Srećni iako progonjeni
Srećni iako progonjeni
„Srećni ste kad vas zbog mene grde i progone i lažući govore svakakvo zlo protiv vas“ (MATEJ 5:11).
1. Koje je zasiguranje Isus dao svojim sledbenicima što se tiče sreće i progonstva?
KADA je Isus prvi put poslao apostole da propovedaju o Kraljevstvu, upozorio ih je da će naići na protivljenje. Rekao im je: „Bićete predmet mržnje svih ljudi zbog mog imena“ (Matej 10:5-18, 22). Međutim, ranije je u Propovedi na gori dao zasiguranje apostolima i drugima da to protivljenje ne mora obavezno da ugrozi njihovu duboko ukorenjenu sreću. Štaviše, Isus je čak povezao sreću s tim da se bude progonjen kao hrišćanin! Kako progonstvo može doneti sreću?
Patnja zbog pravednosti
2. Prema rečima Isusa i apostola Petra, kakva vrsta patnje donosi sreću?
2 Osmi razlog za sreću koji je Isus naveo glasi: „Srećni su oni koji su progonjeni zbog pravednosti, jer njima pripada nebesko kraljevstvo“ (Matej 5:10). Patnja sama po sebi ne donosi neku posebnu zaslugu. Apostol Petar je napisao: „Kakva je zasluga ako podnosite udarce zato što grešite? Ali ako stradate zato što činite dobro, i to podnosite, to je ugodno pred Bogom.“ Dalje je dodao: „Međutim, neka niko od vas ne strada kao ubica ili lopov ili zločinac ili kao onaj ko se meša u tuđe stvari. Ali ako strada kao hrišćanin, neka se ne stidi, nego neka slavi Boga u to ime“ (1. Petrova 2:20; 4:15, 16). Prema onome što je Isus rekao, patnja donosi sreću kada se podnosi zbog pravednosti.
3. (a) Šta znači biti progonjen zbog pravednosti? (b) Kako je progonstvo delovalo na prve hrišćane?
3 Istinska pravednost se meri na osnovu toga da li se osoba podlaže Božjoj volji i njegovim zapovestima. Stoga, to što neko pati zbog pravednosti u stvari znači da pati zato što se opire pritisku da prekrši Božja merila i zahteve. Apostole su progonile jevrejske vođe zato što su odbili da prestanu s propovedanjem u Isusovo ime (Dela apostolska 4:18-20; 5:27-29, 40). Da li im je to oduzelo radost ili ih usporilo u propovedanju? Daleko od toga! „[Oni] odoše iz Sinedriona, radujući se što se udostojiše da budu osramoćeni za njegovo ime. I svaki dan u hramu i od kuće do kuće nisu prestajali da poučavaju i objavljuju dobru vest o Hristu, Isusu“ (Dela apostolska 5:41, 42). To progonstvo im je donelo radost i obnovilo je njihovu revnost za delo propovedanja. Kasnije su i Rimljani progonili prve hrišćane zato što su odbijali da učestvuju u obožavanju cara.
4. Koji su neki razlozi zbog kojih su hrišćani progonjeni?
4 U današnjem vremenu, Jehovini svedoci su progonjeni zato što odbijaju da prestanu s propovedanjem ’ove dobre vesti o kraljevstvu‘ (Matej 24:14). Kada im se zabrani da održavaju hrišćanske sastanke, oni će radije patiti nego prestati da se okupljaju, kako im to Biblija zapoveda (Jevrejima 10:24, 25). Nadalje, progonjeni su zbog svoje hrišćanske neutralnosti i zbog toga što odbijaju da zloupotrebe krv (Jovan 17:14; Dela apostolska 15:28, 29). I pored svega toga, Božje sluge su rešene da ostanu pravedne što im donosi pravi unutrašnji mir i sreću (1. Petrova 3:14).
Pogrde zbog Hrista
5. Koji je glavni razlog zbog čega je Jehovin narod danas progonjen?
5 I deveti razlog za sreću koji je Isus osmotrio u Propovedi na gori ima veze s progonstvom. On je rekao: „Srećni ste kad vas zbog mene grde i progone i lažući govore svakakvo zlo protiv vas“ (Matej 5:11). Jehovin narod je progonjen najviše zbog toga što nije deo sadašnjeg zlog sveta. Isus je rekao svojim učenicima: „Kad biste bili deo sveta, svet bi voleo ono što je njegovo. Ali pošto niste deo sveta, nego sam vas ja izabrao iz sveta, zbog toga vas svet mrzi“ (Jovan 15:19). Apostol Petar je rekao nešto slično: „Pošto više ne trčite s njima tim putem u istu kaljužu raskalašenosti, čude se i pogrdno govore o vama“ (1. Petrova 4:4).
