Gde možeš pronaći prave duhovne vrednosti?

„AKO želiš da pripadaš nekoj religiji samo zbog porodične tradicije, zašto ne izabereš keltsku religiju kojoj su pripadali naši preci pre 2 000 godina?“, pita Rodolf s prizvukom ironije. Ova ideja mami osmeh mladića koji ga sluša.

„Veoma mi je važan moj odnos s Bogom“, objašnjava Rodolf. „Uopšte ne prihvatam ideju da religiozna uverenja treba da mi budu nametnuta tradicijom, to jest samo zato što su članovi moje porodice koji su živeli decenijama ili vekovima pre pripadali određenoj religiji.“ Rodolf je pažljivo procenio stvari; za njega ovo važno pitanje nije samo stvar nasleđa.

Iako današnje generacije sve ređe nasleđuju religiju od svojih roditelja, većina još uvek ostaje privržena religiji svoje porodice. Ali, da li je uvek ispravno zadržati religiozne vrednosti roditelja? Šta kaže Biblija?

Nakon što je 40 godina bio u pustinji, Isus Navin, Mojsijev naslednik, dao je Izraelcima mogućnost izbora: „Ako ne volite služiti Jehovi, izberite sebi danas kome ćete služiti: ili bogove kojima su služili oci vaši s one strane reke, ili bogove Amoreja u čijoj zemlji nastavate; a ja i dom moj služićemo Jehovi“ (Isus Navin 24:15).

Jedan od očeva na koje je Isus Navin ukazivao bio je Tara, Avrahamov otac, koji je živeo u gradu Uru koji se u to vreme nalazio istočno od reke Eufrat. Biblija ne otkriva puno o Tari, osim činjenice da je obožavao druge bogove (Isus Navin 24:2). Njegov sin Avraham, iako nije imao potpuno spoznanje o Božjim namerama, bio je spreman da napusti grad u kom je živeo kada mu je Jehova to zapovedio. Da, Avraham je izabrao religiju koja je bila drugačija od religije njegovog oca. Zato što je uradio tako, Avraham je dobio blagoslove koje mu je Bog obećao i postao je priznat od strane mnogih religija kao „otac svih koji veruju u Boga“ (Rimljanima 4:11, Today’s English Version).

Biblija u pozitivnom svetlu govori o Ruti, koja je bila pretkinja Isusa Hrista. Ruta, Moavka koja je bila udata za jednog Izraelca, postala je udovica i morala je da izabere: da ostane u svojoj zemlji ili da se sa svojom svekrvom vrati u Izrael. Uviđajući da obožavanje Jehove ima daleko veću vrednost od obožavanja idola koje su vršili njeni roditelji, Ruta je rekla svojoj svekrvi: „Tvoj je narod moj narod, i tvoj je Bog moj Bog“ (Ruta 1:16, 17).

Komentarišući o značaju koji ovaj izveštaj ima u biblijskom kanonu,  Dictionnaire de la Bible objašnjava da on pokazuje „kako je jedna žena iz strane zemlje, koja je rođena u jednoj paganskoj naciji koju su Izraelci mrzeli i smatrali neprijateljima... zbog ljubavi koju je imala prema obožavanju Jehove Boga i njegovom narodu, zahvaljujući Božjem proviđenju postala pretkinja svetog kralja Davida“. Ruta nije oklevala da izabere religiju koja je bila drugačija od religije njenih roditelja i kao rezultat te odluke, dobila je Božji blagoslov.

Izveštaj o nastanku hrišćanstva još jasnije govori o razlozima zbog kojih su Isusovi učenici ostavili religiju svojih predaka. U jednom veoma uverljivom govoru, apostol Petar je pozvao svoje slušaoce da se ’spasu od tog pokvarenog naraštaja‘ tako što će se pokajati za svoje grehe i krstiti se u ime Isusa Hrista (Dela apostolska 2:37-41). Savle, Jevrejin koji je progonio hrišćane, predstavlja jedan od najistaknutijih primera u tom pogledu. Dok je bio na putu za Damask, on je u viziji video Hrista, nakon čega je prihvatio hrišćanstvo i postao poznat kao apostol Pavle (Dela apostolska 9:1-9).

