osećam da ima poverenja u mene, da veruje u mene“, kaže Elejn, jedna udata hrišćanka. Zaista, kada pohvalimo nekoga kome nedostaje samopouzdanje, možemo mu uliti hrabrost da se suočava s preprekama i da kao rezultat toga doživi radost. Mladima posebno znači kada dobiju zasluženu pohvalu. Jedna tinejdžerka koja priznaje da je obeshrabruju njene negativne misli kaže: „Uvek dajem sve od sebe kako bih ugodila Jehovi, ali ponekad osećam da šta god da uradim nije dovoljno dobro. Zaista mi prija kada me neko pohvali.“ Biblijska poslovica je i te kako istinita kada kaže: „Kao zlatne toke u srebrnom spletu, takve su i reči zgodno izrečene [„reči izgovorene u pravo vreme“, NW] (Poslovice 25:11).

Pohvala može motivisati i ohrabriti osobu. Jedan punovremeni sluga kaže: „Pohvala me podstiče da se još više trudim i da poboljšam kvalitet službe.“ Jedna majka dvoje dece zapaža da kada članovi skupštine pohvale njenu decu za komentarisanje na sastancima, ona žele još više da komentarišu. Zaista, pohvala može motivisati mlade da napreduju kao hrišćani. Štaviše, svima nama treba potvrda da smo voljeni i cenjeni. Zbog toga što živimo u ovom stresnom svetu, možemo se osećati umorno i opterećeno. Jedan starešina  kaže: „Kada sam obeshrabren, pohvala je poput odgovora na moje molitve.“ Slično tome, Elejn kaže: „Ponekad osećam da je upravo ono što mi drugi kažu način na koji Jehova pokazuje da me odobrava.“

Pohvala pruža osećaj pripadnosti. Iskreno pohvaljivanje odraz je pažljivosti i gradi atmosferu punu topline, sigurnosti i cenjenja. To je dokaz da zaista volimo i cenimo suhrišćane. Džozi, koja je majka, kaže: „U prošlosti sam morala da zauzmem stav za istinu u religiozno razdeljenom domaćinstvu. U to vreme su mi pohvale od duhovno zrelih osoba pomagale da budem odlučna da se ne predam.“ Zaista, mi smo „udovi koji pripadaju jedan drugome“ (Efešanima 4:25).

Želja da pohvalimo druge pomaže nam da vidimo dobro u njima. Usredsređujemo se na jače strane drugih, a ne na njihove slabosti. Hrišćanski starešina po imenu David kaže: „Ako cenimo ono što drugi rade, češće ćemo ih pohvaljivati.“ Ako zadržimo na umu da se Jehova i njegov Sin ne ustežu da govore dobro o nesavršenim ljudima, to će nam pomoći da budemo velikodušni u davanju pohvala (Matej 25:21-23; 1. Korinćanima 4:5).

Ko zaslužuje pohvalu?

Kao Onaj ko je sve stvorio, Jehova Bog najviše zaslužuje hvalu (Otkrivenje 4:11). Iako njemu to nije potrebno kako bi izgradio samopoštovanje ili dobio motivaciju, kada hvalimo Jehovu za  njegovu uzvišenost i lojalnu ljubav, on se približava nama, a mi razvijamo dobar odnos s njim. Hvaljenje Boga pomaže nam da razvijemo zdravo i skromno gledište o našim ličnim dostignućima i da zaslugu za uspeh pripišemo njemu (Jeremija 9:23, 24). Jehova svim ljudima pruža mogućnost večnog života, i to je još jedan razlog koji nas motiviše da ga hvalimo (Otkrivenje 21:3, 4). Kralj David iz drevnih vremena bio je željan da ’ime Božje slavi‘ i da ga ’veliča hvalama svojim‘ (Psalam 69:31). Neka to bude i naša želja.

Naši suobožavaoci zaslužuju prikladnu pohvalu. Kada uputimo takvu pohvalu, postupamo u skladu s Božjom zapovešću da „pazimo jedni na druge podstičući se na ljubav i dobra dela“ (Jevrejima 10:24). Apostol Pavle je primer u tome. Skupštini u Rimu je napisao: „Pre svega, zahvaljujem svom Bogu preko Isusa Hrista za sve vas, jer se o vašoj veri govori po celom svetu“ (Rimljanima 1:8). Slično tome, apostol Jovan je pohvalio suhrišćanina Gaja za njegov divan primer ’hođenja u istini‘ (3. Jovanova 1-4).