6. (a) Zašto su preostali pomazani hrišćani i njihovi saradnici izloženi pogrdama i progonstvu? (b) Da li te pogrde umanjuju našu sreću?
6 Već smo videli da su prvi hrišćani bili progonjeni zato što nisu hteli da prestanu s propovedanjem u Isusovo ime. Hrist je svojim sledbenicima dao sledeće opunomoćenje: „Bićete mi svedoci... sve do najudaljenijeg dela zemlje“ (Dela apostolska 1:8). Verni ostatak Hristove pomazane braće, uz pomoć svojih lojalnih saradnika iz ’velikog mnoštva‘, revno izvršava to opunomoćenje (Otkrivenje 7:9). Satana zato vodi rat „s preostalima od njenog semena [semena ’žene‘, to jest nebeskog dela Božje organizacije], koji drže Božje zapovesti i imaju delo svedočenja za Isusa“ (Otkrivenje 12:9, 17). Mi kao Jehovini svedoci svedočimo za Isusa, Kralja koji sada vlada u Kraljevstvu koje će uništiti ljudske vladavine koje se protive uspostavljanju Božjeg pravednog novog sveta (Danilo 2:44; 2. Petrova 3:13). Zbog toga smo izloženi pogrdama i progonstvu, ali srećni smo jer patimo zbog Hristovog imena (1. Petrova 4:14).
7, 8. Kakve su laži o prvim hrišćanima govorili protivnici?
7 Isus je rekao da njegovi sledbenici treba da budu srećni čak i kada ljudi „lažući govore svakakvo zlo“ protiv njih zbog njegovog imena (Matej 5:11). Prvi hrišćani su zaista imali takav stav. Kada je apostol Pavle bio zatvoren u Rimu, negde u periodu između 59. i 61. godine n. e., tamošnje jevrejske religiozne vođe su rekle za hrišćane: „Za ovu sektu stvarno znamo da se svuda govori protiv nje“ (Dela apostolska 28:22). Pavle i Sila su bili optuženi da su ’prevrnuli celu nastanjenu zemlju‘ postupajući „protiv cezarevih odredaba“ (Dela apostolska 17:6, 7).
8 Pišući o hrišćanima u Rimskom carstvu iz tog perioda, istoričar K. S. Laturet je izjavio: „Bilo je raznih optužbi. Hrišćani su odbijali da učestvuju u paganskim ceremonijama i zato se za njih mislilo da su ateisti. Zbog toga što su se uglavnom uzdržavali od društvenog života — paganskih festivala, javnih događaja... — trpeli su ismevanje i okarakterisani su kao osobe koje mrze ljudski rod... Govorilo se da se pripadnici oba pola sastaju noću... i da imaju seksualne odnose... Činjenicom da se [Memorijal Hristove smrti] proslavljao samo u prisustvu vernika pothranjivale su se glasine da hrišćani redovno žrtvuju novorođenčad, da piju njihovu krv i jedu njihovo meso.“ Pored svega toga, rani hrišćani su odbijali da obožavaju cara, zbog čega su bili optuženi da su državni neprijatelji.
9. Kako su hrišćani iz prvog veka reagovali na lažne optužbe, i kako danas stoje stvari?
9 Te lažne optužbe nisu sprečile prve hrišćane da izvršavaju svoje opunomoćenje da propovedaju dobru vest o Kraljevstvu. Otprilike 60. ili 61. n. e., Pavle je mogao da kaže da ’dobra vest donosi plod i da raste u svemu svetu‘ i da je ’propovedana u celom stvarstvu koje je pod nebom‘ (Kološanima 1:5, 6, 23). Isto je i danas. Jehovini svedoci su, baš kao i hrišćani iz prvog veka, izloženi lažnim optužbama. Pa ipak, delo propovedanja poruke o Kraljevstvu napreduje i onima koji učestvuju u njemu donosi mnogo sreće.
Progonjeni poput proroka i srećni zbog toga
10, 11. (a) Kako je Isus zaključio razmatranje devetog razloga za sreću, i zašto? (b) Zašto su proroci bili progonjeni? Navedi primere.
