Rebeka — preduzimljiva pobožna žena

ZAMISLI da treba da izabereš ženu za svog sina. Kakvu bi osobu izabrao? Kakve bi osobine trebalo da ima? Da li bi tražio ženu koja je lepa, pametna, dobra i vredna, ili bi na nešto drugo obratio veću pažnju?

Avraham se našao u takvoj situaciji. Jehova mu je obećao da će njegovi potomci biti blagoslovljeni preko njegovog sina Isaka. U vreme kad počinjemo da pratimo izveštaj, Avraham je već star, a njegov sin još neoženjen (Postanje 12:1-3, 7; 17:19; 22:17, 18; 24:1). Pošto će Isak deliti blagoslove sa svojom budućom ženom i potomstvom koje budu imali, Avraham se trudi da mu nađe dobru ženu. Najvažnije je da ona služi Jehovi. Pošto takve žene nema u Hananu, gde Avraham živi, mora da je pronađe na nekom drugom mestu. On na kraju izabira Rebeku. Kako ju je pronašao? Da li je ona duhovna osoba? Šta možemo naučiti iz njenog primera?

Potraga za dobrom ženom

Avraham šalje svog najstarijeg slugu, verovatno Elijezera, u daleku Mesopotamiju kako bi pronašao nevestu za Isaka među Avrahamovim rođacima koji su takođe obožavali Jehovu. Taj zadatak je bio toliko ozbiljan da je Elijezer morao da se zakune da neće izabrati neku Hananku Isaku za ženu. Vredno je zapaziti da je Avraham insistirao na tome (Postanje 24:2-10).

 Kada je stigao u grad u kom su živeli Avrahamovi rođaci, Elijezer odvodi svojih deset kamila do studenca. Predstavi sebi tu situaciju! Veče je, i Elijezer se moli: „Evo ja ću ostati kod ovoga studenca, a kćeri će ovoga grada doći da zahvataju vode. Kojoj devojci rečem: Nagni krčag svoj da se napijem, a ona reče: Pij, i kamile ću ti napojiti, — daj da to bude ona koju si namenio sluzi svome Isaku“ (Postanje 24:11-14).

Kao što je svakoj ženi iz tog kraja bilo poznato, žedna kamila može da popije mnogo vode (čak i do 100 litara). Stoga bi žena koja bi se ponudila da napoji deset kamila morala da bude spremna na težak rad. Ako joj pri tom druge žene koje je posmatraju ne bi ponudile pomoć, njen trud bi bio upečatljiv dokaz snage, strpljivosti, poniznosti i ljubavi prema čoveku i životinjama.

Šta se desilo? „On to još ne izgovori, a to Rebeka, kći Vatuila, sina Melhe, žene Nahora, brata Avrahamova, dođe s krčagom na ramenu. Ona beše vrlo lepa devojka; ona beše devica... Ona siđe na izvor, natoči krčag i krenu. Sluga pritrča k njoj i reče joj: Daj mi da se napijem malo vode iz tvog krčaga. A ona reče: Evo pij, gospodaru. I spusti krčag na ruku svoju i napoji ga“ (Postanje 24:15-18).

Da li je Rebeka odgovarajuća žena?

Rebeka je unuka Avrahamovog brata, i ona ne samo što je lepa, već je i čestita. Ne ustručava se da razgovara s nepoznatim čovekom, ali nije ni preterano prisna. Nije joj bilo teško da Elijezeru dâ vode kada je on to zatražio od nje. To je bio uobičajen učtiv gest i zato se i moglo očekivati da će ona to uraditi. Ali, hoće li ona ispuniti i drugi uslov koji je Elijezer pomenuo u molitvi?

 Rebeka mu kaže: „Evo pij, gospodaru.“ Međutim, ne zaustavlja se na tome. Ona dodaje: „I kamilama tvojim naliću nek se napiju.“ Nudi se da uradi nešto više nego što se od nje očekivalo. Hitro „izruči krčag svoj u pojilo, pa opet otrča na studenac da nalije, i nali svim kamilama njegovim“. Zaista je vredna. Izveštaj kaže da ju je sve vreme ’čovek udivljeno gledao‘ (Postanje 24:16-21).

Saznavši da je devojka Avrahamova rođaka, Elijezer se poklonio da zahvali Jehovi. Zatim je pita da li u kući njenog oca ima mesta da prenoće on i oni koji su s njim. Rebeka mu kaže da ima i trči kući s vešću o gostima (Postanje 24:22-28).