Većina prvih hrišćana nije imala takvo spektakularno iskustvo. Pa ipak, svi su morali da napuste ili judaizam ili obožavanje raznih paganskih bogova. Oni koji su prihvatili hrišćanstvo učinili su to s potpunim poznavanjem činjenica, često nakon dužih diskusija o Isusovoj ulozi Mesije (Dela apostolska 8:26-40; 13:16-43; 17:22-34). Ti prvi hrišćani su bili dobro informisani o tome da je potrebno da menjaju svoj život. Poziv je bio upućen svima, i Jevrejima i nejevrejima, ali poruka je bila ista. Da bi ugodili Bogu, bilo je potrebno da se priključe novom obliku obožavanja, hrišćanstvu.

Izbor koji je važan za nas

Sasvim sigurno, u prvom veku je bila potrebna hrabrost da se odbaci religiozna tradicija porodice — judaizam, obožavanje cara, obožavanje paganskih bogova — i da se prihvati pokret kojem su se rugali i Jevreji i Rimljani. Ovakav izbor je ubrzo doveo do žestokog progonstva. Danas je osobi potrebna slična hrabrost kako ne bi „dozvolila sebi da je uguši i proguta atmosfera konformizma koja je svuda prisutna“, kako u svojoj knjizi Vers une France païenne? objašnjava Ipolit Simon, katolički biskup iz Klermon-Ferana. Potrebna je hrabrost da se postane član Jehovinih svedoka, manjinskog religioznog pokreta koji je ponekad izložen kritici.

Pol, jedan mladić iz Bastije, na Korzici, odgajan je kao katolik i povremeno je učestvovao u aktivnostima crkve kao što je prodavanje kolača da bi se prikupio novac za jednu katoličku dobrotvornu organizaciju. Pošto je želeo da bolje razume Bibliju, složio se da redovno razgovara s Jehovinim svedocima. S vremenom je uvideo da će mu ono što je učio trajno koristiti. Zato je Pol potpuno prihvatio vrednosti koje se nalaze u Bibliji i postao je Jehovin svedok. Njegovi roditelji su poštovali njegov izbor koji nije uticao na njihove bliske porodične veze.

Ameli živi u južnoj Francuskoj. Članovi njene porodice su Jehovini svedoci već četiri generacije. Zašto je ona izabrala da prihvati religiozne vrednosti svojih roditelja? „Jehovin svedok ne postaješ zato što su tvoji roditelji ili deda i baka Jehovini svedoci,  ili su to bili“, objašnjava ona. „Ali jednog dana kažeš sebi: ’To je moja religija zato što su to moja uverenja.‘“ Poput mnogih drugih mladih Jehovinih svedoka, Ameli zna da čvrsta religiozna uverenja koja ima daju smisao njenom životu i da su izvor trajne sreće.

Zašto prihvatiti vrednosti koje dolaze od Boga

Knjiga Poslovica, 6. poglavlje, 20. stih, ohrabruje one koji žele da ugode Bogu rečima: „Čuvaj, sine, poučenja oca svoga, i nauke majke svoje ne napuštaj.“ Umesto da preporučuje slepu poslušnost, ovakav savet podstiče mlade da prihvate Božja merila tako što će ojačati svoju veru i zauzeti lični stav za Boga. Apostol Pavle je pozvao svoje saradnike da se ’uvere u sve‘, da provere da li je ono čemu su bili poučeni u skladu s Božjom Rečju i Njegovom voljom, i da postupaju u skladu s tim (1. Solunjanima 5:21).

Bilo da su odrasli u hrišćanskoj porodici ili ne, više od šest miliona Jehovinih svedoka, kako mladih tako i starih, doneli su tu odluku. Temeljno proučavajući Bibliju, oni su pronašli pouzdane odgovore na pitanja o smislu života i stekli su jasno razumevanje Božje volje za čovečanstvo. Nakon što su stekli to spoznanje, prihvatili su vrednosti koje dolaze od Boga i čine sve što mogu da vrše Božju volju.

Bez obzira da li redovno čitaš ovaj časopis ili ne, zašto ne bi prihvatio ponudu Jehovinih svedoka da ti pomognu da ispitaš duhovne vrednosti koje se nalaze u Bibliji? Na taj način, moći ćeš da ’ispitaš i vidiš da je dobar Jehova‘ i da stekneš spoznanje koje, kada se primenjuje, vodi do večnog života (Psalam 34:8, DK; Jovan 17:3).

[Slika na 5. strani]

Četiri generacije Jehovinih svedoka u jednoj porodici iz Francuske

[Slika na 7. strani]

Ruta je izabrala da služi Jehovi umesto bogovima svojih predaka