10 Razmatranje devetog razloga za sreću Isus je zaključio na sledeći način: „Radujte se... jer su tako progonili i proroke pre vas“ (Matej 5:12). Proroci koje je Jehova slao da bi upozorio neverni Izrael nisu bili dobrodošli i čak su bili progonjeni (Jeremija 7:25, 26). Apostol Pavle je posvedočio o toj činjenici kada je napisao: „Šta još da kažem? Jer ponestaće mi vremena ako počnem da pričam i o... drugim prorocima, koji su putem vere... bili stavljeni na kušnju izrugivanjima i bičevanjima, pa čak i okovima i tamnicama“ (Jevrejima 11:32-38).
11 Za vreme vladavine zlog kralja Ahava i njegove žene Jezavelje, mnogi Jehovini proroci bili su ubijeni mačem (1. Kraljevima 18:4, 13; 19:10). Prorok Jeremija je bio stavljen u klade i kasnije bačen u jamu punu blata (Jeremija 20:1, 2; 38:6). Prorok Danilo je bio bačen u jamu s lavovima (Danilo 6:16, 17). Svi ti prethrišćanski proroci bili su progonjeni zato što su zastupali čisto obožavanje Jehove. Mnoge proroke su progonile jevrejske religiozne vođe. Isus je pismoznalce i fariseje nazvao ’sinovima onih koji su ubijali proroke‘ (Matej 23:31).
12. Zašto mi kao Jehovini svedoci smatramo prednošću da budemo progonjeni poput proroka iz drevnih vremena?
12 Danas smo mi Jehovini svedoci često progonjeni zato što revno propovedamo dobru vest o Kraljevstvu. Neprijatelji nas optužuju za „agresivni prozelitizam“, ali mi znamo da su i ranije verni Jehovini obožavaoci bili izloženi sličnim kritikama (Jeremija 11:21; 20:8, 11). Smatramo prednošću to što patimo iz istog razloga zbog kog su patili i verni proroci iz drevnih vremena. Učenik Jakov je napisao: „Braćo, kao uzor podnošenja zla i iskazivanja strpljenja uzmite proroke, koji su govorili u Jehovino ime. Gle! Srećnima proglašavamo one koji su istrajali“ (Jakov 5:10, 11).
Jaki razlozi za sreću
13. (a) Zašto nas progonstvo ne obeshrabruje? (b) Šta nam pomaže da ostanemo postojani, i šta to dokazuje?
13 Progonstvo nas ne obeshrabruje. Naprotiv, to nas teši jer znamo da idemo stopama proroka, prvih hrišćana i samog Isusa Hrista (1. Petrova 2:21). Ono što čitamo u Pismu pruža nam unutrašnje zadovoljstvo, kao na primer sledeće reči apostola Petra: „Voljeni, ne čudite se vatri što bukti među vama, što vam se događa radi iskušavanja, kao da vas je snašlo nešto neobično. Ako vam se rugaju zbog Hristovog imena, srećni ste, jer duh slave, da, duh Božji, počiva na vama“ (1. Petrova 4:12, 14). Iz iskustva znamo da možemo ostati postojani pod progonstvom samo zato što Jehovin duh počiva na nama i daje nam snagu. Podrška svetog duha predstavlja dokaz da imamo Jehovin blagoslov i to nam donosi veliku sreću (Psalam 5:12; Filipljanima 1:27-29).
14. Koje razloge imamo da se radujemo zbog toga što smo progonjeni zbog pravednosti?
14 Protivljenje i progonstvo zbog pravednosti čini nas srećnima i zato što je to dokaz da živimo kao pravi hrišćani u odanosti Bogu. Apostol Pavle je napisao: „Svi koji žele da žive u odanosti Bogu u Hristu Isusu, biće takođe progonjeni“ (2. Timoteju 3:12). Veoma smo srećni kada pomislimo na to da naša besprekornost u kušnji pruža dodatni odgovor na Sataninu tvrdnju da sva stvorenja služe Jehovi iz sebičnog interesa (Jov 1:9-11; 2:3, 4). Radujemo se jer imamo udeo, premda veoma mali, u opravdanju Jehovinog pravednog suvereniteta (Poslovice 27:11).
Poskakujte od radosti zbog nagrade
15, 16. (a) Šta je Isus naveo kao razlog da se ’radujemo i da poskakujemo od radosti‘? (b) Koja je nagrada sačuvana na nebesima za pomazane hrišćane, i kako će biti nagrađeni njihovi saradnici „druge ovce“?
