Gospodova večera — veoma značajna za tebe

DA LI Gospodova večera može biti od istaknutog i trajnog značaja za tebe? Da bismo ovo saznali, hajde da prvo utvrdimo koji je značaj sam Isus Hrist pridao ovom posebnom događaju.

Uveče 14. nisana 33. n. e., Isus i njegovih 12 apostola okupili su se u jednoj gornjoj sobi u Jerusalimu da bi proslavili godišnju Pashu. Nakon pashalnog obroka, Juda je otišao da izda Isusa (Jovan 13:21, 26-30). Isus je s preostalom jedanaestoricom apostola uspostavio ’Gospodovu večeru‘ (1. Korinćanima 11:20). Na ovu večeru se ukazuje i kao na Memorijal zato što je Isus zapovedio svojim sledbenicima: „Ovo činite kao memorijal na mene.“ Ovo je jedini događaj za koji je hrišćanima zapoveđeno da ga obeležavaju (1. Korinćanima 11:24, The Jerusalem Bible).

Prema Rečniku srpske akademije nauka i umetnosti, memorijal je nešto „što služi kao podsetnik“. Ljudi na mnogim mestima podižu spomenike ili određuju neki poseban dan da bi se setili nekoga ili nečega, to jest da bi održali pomen. U ovom slučaju, Isus je uspostavio jedan spomen-obrok — obrok koji će služiti kao podsetnik i pomoći njegovim učenicima da ne zaborave izuzetno značajne događaje koji su se odigrali tog važnog dana. Ovaj spomen-obrok će tokom budućih generacija podsećati posmatrače na izuzetan značaj onoga što je Isus uradio te noći, a posebno na simbole koje je upotrebio. Koje je simbole Isus upotrebio i šta oni označavaju? Hajde da osmotrimo biblijski izveštaj o onome što se dogodilo te noći 33. n. e.

Sveta simbolika

„Uzevši hleb, zahvali, izlomi ga i dade im, govoreći: ’Ovo predstavlja moje telo koje treba da se dâ za vas. Činite ovo meni na spomen‘“ (Luka 22:19).

Kada je Isus uzeo hleb i rekao, „ovo predstavlja moje telo“, ukazivao je na to da je beskvasni hleb bio simbol njegovog bezgrešnog ljudskog tela koje je dao „za život sveta“ (Jovan 6:51). Iako neki biblijski prevodi kažu „ovo je [na grčkom estin] moje telo“, delo Greek-English Lexicon of the New Testament od Tejera kaže da ovaj glagol često znači „označiti,  predstaviti, ukazati“. On prenosi misao o predstavljanju, to jest simbolizovanju (Matej 26:26).

Isto je i s čašom vina. Isus je rekao: „Ova čaša predstavlja novi savez na osnovu moje krvi, koja treba da se prolije za vas“ (Luka 22:20).

Prema Matejevom izveštaju, Isus je u pogledu te čaše rekao sledeće: „Ovo predstavlja moju ’krv saveza‘, koja treba da se prolije za mnoge radi oproštenja grehâ“ (Matej 26:28). Isus je upotrebio vino u čaši kao simbol svoje krvi. Trebalo je da njegova prolivena krv bude temelj ’novog saveza‘ s duhom pomazanim učenicima koji će s njim vladati na nebu kao kraljevi i služiti kao sveštenici (Jeremija 31:31-33; Jovan 14:2, 3; 2. Korinćanima 5:5; Otkrivenje 1:5, 6; 5:9, 10; 20:4, 6).

Osim toga, vino u čaši služi i kao podsetnik da će Isusova prolivena krv biti temelj za ’oproštenje grehâ‘, čime se onima koji uzimaju simbole omogućuje da budu pozvani u nebeski život kao sunaslednici s Hristom. Razumljivo je onda što samo oni koji imaju taj nebeski poziv — dakle jedan ograničen broj ljudi — uzimaju hleb i vino na Memorijalu (Luka 12:32; Efešanima 1:13, 14; Jevrejima 9:22; 1. Petrova 1:3, 4).

