Koliko je važna lojalna ljubav?

„BIBLIJA kaže: „Što čoveka milim čini to je njegova dobrota [„lojalna ljubav“, NW]“ (Poslovice 19:22). Zaista, dobra dela motivisana ljubavlju jesu nešto veoma poželjno. Međutim, u Bibliji izraz „lojalna ljubav“ ukazuje na dobrotu koja se može zasnivati na već postojećem odnosu. To je na primer odnos koji proističe iz ranijih postupaka u kojima se ogledala dobrota. Otuda, to uključuje misao o lojalnosti.

Kralj Jude Joas je propustio da razvije ovu poželjnu osobinu. On je svojoj tetki i svom teči Jodaju dugovao veliku zahvalnost. Kada Joas nije imao ni godinu dana, njegova zla baka je sebe proglasila za kraljicu i poubijala je svu Joasovu braću, koji su bili prestolonaslednici. Ipak, nije uspela da ubije malog Joasa jer su ga tetka i teča brižljivo sakrili. Oni su ga i poučavali Božjem Zakonu. Kada je napunio sedam godina, njegov teča je koristeći svoj autoritet prvosveštenika naredio da se pogubi zla kraljica i postavio je Joasa za kralja (2. Letopisa 22:10–23:15).

Mladi Joas je bio dobar kralj sve do smrti svog teče, ali onda se okrenuo obožavanju idola. Bog je poslao Zahariju, Jodajevog sina, da upozori Joasa na njegovo otpadništvo. Ali, Joas je kamenovao Zahariju. Kakvo užasno delo nelojalnosti prema porodici kojoj je tako puno dugovao! (2. Letopisa 24:17-21).

Biblija izveštava: ’Kralj Joas se ne opomenu milosti [’lojalne ljubavi‘, NW] koju mu ukaza [Zaharijin] otac, nego dade ubiti sina njegovoga.‘ Umirući, Zaharija je rekao: „Jehova neka vidi i neka vrši pravdu!“ Prema Zaharijinim rečima, Joas se teško razboleo i ubrzo su ga ubile vlastite sluge (2. Letopisa 24:17-25).

Umesto da postanu slični kralju Joasu, svi koji paze na sledeći savet imaće divnu budućnost: „Dobrota [„lojalna ljubav“, NW] i vernost da te ne ostavljaju... i dobićeš naklonost... i pred Bogom i pred ljudima“ (Poslovice 3:3, 4).