Danas, kada suhrišćanin na izuzetan način pokaže neku hrišćansku osobinu, kada na sastanku održi dobro pripremljenu tačku ili da iskren komentar, imamo divnu priliku da izrazimo svoje cenjenje prema njemu. Ili možemo uputiti pohvalu nekom detetu koje se trudi da nađe stihove na skupštinskom sastanku. Elejn, pomenuta ranije, komentariše: „Naši darovi se razlikuju. Kada zapažamo ono što neko drugi radi, pokazujemo zahvalnost za različite darove koji postoje među Božjim narodom.“

U porodici

Kako možemo izraziti zahvalnost članovima svoje porodice? Da bi muž  i žena brinuli o duhovnim, emocionalnim i materijalnim potrebama svoje porodice, potrebno je mnogo vremena, truda i pažnje koja je odraz ljubavi. Oni sigurno zaslužuju reči pohvale jedno od drugog, kao i od svoje dece (Efešanima 5:33). Na primer, Božja Reč o sposobnoj ženi kaže: „Sinovi joj ustaju i blagosiljaju je, i muž njen ustaje i hvalu joj daje“ (Poslovice 31:10, 28).

Deca takođe zaslužuju pohvalu. Nažalost, neki roditelji su brzi da deci kažu šta očekuju od njih, ali retko ih pohvaljuju za to što se trude da budu poslušna i da pokažu poštovanje (Luka 3:22). Tokom ranih detetovih godina, pohvala doprinosi tome da se oseća voljenim i pruža mu osećaj sigurnosti.

Sigurno je potreban trud da bismo pohvalili druge, ali mnoge su koristi ako to činimo. Štaviše, što se više trudimo da pohvalimo one koji to zaslužuju, naša sreća će biti veća (Dela apostolska 20:35).

Prihvati i pruži pohvalu u pravom duhu

Primanje pohvale može predstavljati ispit za neke osobe (Poslovice 27:21, NW). Na primer, kod osoba koje imaju sklonost ka ponosu mogao bi se zbog pohvale razviti osećaj superiornosti (Poslovice 16:18). Stoga, na mestu je biti oprezan. Apostol Pavle je dao ovaj realističan savet: „Kažem svakome koji je među vama da ne misli o sebi više nego što treba da misli; nego neka razmišlja tako da bude zdravih misli, svako po meri vere koju mu je Bog udelio“ (Rimljanima 12:3). Da bismo pomogli drugima da ne upadnu u zamku previsokog mišljenja o sebi, možda je mudro da se ne usredsređujemo na odlike kao što su visoka inteligencija ili dobar izgled. Umesto toga, treba da pohvaljujemo druge zbog njihovih dobrih dela.

Kada se daju i prihvataju u pravom duhu, reči pohvale mogu pozitivno da utiču na nas. Možemo biti pokrenuti da Jehovi pripišemo zaslugu za sve dobro što smo uradili. Pohvala nas takođe može podstaći da nastavimo da se ispravno ponašamo.

Iskrena i zaslužena pohvala jeste dar koji svi mi možemo dati. Možda nikada nećemo ni znati koliko će naša promišljena pohvala značiti osobi koju smo pohvalili.

[Okvir/Slika na 18. strani]

Pismo koje ju je dirnulo

Jedan putujući nadglednik dobro se seća kada su se on i njegova supruga nakon jednog veoma hladnog zimskog dana u službi vratili na mesto gde su bili smešteni. On kaže: „Mojoj ženi je bilo hladno i bila je obeshrabrena, i rekla mi je da misli da više ne može. ’Koliko bi bolje bilo‘, rekla je, ’biti punovremeni sluga u skupštini, biti na jednom mestu i voditi svoje biblijske studije.‘ Odložio sam donošenje odluke, rekavši da ćemo sačekati do kraja sedmice i videti kako će se tada osećati. Ako i dalje bude smatrala da treba da prekinemo, poštovaću njena osećanja. Tog istog dana, svratili smo do pošte gde nas je čekalo pismo od podružnice adresirano lično na nju. U pismu se nalazila srdačna pohvala za njen trud u službi i njenu istrajnost, kao i zapažanje da joj sigurno nije lako svake sedmice spavati u drugom krevetu. Ona je toliko bila dirnuta ovom pohvalom da nikada više nije pomišljala na prekidanje putujuće službe. Štaviše, nekoliko puta je hrabrila mene da nastavim kada sam ja razmišljao o prekidanju.“ Ovaj bračni par je u putujućoj službi bio skoro 40 godina.

[Slika na 17. strani]

Ko u tvojoj skupštini zaslužuje pohvalu?

[Slika na 19. strani]

Deca napreduju kada im roditelji pružaju pažnju i pohvaljuju ih