Međutim, šta je sa svim onim Isusovim sledbenicima koji nisu u novom savezu? Oni su Gospodove „druge ovce“ koje nemaju nadu da će s Hristom vladati na nebu već da će zauvek živeti u raju na zemlji (Jovan 10:16; Luka 23:43; Otkrivenje 21:3, 4). Kao „veliko mnoštvo“ vernih hrišćana koji „vrše [Bogu] svetu službu dan i noć“, njima je drago što na Gospodovoj večeri mogu prisustvovati kao zahvalni posmatrači. Oni u suštini svojim rečima i delima objavljuju sledeće: „Spasenje dugujemo svom Bogu, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu!“ (Otkrivenje 7:9, 10, 14, 15).

Koliko često?

„Činite ovo meni na spomen“ (Luka 22:19).

Koliko često treba obeležavati Memorijal da bi se sačuvalo sećanje na Hristovu smrt? Isus to nije konkretno rekao. Međutim, pošto je uspostavio Gospodovu večeru 14. nisana, iste večeri kada se održavala Pasha, koju su Izraelci slavili jedanput godišnje, iz toga jasno proizlazi da je Isus nameravao da se Memorijal obeležava po istom obrascu. Pošto su Izraelci jedanput godišnje slavili svoje oslobođenje iz ropstva u Egiptu, hrišćani jedanput godišnje obeležavaju svoje oslobođenje iz ropstva grehu i smrti (Izlazak 12:11, 17; Rimljanima 5:20, 21).

Godišnji pomen na neki značajan događaj sigurno nije nešto neuobičajeno. Primera radi, jedan bračni par proslavlja godišnjicu braka ili jedan narod obeležava neki važan događaj u svojoj istoriji. Spomen na nešto obično se vrši jednom godišnje i to na dan tog događaja. Zanimljivo je što su nekoliko vekova nakon Hrista mnogi ljudi koji su se izjašnjavali kao hrišćani bili nazivani kvatrodecimani, što znači „četrnaesterci“, zato što su Isusovu smrt obeležavali jedanput godišnje i to 14. nisana.

 Jednostavna, ali veoma značajna

Apostol Pavle je objasnio da će obeležavanje Gospodove večere omogućiti Isusovim učenicima da ’objavljuju Gospodovu smrt‘ (1. Korinćanima 11:26). Zato se ovaj pomen usredsređuje na ključnu ulogu koju je Isus svojom smrću odigrao u ispunjavanju Božje namere.

Time što je ostao veran sve do smrti, Isus Hrist je dokazao da je Jehova Bog mudar Stvoritelj pun ljubavi i pravedan Suveren. Za razliku od Adama, Isus je uprkos Sataninim tvrdnjama dokazao da ljudi mogu ostati verni Bogu, čak i pod ekstremnim pritiscima (Jov 2:4, 5).

Sem toga, Gospodova večera nas podseća na to da treba da budemo zahvalni zbog Isusove samopožrtvovane ljubavi. Isus je, uprkos teškim kušnjama, ostao savršeno poslušan svom Ocu. Zato je mogao da ponudi svoj savršen ljudski život kao pokriće za ogromnu cenu Adamovog greha. Kako je sam Isus objasnio, on je došao „da svoju dušu da kao otkupninu u zamenu za mnoge“ (Matej 20:28). Zahvaljujući tome, svima koji veruju u Isusa mogu biti oprošteni gresi i mogu dobiti večni život, što je u skladu s Jehovinom prvobitnom namerom za čovečanstvo (Rimljanima 5:6, 8, 12, 18, 19; 6:23; 1. Timoteju 2:5, 6). a

Sve ovo ističe Jehovinu obilnu i nezasluženu dobrotu koja se vidi na osnovu svega što je on učinio da spase čovečanstvo. Biblija kaže: „Po tome se pokazala Božja ljubav u našem slučaju, što je Bog poslao svog jedinorođenog Sina na svet da preko njega dobijemo život. Ljubav je u ovome: ne da smo mi voleli Boga, nego da je on voleo nas i poslao svog Sina kao žrtvu pomirenja za naše grehe“ (1. Jovanova 4:9, 10).

Da, Memorijal je nešto zaista veličanstveno! On je jednostavan i praktičan tako da se može obeležiti širom sveta pod raznoraznim okolnostima, a ipak toliko simboličan da tokom dugog perioda služi kao podsetnik pun značenja.

Od kakvog je značaja za tebe

Žrtvena smrt našeg Gospoda Isusa Hrista imala je ogromnu cenu za njega samog  kao i za njegovog Oca Jehovu. Pošto je bio savršen čovek, Isua nije očekivala nasleđena smrt koja sve nas očekuje (Rimljanima 5:12; Jevrejima 7:26). On je mogao da živi zauvek. Njegov život nije mogao da bude okončan čak ni nasilnom smrću, a da on to ne dozvoli. On je rekao: ’Niko [moj život] nije uzeo od mene, nego ga ja polažem sam od sebe‘ (Jovan 10:18).