Nakon što su saslušali šta je Elijezer imao da kaže, Rebekin brat Lavan i njen otac Vatuilo shvataju da Bog upravlja tom situacijom. Očigledno je Jehova odredio da Rebeka bude Isakova žena. „Uzmi je i idi“, kažu oni, „i neka ona bude žena sinu gospodara tvoga, kao što je kazao Jehova.“ Šta Rebeka misli o svemu tome? Kada su je upitali da li želi odmah da ode, odgovorila je kratko i jasno: „Hoću.“ Ona nije morala da prihvati tu ponudu. Avraham je ukazao na to rekavši da oslobađa Elijezera zakletve „ako devojka ne htedne“ poći. Ali i Rebeka prepoznaje Božje vođstvo u toj situaciji. Zato bez oklevanja napušta svoju porodicu da bi se udala za čoveka koga nikad nije videla. Ta hrabra odluka otkriva njenu snažnu veru. Ona je sigurno bila prava žena za Isaka! (Postanje 24:29-59).

 Kada se susreće sa Isakom, Rebeka pokriva lice u znak svoje podložnosti. Isak je uzima za ženu, i bez sumnje se zbog njenih divnih osobina zaljubljuje u nju (Postanje 24:62-67).

Sinovi blizanci

Rebeka oko 19 godina nije imala dece. Na kraju ostaje trudna, ali trudnoća je teška jer se blizanci bore u njenoj materici, zbog čega ona vapi ka Bogu. I mi možemo to da činimo kada nam je veoma teško. Jehova je čuo Rebeku i utešio je. Rekao joj je da će postati majka dva naroda, i „veći će manjemu služiti“ (Postanje 25:20-26).

Te reči možda nisu jedini razlog zbog čega je Rebeka više naklonjena svom mlađem sinu, Jakovu. Dečaci se razlikuju. Jakov je „besprekoran“ (NW), ali Isav je toliko ravnodušan prema duhovnim stvarima da je Jakovu za jedan obrok prodao svoje pravo prvenaštva, to jest pravo da bude naslednik Božjih obećanja. Oženivši se dvema Hetejkama, Isav pokazuje nepoštovanje — ako ne i prezir — prema duhovnim vrednostima, i time svojim roditeljima nanosi mnogo bola (Postanje 25:27-34; 26:34, 35).

Postarala se da Jakov dobije blagoslov

Biblija ne govori o tome da li je Isak znao da će Isav služiti Jakovu. Međutim, Rebeka i Jakov su znali da blagoslov pripada Jakovu. Rebeka saznaje da Isak namerava da blagoslovi Isava kada mu on donese jelo spremljeno od onoga što ulovi, i zato preduzima akciju. Ona sada nije ništa manje odlučna i revna nego što je bila u svojoj mladosti. Kaže Jakovu da joj donese dva jareta. Pripremiće svom mužu jelo koje on voli. Onda će se Jakov pretvarati da je Isav kako bi dobio blagoslov. Jakov prigovara tome. Otac će sigurno videti da je posredi prevara i prokleće ga! Međutim, Rebeka je uporna. „Neka prokletstvo tvoje, sine, na mene padne“, kaže ona. Tada priprema jelo, prerušava Jakova i šalje ga svom mužu (Postanje 27:1-17).

Nije zabeleženo zašto je Rebeka postupila na taj način. Mnogi je osuđuju zbog ovog postupka, ali Biblija je ne osuđuje, niti ju je Isak osudio kada je saznao da je Jakov dobio blagoslov. Naprotiv, Isak je blagoslovu koji je prvobitno izrekao dodao još toga (Postanje 27:29; 28:3, 4). Rebeka je znala šta je Jehova prorekao u vezi s njenim sinovima. Zato je preduzela korake da Jakov dobije blagoslov koji mu pripada. To je sigurno bilo u skladu s Jehovinom voljom (Rimljanima 9:6-13).

Jakov je poslat u Haran

Rebeka sada osujećuje Isavove namere govoreći Jakovu da ode od kuće dok njegov brat ne prestane da se gnevi. Ona traži Isakovo odobrenje za svoj plan, ali pažljivo izbegava da pomene da je Isav gnevan. Umesto toga, ona se taktično obraća svom mužu govoreći da se brine da bi se i Jakov mogao oženiti Hanankom. Već i sama ta pomisao dovoljna je Isaku, te naređuje Jakovu da to ne učini, već da ide kod Rebekine porodice da bi tamo pronašao bogobojaznu ženu. Nije poznato da li je Rebeka ikada više videla Jakova, ali ono što je učinila donelo je veliki blagoslov budućoj naciji Izrael (Postanje 27:43–28:2).

Ono što znamo o Rebeki pokreće nas da joj se divimo. Bila je veoma lepa, ali njena prava lepota ogledala se u njenoj odanosti Bogu. To je baš ono što je Avraham želeo da poseduje njegova snaha. Njene ostale dobre osobine sigurno su premašile sva Avrahamova očekivanja. Njena vera i hrabrost u sleđenju Božjeg vođstva, kao i njena revnost, skromnost, velikodušnost i gostoljubivost, jesu osobine koje sve hrišćanke treba da oponašaju. Jehova želi da sve primerne žene imaju te osobine.