15 Isus je naveo još jedan razlog da se radujemo zbog toga što smo ocrnjeni i progonjeni baš kao i proroci iz drevnih vremena. Kada je završavao sa razmatranjem devetog razloga za sreću, rekao je: „Radujte se i poskakujte od radosti, jer je vaša nagrada na nebesima velika“ (Matej 5:12). Apostol Pavle je napisao: „Plata koju daje greh [je] smrt, a dar koji daje Bog je večni život preko Hrista Isusa, našeg Gospoda“ (Rimljanima 6:23). Dakle, ta ’velika nagrada‘ predstavlja život i to nije neka plata koju možemo zaraditi. To je dar. Isus je rekao da je ta nagrada „na nebesima“ zato što potiče od Jehove.
16 Pomazanici dobijaju „venac života“ što u njihovom slučaju znači da dobijaju besmrtnost i da će živeti sa Hristom na nebu (Jakov 1:12, 17). Oni sa zemaljskom nadom, „druge ovce“, raduju se jer će dobiti večni život u raju na zemlji (Jovan 10:16; Otkrivenje 21:3-5). „Nagrada“ koju dobijaju ove dve klase nije nešto što su oni zaradili. I pomazanici i „druge ovce“ dobijaju nagradu zbog Jehovine „nenadmašne nezaslužene dobrote“, koja je navela apostola Pavla da kaže: „Hvala Bogu na njegovom neopisivom besplatnom daru“ (2. Korinćanima 9:14, 15).
17. Zašto možemo biti srećni kada smo progonjeni i simbolično ’poskakivati od radosti‘?
17 Hrišćanima, od kojih su neki ubrzo doživeli okrutno progonstvo od strane cara Nerona, apostol Pavle je napisao: „Radujmo se dok smo u nevoljama, jer znamo da nevolja donosi istrajnost; istrajnost pak prokušanost; a prokušanost nadu, a nada ne vodi do razočaranja.“ Još je dodao: „Radujte se u nadi. Istrajte u nevolji“ (Rimljanima 5:3-5; 12:12). Bez obzira da li imamo nebesku ili zemaljsku nadu, nagrada koju ćemo dobiti za vernost u kušnjama neuporedivo je veća od svega što zaslužujemo. Mogućnost da živimo zauvek i da pod vladavinom Kralja Isusa Hrista služimo našem brižnom Ocu Jehovi i slavimo ga, pruža nam neizmernu radost. Mi simbolično ’poskakujemo od radosti‘.
18. Šta možemo očekivati od nacija dok se približava kraj, i šta će Jehova uraditi?
18 Jehovini svedoci su u nekim zemljama bili i još uvek su progonjeni. Isus je u svom proročanstvu o svršetku sistema stvari upozorio prave hrišćane: „Bićete predmet mržnje svih nacija zbog mog imena“ (Matej 24:9). Dok se bližimo kraju, Satana će navesti nacije da ispolje mržnju prema Jehovinom narodu (Jezekilj 38:10-12, 14-16). To će biti znak da je došlo vreme da Jehova deluje. „Pokazaću ja moć i svu svetost svoju i poznaće me mnoštva naroda, i poznaće oni da sam ja Jehova“ (Jezekilj 38:23). Jehova će tako posvetiti svoje veliko ime i izbaviće svoj narod od progonstva. Zato je ’srećan čovek koji istrajava‘ (Jakov 1:12).
19. Šta treba da radimo dok očekujemo veliki „Jehovin dan“?
19 Dok je taj veliki „Jehovin dan“ sve bliže i bliže, radujmo se zato što smo ’dostojni da budemo osramoćeni‘ zbog Isusovog imena (2. Petrova 3:10-13; Dela apostolska 5:41). Poput prvih hrišćana, nastavimo da bez ’prestanka poučavamo i objavljujemo dobru vest o Hristu‘, i vladavini njegovog Kraljevstva dok očekujemo nagradu u Jehovinom pravednom novom svetu (Dela apostolska 5:42; Jakov 5:11).
Kratak sažetak
• Šta znači patiti zbog pravednosti?
• Kako je progonstvo delovalo na prve hrišćane?
• Zašto se može reći da su Jehovini svedoci progonjeni poput drevnih proroka?
• Zašto se možemo ’radovati i poskakivati od radosti‘ kad smo progonjeni?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na stranama 16, 17]
’Srećni ste kad vas grde i progone‘
[Izvor]
Grupa u zatvoru: Chicago Herald-American