Ipak, Isus je spremno dao svoj savršen ljudski život kao žrtvu da bi ’svojom smrću uništio onoga koji ima mogućnosti da izazove smrt, to jest Đavola; i da bi oslobodio sve koji su zbog straha od smrti ceo svoj život bili potčinjeni robovanju‘ (Jevrejima 2:14, 15). Hristova samopožrtvovana ljubav je još očiglednija u načinu na koji je bio spreman da umre. On je i te kako dobro znao na koji će način patiti i umreti (Matej 17:22; 20:17-19).

Memorijal nas još podseća na najveći izraz ljubavi u istoriji — na izraz ljubavi našeg nebeskog Oca, Jehove. Koliko je za njega, koji je „vrlo nežan u naklonosti i samilostan“, bilo bolno da sluša i gleda Isusove ’jake povike i suze‘ u Getsimanskom vrtu, da gleda kako ga sadistički bičuju, okrutno pribijaju na stub i kako polako, mučno umire (Jakov 5:11, fusnota u NW, Jevrejima 5:7; Jovan 3:16; 1. Jovanova 4:7, 8). Mnogima je čak i danas, vekovima posle tog događaja, bolna i sama pomisao na to.

Zamisli samo koliku su veliku cenu Jehova Bog i Isus Hrist platili za nas grešnike! (Rimljanima 3:23). Svaki dan se nosimo sa svojom grešnom prirodom i nesavršenostima, što predstavlja bolnu realnost. Međutim, na temelju vere u Isusovu otkupnu žrtvu možemo moliti Boga za oproštaj (1. Jovanova 2:1, 2). To nam omogućuje da imamo slobodu govora pred Bogom i čistu savest (Jevrejima 4:14-16; 9:13, 14). Povrh svega, možemo gajiti nadu da ćemo zauvek živeti na zemlji (Jovan 17:3; Otkrivenje 21:3, 4). Svi ovi i mnogi drugi blagoslovi rezultat su Isusovog najvećeg izraza samopožrtvovanosti.

Pokaži cenjenje za Gospodovu večeru

Nema sumnje da je Gospodova večera veličanstvena manifestacija „Božje nenadmašne nezaslužene dobrote“. Sve ono što je Jehova Bog učinio da bi pripremio otkupnu žrtvu — koja je omogućena Isusovom samopožrtvovanom ljubavlju — zaista je njegov ’neopisiv besplatni dar‘ (2. Korinćanima 9:14, 15). Zar ti izrazi Božje dobrote posredstvom Isusa Hrista ne bude kod tebe duboka i trajna osećanja zahvalnosti i cenjenja?

Sigurni smo da bude takva osećanja. Zato te srdačno pozivamo da zajedno s Jehovinim svedocima obeležiš Memorijal Isusove smrti. On će se ove godine održati nakon zalaska sunca u sredu, 16. aprila. Jehovinim svedocima iz tvog mesta biće drago da te obaveste o tačnom vremenu i mestu održavanja ovog najvažnijeg događaja.

[Fusnota]

[Okvir/Slike na 6. strani]

„OVO JE TELO MOJE“ ILI „OVO PREDSTAVLJA MOJE TELO“?

Kada je Isus rekao „ja sam vrata“ i „ja sam pravi čokot“, niko nije pomislio da je on bio doslovna vrata ili doslovan čokot (Jovan 10:7; 15:1). Slično tome, kada biblijski prevod Bakotić citira Isusa kada kaže: „Ova je čaša novi savez“, ne dolazimo do zaključka da je sama čaša bila neki doslovan novi savez. Isto tako, kada je rekao da „je“ hleb njegovo telo, nema sumnje da je hleb predstavljao, to jest simbolizovao, njegovo telo. Zato Prevod Novi svet glasi: „Ovo predstavlja moje telo“ (Luka 22:19, 20).

[Slika na 5. strani]

Beskvasni hleb i vino su odgovarajući simboli Isusovog bezgrešnog tela i njegove prolivene krvi

[Slika na 7. strani]

Memorijal je podsetnik na veliku ljubav koju su pokazali Jehova Bog i Isus Hrist